Saobraćajni tok

Saobraćajni tok čine sva vozila koja se kreću posmatranim delom puta sa istog izvorišta i imaju isti cilj putovanja.

Teorija saobraćajnog toka

Teorija saobraćajnog toka je naučna disciplina koja se bavi izučavanjem uslova kretanja motornih vozila u saobraćajnim tokovima na mreži drumskih saobraćajnica.

Osnovni zadaci teorije saobraćajnog toka su istraživanje i definisanje osnovnih veličina saobraćajnih tokova i karakteristika svih veličina. Analiza rezultata istraživanja zavisnosti osnovnih parametara saobraćajnog toka omogućavaju upravljanje saobraćajnim tokovima na putnoj mreži.^[1]

Značaj izučavanja saobraćajnog toka ogleda se u načinu za iznalaženje rešenja za odvijanje saobraćajnih tokova u uslovima „zagušenja“ na putevima, odnosno otklanjanju uskih grla^[2]. Zagušenje, tj. usko grlo predstavlja pojavu u kojoj na posmatranoj deonici puta nema kretanja saobraćajnog toka. Ako se posmatra odvijanje saobraćaja na saobraćajnici može se videti da se vozila kreću različitim brzinama na pojedinim delovima saobraćajnice. Svako vozilo na posmatranoj deonici svojim kretanjem utiče na drugo vozilo. Što je broj vozila na delu veći, to će i uticaj biti izraženije.

Parametri saobraćajnog toka

Za opisivanje saobraćajnih tokova i zakonitosti kretanja motornih vozila u saobraćanim tokovima na drumskim saobraćajnicama definisani su pokazatelji. Ti pokazatelji u teoriji saobraćajnog toka se nazivaju osnovni parametri saobraćajnog toka^[1]. U red relevantnih pokazatelja za opisivanje saobraćajnog toka se najčešće svrstavaju:

Protok vozila
Gustina saobraćajnog toka
Brzina saobraćajnog toka: srednja prostorna i srednja vremenska brzina
Vreme putovanja vozila u toka
Jedinično vreme putovanja vozila u toka
Vremenski interval sleđenja vozila u toku
Rastojanje sleđenja vozila u toku

Protok vozila

Protok vozila je broj vozila koji prođe u posmatranom vremenu kroz posmatrani poprečni presek puta. Obeležava se sa q.

Gustina saobraćajnog toka

Gustina saobraćajnog toka je broj vozila po jedinici dužine saobraćajnice. Obeležava se sa g.

Brzina saobraćajnog toka

Razlikujemo srednju prostornu i srednju vremensku brzinu saobraćajnog toka.

Srednja prostorna brzina saobraćajnog toka je brzina vozila na posmatranoj deonici puta. Označava se sa Vs. Ova brzina predstavlja aritmetičku sredinu trenutnih brzina svih vozila u saobraćajnom toku na posmatranoj deonici puta.

Srednja vremenska brzina saobraćajnog toka je brzina kretanja vozila u određenom posmatranom vremenskom intervalu. Označava se sa Vt. Ova brzina predstavlja aritmetičku sredinu brzina svih vozila saobraćajnog toka koji prolaze posmatrani presek puta u određenom periodu vremena.

Vreme putovanja vozila u toku

Vreme putovanja vozila u toku predstavlja srednju vrednost vremena putovanja svih vozila posmatranog saobraćajnog toka preko posmatrane deonice puta. Osnovna jednica za izražavanje vremena putovanja je minut, ali se može koristiti i sekunda ili sat.

Jedinično vreme putovanja vozila u toku

Jedinično vreme putovanja vozila u toku predstavlja srednju vrednost vremena, svih vozila posmatranog saobraćajnog toka, potrebnog da se pređe jedninica rastojonja, tj. jedan kilometar posmatranoe deonice puta.

Vremenski interval sleđenja vozila u toku

Vremenski interval sleđenja vozila u toku predstavlja vreme između prolaska čela dva uzastopna vozila kroz zamišljeni presek posmatrane deonice puta. Osnovna jedinica za izražavanje je sekunda, ovaj parametar se najčešće obeležava sa t_h .

Rastojanje sleđenja vozila u toku

Rastojanje sleđenja vozila u toku predstavlja prostorni razmak između čela dva uzastopna vozila u saobraćajnom toku i najčešće se označava sa S_h , a izražava u metrima.

Reference

^ ^a ^b Kuzović, Ljubiša (2000). Kapacitet i nivo usluge drumskih saobraćajnica (Teorijske postavke). Beograd: Saobraćajni fakultet.
^ Kuzović, Ljubiša (1994). Vrednovanje u upravljanju razvojem i ekspolatacijom putne mreže (Teorijske osnove). Beograd: Saobraćajni fakultet. str. 34—35.

Spoljašnje veze

Osnovni parametri saobraćajnog toka^{[mrtva veza]}

[automatski_generisano1-1] Kuzović, Ljubiša (2000). Kapacitet i nivo usluge drumskih saobraćajnica (Teorijske postavke). Beograd: Saobraćajni fakultet.

[2] Kuzović, Ljubiša (1994). Vrednovanje u upravljanju razvojem i ekspolatacijom putne mreže (Teorijske osnove). Beograd: Saobraćajni fakultet. str. 34—35.

[1]

[2]