Википедија

Sarmat RS-28

Sarmat RS-28 (rus. РС-28 Сарма́т; назив НАТО-а : САТАН II), je ruska super-teška termonuklearno naoružana interkontinentalna balistička raketa opremljena tečnim gorivom u razvoju od strane biroa (Makeiev Rocket Design).[4] Biro je 2009. godine, nameravao da zameni prethodnu raketu R-36. Njegova velika nosivost bi omogućila do 10 teških bojevih glava ili 15 lakših ili do 24 hipersoničnih Iu-74, ili kombinaciju bojevih glava i ogromne količine protivmera dizajniranih da porazi protivraketne PVO sisteme; to je objavila ruska vojska kao odgovor na američki brzi globalni udar.[5]

Sarmat RS-28
TipTermonuklearna bomba superteške interkontinentalne balističke rakete
Mesto poreklaRusija
Upotreba
KorisniciStrateške raketne snage
Proizvodnja
DizajnerMakejev
ProizvođačKrasnojarski, Zlatoustski, NPO Energomash, NPO Mašinostroenija, Projektantski biro za hemijsku automatiku
Specifikacije
Dužina35.5 m[1]
Prečnik3 m[1]
Efektivni domet18.000 km [2]
Bojeva glava10–15 MIRV[3]
Neodređen broj Avangard
MašinaPrva faza: PDU-99 (iz RD-274)
PropelantTečnost
Sistem
navođenja
Inercijalni navigacioni sistem, GLONASS, Navođenje projektila
Lansirna
platforma
Silos

Koncept uredi

„Sarmat“ (RS-28) će postepenno zameniti rusku tešku stratešku raketu „Vojvoda“ (najtežu u svetu). Sarmat je projektovan da leti po trajektoriji koju će biti nemoguće (ili veoma teško) predvideti. Zato će – uverenii su u Moskvi – biti neuhvatljiv čak i za PRO sisteme koji će se pojaviti za pet ili deset godina.[6]

Raketni kompleks „Vojvoda“ s teškom raketom RS-20B, ili „Sotona“, kako ga zovu na Zapadu, uveden je u borbeno dežurstvo krajem osamdesetih godina. Danas je interkontinentalna balistička raketa RS-20B i dalje najmoćnija ruska raketa tog tipa.[7]

Sistem upravljanja letom Sarmata ima mogućnost korekcije trajektorije satelitima sistema GLONASS, što omogućava visoku preciznost navođenja na cilj, čak i nakon delovanja projektila protivraketne odbrane“. Raketa je dugačka 35,5 metara, a u prečniku ima – tri metra. Njenu bojevu glavu čini više nuklearnih bombi od kojih svaka ima svoje navođenje na cilj.[8]

Razvoj uredi

Rusko ime RS-28 „Sarmat“ je referenca na nomadski narod Sarmati, NATO oznaka „Satan 2“ proizilazi iz činjenice da RS-28 nije samo naslednik R-36M već se primenjuje i kodeks NATO „Satana“, i strukturiran je na isti način.[9]

Naslednik R-36M uredi

„Sarmat“ RS-28 namenjen je za zamenu R-36M (NATO kodno ime: SS-18 Satan) iz 1980-ih u Ruskim strateškim raketnim snagama. Radove na razvoju izvodi Državni raketni centar Makejev u Miasu. Ruska novinska agencija TASS izvestila je da su razvoj i istraživanje započeti 2000-ih i da su završeni 2011. godine. Proizvodnja RS-28 u 2018. godini je kasnila oko dve godine na osnovu ugovora o proizvodnji potpisanog 2011.[10] Inicijativa za nuklearnu pretnju (NTI) govorila je u novembru 2019. o četiri godine zakašnjenja. U tom trenutku sistem još nije bio testiran u celini. Prvi prototip rakete završen je 2015. godine.[11]

Test u aprilu 2022. uredi

Nakon što je prvi letni test celog sistema najavljen za 2017. godinu, održan je pet godina kasnije 20. aprila 2022. u 15.12 časova po moskovskom vremenu.[12] Prema ruskim informacijama, lažne bojeve glave su pogodile probni cilj na Kamčatki nakon što su lansirane iz raketnog silosa na kosmodromu Pleseck u regionu Arhangeljsk. Prethodno, od decembra 2017. godine, obavljena su najmanje tri takozvana „testiranja izbacivanja“ u kojima se testira proces lansiranja rakete bez prelaska velike udaljenosti leta.[13]

Dizajn uredi

Sarmat RS-28 će biti sposoban da nosi oko 10 tona korisnog tereta,[14] za do 10 teških ili 15 lakih MIRV bojevih glava i do 24 Avangard hipersonična klizna vozila (HGV) ili kombinacija bojevih glava i nekoliko protivmera protiv sistema protiv balističkih raketa.[15] Rusko Ministarstvo odbrane je saopštilo da je projektil ruski odgovor na američki sistem Prompt Global Strajk.[16]

Sarmat ima kratku fazu pojačanja, koja skraćuje interval kada ga mogu pratiti sateliti sa infracrvenim senzorima, kao što je američki svemirski infracrveni sistem, što ga čini težim za presretanje.[17] O tome se spekuliše, da bi Sarmat mogao da leti putanjom preko Južnog pola, potpuno imun na bilo koji trenutni odbrambeni sistem od raketa, i da ima sposobnost frakcionog orbitalnog bombardovanja (FOBS).[18]

Prema različitim izvorima, lansirne lokacije RS-28 treba da budu opremljene sistemom aktivne zaštite „Mozir“, dizajniranim da negira prednost prvog udarca potencijalnog protivnika ispuštanjem oblaka metalnih strela ili lopti koje kinetički uništavaju dolazeće bombe, krstarenje rakete i bojeve glave ICBM na visinama do 6 km.[19]

Procene rakete Sarmat uredi

Stručnjaci Nešenal Interesta u svom analitičkom pregledu smatraju da sposobnosti raketnog sistema Sarmat za savladavanje američkih protivraketnih odbrambenih sistema ne igraju veliku ulogu, budući da SAD raspolažu sa samo 30 protivraketa (od 2019. do 44. godine) čija je efikasnost sumnjiva čak i protiv starih ICBM-a koji su suštinski delo američkih stručnjaka.[20]

Suprotno izjavama ruskih lidera, stručnjaci britanske publikacije Militari Balansa smatraju da kompleks Sarmat nije sposoban da „promeni pravila igre“ i da neće obezbediti uspešno rusko izvođenje trenutnog kontraofanzivnog nuklearnog udara.[21]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b „Russia Upgrades Facility to Produce RS-28 Sarmat ICBM”. thediplomat.com. Pristupljeno 26. 2. 2022. 
  2. ^ „Army 2019: Russian army discloses RS-28 Sarmat ICBM characteristics”. Army Recognition. 2. 7. 2019. 
  3. ^ „Global Security Newswire – Russia Reportedly Approves Production of New Liquid-Fueled ICBM”. nti.org. 1. 6. 2014. Pristupljeno 17. 1. 2015. 
  4. ^ „RS-28 Sarmat”. Missile Threat. 
  5. ^ Mihalina, Darья (27. 6. 2019). „Raskrыtы harakteristiki ballističeskoй raketы «Sarmat»”. Telekanal «Zvezda» (na jeziku: ruski). 
  6. ^ „GENERAL KARAKAJEV O NAJMOĆNIJEM RUSKOM ORUŽJU”. NOVOSTI (na jeziku: srpski). 
  7. ^ „„Sarmat“ od 208 tona može da nosi 16 bojevih glava dometa 18.000 km”. VOSTOK vesti (na jeziku: srpski). 
  8. ^ „Najnovija ruska raketa „Sarmat“ puštena u masovnu proizvodnju”. News Front Najnoviji vesti Srbije / Crna Gore / Rusije / Sveta (na jeziku: srpski). 25. 11. 2022. Arhivirano iz originala 22. 12. 2022. g. Pristupljeno 22. 12. 2022. 
  9. ^ „Key facts about Russia’s advanced Sarmat ICBM system”. TASS RUSSIAN NEWS AGENCY. 
  10. ^ Kofman, Michael (4. 3. 2018). „Emerging Russian Weapons: Welcome to the 2020s (Part 1 – Kinzhal, Sarmat, 4202)”. Russia Military Analysis (na jeziku: engleski). 
  11. ^ RUSSIA’S NEW NUCLEAR WEAPON DELIVERY SYSTEMS
  12. ^ Podvig, Pavel (27. 12. 2014). „Sarmat deployment plans”. Russian Strategic Nuclear Forces. 
  13. ^ Novosti, R. I. A. „Istočnik: MBR "Sarmat" budut vooruženы semь raketnыh polkov RVSN”. RIA Novosti (na jeziku: ruski). 
  14. ^ Litovkin, Nikolai (2. 3. 2018). „Which new weapons has Putin given Russia?”. Russia Beyond. 
  15. ^ „Russia plans new ICBM to replace Cold War 'Satan' missile”. Reuters (na jeziku: engleski). 17. 12. 2013. 
  16. ^ „Minoboronы rasskazalo o tяželoй ballističeskoй rakete - neuяzvimom dlя PRO otvete SŠA”. NEWSru.com (na jeziku: ruski). 31. 5. 2014. 
  17. ^ Majumdar, Dave (1. 3. 2018). „Russia's Nuclear Weapons Buildup Is Aimed at Beating U.S. Missile Defenses”. The National Interest (na jeziku: engleski). 
  18. ^ „SS-30 ?? / RS-28 Sarmatian New Heavy ICBM”. www.globalsecurity.org. 
  19. ^ Balьburov, Alekseй Mihaйlov, Dmitriй (11. 12. 2012). „Posledniй rubež PRO vooružat strelami i šarikami”. Izvestiя (na jeziku: ruski). 
  20. ^ Davis, Malcolm (15. 2. 2017). „Russia's New RS-28 Sarmat ICBM: A U.S. Missile Defense Killer?”. The National Interest (na jeziku: engleski). 
  21. ^ „The Military Balance 2019”. IISS (na jeziku: engleski). 

Spoljašnje veze uredi

  Mediji vezani za članak Sarmat RS-28 na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сармат_РС-28&oldid=26999448”