Википедија

Састанак са смрћу

Sastanak sa smrću je detektivski roman britanske spisateljice Agate Kristi koji je prvi put u Velikoj Britaniji objavila izdavačka kuća "Collins Crime Club" 2. maja 1938. godine,[1] a kasnije iste godine u SAD izdavačka kuće "Dodd, Mead and Company".[2][3] Britansko izdanje prodavalo se po ceni od sedam šilinga i šest penija,[4] a američko izdanje po ceni od 2 dolara.[3]

Sastanak sa smrću
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovAppointment with Death
AutorAgata Kristi
Zemlja UK
Jezikengleski
Žanr / vrsta delakrimi
Izdavanje
Datum2. maj 1938.
Broj stranica256
Tip medijatvrdi povez
Hronologija
PrethodnikSmrt na Nilu
NaslednikBožić Herkula Poaroa

U knjizi se pojavljuje belgijski detektiv Herkul Poaro, a roman odražava iskustva Kristijeve dok je putovala po Bliskom istoku sa svojim mužem, arheologom Ser Maksom Malovanom. Glavna mesta radnje su Jerusalim i Petra.

Uvod u radnju uredi

Odmarajući se u Jerusalimu, Poaro je čuo kako Rejmond Bojnton govori svojoj sestri: "Vidiš, je li, da ona mora biti ubijena?" Njihova maćeha, gospođa Bojnton, je mučiteljka koja vlada svojom porodicom. Kad je pronađena mrtva na putovanju po Petri, Poaro govori da će rešiti slučaj za dvadeset četiri časa iako nema načina da sazna da li je to ubistvo.

Radnja uredi

  UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis knjige!

Roman počinje dok se porodica i žrtva upoznaju iz perspektive Sare King i dr Džerarda koji raspravljaju o ponašanju porodice. Gospođa Bojnton se mučiteljski i feudalno ponaša, što je možda prenela iz svog izvornog zanimanja kao upravnice zatvora. Saru privlači Rejmond Bojnnton, a Džeferson Koup priznaje da želi da odvoji Nadin Bojnton od njenog muža Lenoksa i uticaja njene svekrve. Pošto je osujećena u želji da oslobodi mlade Bojntonove, Sara se suočava sa gospođom Bojnton čiji je očigledni odgovor čudna pretnja: "Nikada ništa nisam zaboravila - ni radnju, ni ime, ni lice." Kad je gungula stigla do Petre, gospođa Bojnton neobično pušta svoju porodicu na neko vreme. Kasnije je pronađena mrtva sa ubodom igle u zglobu.

Poaro tvrdi da može da reši zagonetku u roku od dvadeset četiri časa jednostavnim razgovorom sa osumnjičenima. Tokom ovih razgovora on uspostavlja vremenski okvir koji izgleda nemoguć: Sara King označava vreme smrti znatno pre vremena u kojem različiti članovi porodice tvrde da su poslednji put videli žrtvu živu. Pažnja je usredsređena na špric koji je naizgled ukraden iz šatora dr Džerarda i kasnije zamenjen. Veruje se da je otrov koji je dat žrtvi digitoksin, nešto što je već uzimala po receptu.

Poaro zatim poziva na sastanak i objašnjava kako je svaki član porodice zauzvrat otkrio da je gospođa Bojnton mrtva i, sumnjajući na drugog člana porodice, nije prijavio tu činjenicu. Niko od porodice ne bi trebalo da je ubio žrtvu hipodermijom jer bi prekomerna količina mogla da se primeni mnogo delotvornije u njenom leku. Ovo baca sumnju na nekoga spolja.

Otkriveno je da je ubica ledi Vestholm koja je pre braka bila zatvorena u zatvoru u kojem je žrtva nekada bila upravnica. Gospođa Bojnton je iznela tu neobičnu pretnju njoj, a ne Sari jer joj je iskušenje da stekne novi predmet mučenja bilo preveliko da bi odolela. Prerušena u slugu arapina, ledi Vestholm je počinila ubistvo, a zatim se oslonila na predlog gospođice Pirs da postavi dva pogrešna traga koji su prikrivali njenu ulogu u ubistvu. Ledi Vestholm je prisluškujući u susednoj prostoriji čula da će se njena zločinačka prošlost uskoro otkriti svetu i izvršava samoubistvo. Porodica, konačno slobodna, nastavlja srećnije živote: Sara se udaje za Rejmonda, Kerol za Džefersona, a Džinevra započinje uspešnu karijeru kao scenska glumica i udaje se za dr. Džerarda.

Likovi uredi

  • Herkul Poaro, poznati belgijski detektiv
  • Pukovnik Karburi, viši funkcioner u Transjordaniji
  • Gospođa Bojnton, žrtva
  • Džinevra Bojnton, ćerka žrtve
  • Rejmond Bojnton, pastorak žrtve
  • Kerol Bojnton, pastorka žrtve
  • Lenoks Bojnton, pastorak žrtve
  • Nadin Bojnton, snaja žrtve (Lenoksova žena)
  • Džeferson Koup, porodični prijatelj
  • Dr. Džerard, francuski psiholog
  • Sara King, mlada lekarka
  • Ledi Vestholm, članica parlamenta i ubica
  • Gospođica Amabel Pirs, bivša guvernanta

Književni značaj i prijem uredi

Recenzija Sajmona Nauela-Smita za časopis Književni dodatak od 7. maja 1938. zaključila je da "Poaro, ako je blagi uticaj vremena ublažio mnoge njegove manire, nije izgubio svoju veštinu. Njegovo ispitivanje porodice, psihologa i nekolicine drugih, njegovo provlačenje istine iz poluistine i protivrečnosti, izigravanje jednog osumnjičenog protiv drugog i postepeno uklanjanje svakog od njih redom su u najsjajnijem stilu gospođe Kristi. Samo rešenje izgleda sitno i razočaravajuće."[5]

U pregledu knjige za časopis Njujorški pregled knjiga od 11. septembra 1938. godine, Kaj Irvin je rekao: "Čak i manja priča Agate Kristi privlači pažnju čitalaca svojim veštim upravljanjem neizvesnošću. Sastanak sa smrću definitivno je manje kotiran: zaista, malo mu fali da bude najmanje čvrsta i zadovoljavajuća od svih zagonetnih priča sa Poaroom. Njeno predstavljanje porodice koju je majka mučiteljka otela i mučila puna je psihološkog razgovora i gotovo potpuno oskudevana u zapletu. Pa ipak, kada je zla, stara tiraninka konačno ubijena, a Poaro ispituje osumnjičene, sa iskrenim zanimanjem prati se otkrivanje čak i neuzbudljivih tragova."[6]

U članku za časopis Posmatrač od 1. maja 1938," Torkvejmada "(Edvard Povis Meters), rekao je: "Moram da priznam da sam upravo ponovo potučen Agatom Kristi. Nije bilo opravdanja, ali sam se osećao u posebno dobroj formi... I najgore od svega je što se u poslednjoj igri hendikepirala onim što bi kod bilo koga drugog bila drska ozbiljnost. Knjiga Smrt na Nilu bilo je sasvim sjajna. Sastanak sa smrću, iako nema ni jedan udarac genija ubice koji je pružio pokriće u prethodnoj priči, mora se matematički računati kao skoro dvostruko sjajniji jer se broj osumnjičenih skoro prepolovio. Zaista, iako započinje svoju priču u Jerusalimu, a ubistvo dočekuje u Petri, gradu Crvene ruže, mogli bi biti i u zavejanom parohijskom domu što se tiče ograničenja sumnje. I u tom pogledu Agata Kristi ponavlja svoju pobedu kao u romanu Karte na stolu i kao da je pobedila Štajnica" jednim potezom pešaka.[7]

Časopis Škot je 9. maja 1938. rekao: "Kao i obično, gospođica Kristi se pošteno ponaša prema svojim čitaocima. Iako rešenje dolazi sa potresnim iznenađenjem, to je sasvim logično: tragovi su tu, mogli bi se uhvatiti u koštac sa njima i proceniti njihov značaj. Možda je to još jedan slučaj da čitalac ne može da vidi drvo od šume, ali ima toliko drveća. Nije najbolji kriminalistički roman Sastanak sa smrću, ali je ipak dovoljno pametan i dovoljno uverljiv da stoji iznad proseka rad takve vrste."[8]

E. R. Panšon iz časopisa Čuvar u svom članku od 27. maja 1938. rezimirao je: „Zbog genijalnosti zapleta i konstrukcije, neočekivanosti isticanja, suptilnosti karakterizacije i slikovitosti pozadine, roman Sastanak sa smrću moglo bi se svrstati među najbolje priče gospođe Kristi.“[9]

Meri Del iz časopisa Dnevno ogledalo 19. maja 1938. rekla je: "Ovo nije knjiga koju bih vam preporučila da je kao poslednju stvar čitate noću. Zloćudno oko gospođe Bojnton moglo bi da vas ometa u snu i da vam napravi noćnu moru od snova. To je prilično sablasno krvava priča. Velika knjiga."[10]

Robert Barnard je napisao: "Zapažen primer Kristijeve iz klasičnog doba sa odličnim bliskoistočnim okruženjem i odbojnom majkom kao žrtvom. Porodične napetosti oko nje prenose se više nego obično. Otkrivanje, s naglaskom na tome ko je bio gde i kada, pomalo liči na Ngajo Marš iz tog razdoblja i ima neke neodređenosti u motivaciji, ali je napeto i atmosfersko kao i sve što je napisala."[11]

Pominjanje drugih dela uredi

U romanu se pominje još nekoliko Poaroovih istraga: viđeno je da detektiv prepričava pukovniku Karburiju priču iz romana Karte na stolu, a pominje se i pukovnik Rejs iz ove istrage. Nadin Bojnton zapravo suočava Poaroa sa njegovim postupcima iz romana Ubistvo u Orijent ekspresu, ukazujući da joj je to rekla jedna od figura iz slučaja. Gospođica Pirs takođe iznosi opasku o slučaju iz romana Ubistva po abecedi kada je prepoznala Poaroa kao velikog detektiva.

Prilagođavanja uredi

Predstava uredi

Kristijeva je knjigu prilagodila u istoimenu dramu 1945. godine. Značajna je po tome što je jedna od najradikalnijih prerada romana koji je Kristijeva ikada uradila, ne samo zbog uklanjanja Herkula Poaroa iz priče, već i promeni lika ubice. U predstavi je bolesna gospođa Bojnton izvršila samoubistvo i ostavila nekoliko lažnih tragova koji su ukazivali na članove njene porodice kao moguće osumnjičene nadajući se da će oni sumnjati jedno u drugo i stoga nastaviti da žive u njenoj senci čak i nakon njene smrti. Osim toga, lik Kerol Bojnton je izbačen, a Džinevra je sada pastorka (a ćerka) gospođe Bojnton, ledi Vestholm postaje bivša članica parlamenta, gospođica Pirs gospoica Prajs, a Alderman Higs je dodat kao kolega izletnik i ortak ledi Vestholm.

Film uredi

Roman je 1988. godine prilagođen u šesti od šest filmova sa Piterom Justinovim u ulozi Poaroa. Film je zadržao suštinski zaplet knjige, iako je mesto ubistva promenjeno iz Petre u Kumran, arheološko nalazište u Palestini. U glumačkoj postavi bili su Loren Bakal, Keri Fišer, Džon Gilgad, Pajper Lori, Hejli Mils, Dženi Sigrov i Dejvid Soul. U filmu je prezime gospođice Pirs promenjeno u Kvinton, a lik dr. Džerarda je izbačen.

Televizija uredi

Opasnost uredi

Prva ekranizacija romana bila je kao epizoda CBS-ove antologijske serije Opasnost emitovana 16. januara 1951. godine.

Poaro uredi

Roman je prilagođan kao epizoda jedanaeste sezone serije Poaro sa Dejvidom Sačetom u naslovnoj ulozi. Scenario je napisao Gaj Endrus, a snimano je u Kazablanci (Makamat El-Paša poslužio je kao hotel "Konstantin" u ekranizaciji, a Kazba Bulaone kao arheološko nalazište) i Mazaganu u Maroku maja 2008. Režirala je Ešli Pirs koja je režirala i ekranizaciju romana Smrt gospođe Mekginti i Tragedija u tri čina. U glumačkoj postavi bili su i Kristina Kol, Tim Kari, Džon Hana, Elizabet Mekgovern i Zoi Bojl.[12][13] Ekranizacija sadrži niz promena u radnji:

  • Gospođa Bojnton je ledi Bojnton pošto se tek udala za lorda Bojntona (u romanu pokojni gospodin Bojnton), arheologa koji je tražio glavu Jovana Krstitelja. Ranije je bila gospođa Pirs, a sva pominjanja da je radila u zatvoru su izbačena.
  • Umesto Nadin Bojnton pojavljuje se lik sestre Agnješke, agentkinje lanca trgovine belim robljem koja je pokušala da otme jednu od ćerki gospođe Bojnton.
  • Poreklo i motivacija ledi Vestholm znatno su različiti. U ekranizaciji ona je dama Silija Vestholm, priznata spisateljica i putnica koja je prvobitno bila služavka gospođe Pirs. Nakon noći koju je provela sa dr. Džerardom, ona je zatrudnela i bila je primorana da se odrekne svoje ćerke Džini (Džinevre). Vestholmova i Džerard su zajedno radili na ubistvu ledi Bojnton kako bi se osvetili za traumu koju je nanela njihovoj ćerki i drugoj deci.
  • Umesto gospođice Pirs pojavljuje se dadilja Tejlor, saučesnica ledi Bojnton u zlostavljanju dece.
  • Lenoksu Bojntonu je ime promenjeno u Leonard.
  • Džeferson Koup je postao Lesli Džeferson Koup, usvojeni sin ledi Bojnton koji je na kraju dobio otkaz.
  • Dr. Žeraru koji je u romanu Francuz prezime je u ekranizaciji promenjeno u "Džerard".

Mala ubistva Agate Kristi uredi

Roman je ekranizovan kao epizoda francuske televizijske serije Mala ubistva Agate Kristi 2019. godine.

Obećanje smrti uredi

Roman je ekranizovan kao dvosatni film Ši to no Iakusoku (死 と の 約束, u prevodu Obećanje smrti) od strane mreže "Fuji Television" u Japanu, nastavljajući niz ekranizacija priča Kristijeve za japansko tržište.[14]

Radio uredi

Roman Sastanak sa smrću je prilagodio Majkl Bejkvel za BBC Radio 4, a Džon Mofat je tumačio Poaroa.

Spoljašnje veze uredi

  1. ^ The Observer, 1 May 1938 (p. 6)
  2. ^ John Cooper and B.A. Pyke. Detective Fiction – the collector's guide: Second Edition (Pages 82 and 86) Scholar Press. (1994) ISBN 0-85967-991-8
  3. ^ a b „American Tribute to Agatha Christie: The Classic Years: 1935 - 1939”. J S Marcum. maj 2007. Pristupljeno 19. 12. 2015. 
  4. ^ Peers, Chris; Spurrier, Ralph; Sturgeon, Jamie (mart 1999). Collins Crime Club – A checklist of First Editions (Second izd.). Dragonby Press. str. 15. 
  5. ^ The Times Literary Supplement, 7 May 1938 (p. 318)
  6. ^ The New York Times Book Review, 11 September 1938 (p. 26)
  7. ^ The Observer, 1 May 1938 (p. 7)
  8. ^ The Scotsman, 9 May 1938 (p. 15)
  9. ^ The Guardian, 27 May 1938 (p. 6)
  10. ^ Daily Mirror, 19 May 1938 (p. 26)
  11. ^ Barnard, Robert (1990). A Talent to Deceive – an appreciation of Agatha Christie (Revised izd.). Fontana Books. str. 189. ISBN 0-00-637474-3. 
  12. ^ „Appointment with Death”. Agatha Christie, Ltd. Pristupljeno 19. 12. 2015. 
  13. ^ Appointment with Death (2010 Poirot episode) na sajtu IMDb (jezik: engleski)
  14. ^ „Appointment with Death - Japan”. Agatha Christie Ltd. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Састанак_са_смрћу&oldid=27536365”