Википедија

Сведок оптужбе (film)

Svedok optužbe (engl. Witness for the Prosecution) je američki pravni misteriozni triler iz 1957. godine, režisera i scenariste Bilija Vajldera, u kome glavne uloge tumače Tajron Pauer, Marlen Ditrih, Čarls Loton i Elsa Lančester. Film, koji ima elemente sumorne crne komedije i noar filma, prikazuje englesku sudsku dramu. Smešten u Londonu, film je zasnovana na istoimenoj predstavi Agate Kristi iz 1953. godine i bavi se suđenjem čoveku optuženom za ubistvo. Scenario su napisali Vajlder, Lorens B. Markus i Hari Kernic. Film je dobio pozitivne kritike i bio je nominovan za šest Oskara.

Svedok optužbe
Filmski poster
Izvorni naslovWitness for the Prosecution
RežijaBili Vajlder
ScenarioLorens B. Markus
Bili Vajlder
Hari Kernic
ProducentArtur Hornblou Mlađi
Temelji se na„Svedok optužbe”
(Agata Kristi)
Glavne ulogeTajron Pauer
Marlen Ditrih
Čarls Loton
Elsa Lančester
MuzikaMeti Malnek
Direktor
fotografije		Rasel Harlan
MontažaDanijel Mandel
Producentska
kuća		Edward Small Productions
StudioUnited Artists
Godina1957.
Trajanje116 minuta
Zemlja SAD
Jezikengleski
Budžet2 miliona dolara[1]
Zarada9 miliona dolara
IMDb veza

Radnja uredi

Ser Vilfrid Robarts, stariji barister, koji se upravo oporavlja od srčanog udara, preuzima slučaj Leonarda Vola. Ovo čini uprkos prigovorima svoje privatne medicinske sestre, gospođice Plimsol, koja kaže da ga je doktor upozorio da ne preuzima bilo kakve krivične slučajeve. Vol je optužen da je ubio gospođu Emili Frenč, bogatu stariju udovicu bez dece, koja se zaljubila u njega i načinila ga glavnim naslednikom svog testamenta. Jaki posredni dokazi ukazuju na Vola kao ubicu, ali ser Vilfrid veruje da je on nevin.

Kada ser Vilfrid razgovara sa Volovom ženom, Nemicom, Kristin, smatra da je ona prilično hladna i samosvojna, ali svejedno pruža alibi, iako ni u kom slučaju nije sasvim ubedljiv. Stoga je veoma iznenađen kada je tokom suđenja kao svedoka pozove advokat tužilaštva.

Iako žena ne može biti primorana da svedoči protiv svog muža, Kristin otkriva da je, zapravo, još uvek bila udata za Ota Helma, Nemca koji sada živi u rusko-okupiranoj istočnoj Nemačkoj, kada se udala za Vola (koji je bio u Kraljevskom vazduhoplovstvu kao deo okupacionih snaga u Nemačkoj u to vreme i oženio se njom da bi joj pomogao da pobegne iz zemlje). Ona svedoči da joj je Vol privatno priznao da je ubio gospođu Frenč, a njena savest ju je naterala da konačno kaže istinu.

Tokom suđenja u Old Bejliju, ser Vilfrida kontaktira misteriozna žena koja mu, za novčanu naknadu, dostavlja pisma koja je sama Kristin pisala misterioznom ljubavniku po imenu „Maks”. Rukopis je originalan, a ona ima legitiman razlog da ih preda – lice joj je u ožiljcima, navodno pridobijenih od strane „Maksa”. Afera koju opisuju pisma, a posebno jedan pasus koji detaljno opisuje Maksov i Kristinin plan da lažu i da se otarase Leonarda, ubeđuje porotu da je Kristin namerno lagala na sudu. Leonard je oslobođen, na veliko zadovoljstvo prisutnih.

Međutim, ser Vilfrid je zabrinut zbog presude. Njegovi instinkti mu govore da je sve prošlo „...previše uredno, previše čisto i sve skupa previše simetrično!” Pokazalo se da je u pravu kada mu Kristin, dovedena u sudnicu radi sigurnosti nakon što ju je odlazeća gomila napala zbog njenog lažnog svedočenja, kaže da mu je pomogla da dobije slučaj. Ser Vilfrid joj je rekao pre suđenja da „...nijedna porota ne bi verovala u alibi koji bi dala brižna supruga”. Dakle, ona je glumila mrsku suprugu i svedočila protiv svog muža, a zatim je falsifikovala pisma nepostojećem „Maksu”, i prerušena glumila misterioznu ženu koja je predala pisma, diskreditujući sopstveno svedočenje, što je dovelo do oslobađajuće presude. Ona priznaje da je spasila Leonarda, iako je znala da je kriv, jer ga voli. Prihvata da joj se sudi za lažno svedočenje.

Leonard, koji je čuo Kristinino priznanje, veselo potvrđuje da je on zaista ubio gospođu Frenč. Ser Vilfrid je besan, ali bespomoćan da ga sada zaustavi, zahvaljujući zakonima o dvostrukoj opasnosti (koji su od tada poništeni) koji bi sprečili da se Leonardu ponovo sudi. Kristin takođe doživi veliki šok kada otkrije da je Leonard imao aferu sa mlađom ženom i da planira da je napusti zbog ljubavnice. On joj govori da su sada „izjednačeni”, odnosno da su jedno drugom spasili živote.

Kristin besno uzima nož (koji je ranije korišćen kao dokaz i suptilno naglašen odrazom svetlosti u monoklu ser Vilfrida) i ubija Leonarda. Nakon što ju je odvela policija, ser Vilfrid, nakon nagovora gospođice Plimsol, izjavljuje da će preuzeti Kristininu odbranu.

Uloge uredi

  • Tajron Pauer kao Leonard Vol, optuženi
  • Marlen Ditrih kao Kristin Vol/Helm, supruga optuženog
  • Čarls Loton kao ser Vilfrid Robarts, Volov branilac
  • Elsa Lančester kao gospođica Plimsol, privatna medicinska sestra ser Vilfrida
  • Džon Vilijams kao gospodin Brogan-Mur, mlađi advokat ser Vilfrida na suđenju
  • Henri Danijel kao gospodin Mejhju, Volov solisitor koji daje instrukcije ser Vilfridu o slučaju
  • Ijan Vulf kao H. A. Karter, ser Vilfridov glavni službenik i upravnik kancelarije
  • Torin Tačer kao gospodin Majers, tužilac
  • Norma Varden kao Emili Džejn Frenč, starija žena koja je ubijena
  • Una O'Konor kao Dženet Makenzi, domaćica gospođe Frenč
  • Frensis Kompton kao Džastis Vejnrajt, sudija
  • Filip Tong kao glavni inspektor Hern
  • Ruta Li kao Dajana, mlada žena koja gleda suđenje, čekajući da Leonard bude oslobođen

Napomene uredi

Svedok optužbe je bio Pauerov poslednji završeni film. Umro je od srčanog udara nakon dugotrajne scene dvoboja na dve trećine snimanja filma Solomon i Saba (1959) reditelja Kinga Vidora, gde ga je zamenio Jul Briner.[2]

U stvarnom životu, Elsa Lančester je bila supruga Čarlsa Lotona.

Una O'Konor je bila jedina članica glumačke ekipe originalne brodvejske predstave koja je ponovila svoju ulogu na filmu. To je bio i njen poslednji film; povukla se iz glume po njegovom završetku.

Produkcija uredi

Producenti Artur Hornblou i Edvard Smol kupili su prava na predstavu za 450.000 dolara. Predstava je prilagođena da se izgradi lik branioca.[3] Bili Vajlder je potpisan za režiju u aprilu 1956. godine.[4] Prema Vajlderu, kada su producenti prišli Marlen Ditrih u vezi uloge, ona je prihvatila pod uslovom da Vajlder režira. Vajlder je izjavio da je Ditrihova volela da „glumi ubicu”, ali da joj je bilo „malo neprijatno kada je igrala ljubavne scene”.[5]

Loton je svoju ulogu zasnovao na Floransu Gedeli, njegovom sopstvenom advokatu, Englezu koji je bio poznat po tome što je vrteo svoj monokl dok je ispitivao svedoke.[3]

Vivijen Li, kao i Ditrihova, bila je vodeća kandidatkinja za ulogu Kristin Vol.[6]

U flešbeku koji pokazuje kako se Leonard i Kristin prvi put upoznaju u nemačkom noćnom klubu, ona nosi svoje poznate pantalone koje su je proslavile u filmu Maroko (1930), reditelja Jozefa fon Šternberga.[7] Jedan od prisutnih vojnika ih je pocepao sa jedne strane, otkrivajući jednu od njenih čuvenih nogu i započinjujući tuču. Za scenu je bilo potrebno 145 statista, 38 kaskadera i 90.000 dolara.[8] Bar u kome se ovo dešava zove se Die blaue Laterne (Plavi fenjer), što je referenca na Ditrihin čuveni film Plavi anđeo.

Upozorenje o „završnom iznenađenju” uredi

Na kraju filma, tokom početka odjavne špice, glas najavljuje:

Uprava ovog bioskopa predlaže da, radi veće zabave vaših prijatelja koji još nisu odgledali film, nikome ne otkrivate tajnu završetka Svedoka optužbe.[9]

Ovo je bilo u skladu sa reklamnom kampanjom za film: na jednom od postera za film je pisalo: „Pričaćete o ovome! − ali molimo vas ne pričajte o kraju!”[10]

Napor da se kraj zadrži u tajnosti proširio se i na glumačku ekipu. Bili Vajlder nije dao glumcima poslednjih deset stranica scenarija dok nije došlo vreme za snimanje tih scena. Tajnovitost je navodno koštala Marlen Ditrih Oskara, jer United Artists nije želeo da skrene pažnju na činjenicu da se Ditrihova praktično neprepoznatljiva pojavila kao žena sa „Kokni” naglaskom koja je predala inkriminišuća pisma braniocu.[11]

Prijem uredi

Film je dobio izuzetno pozitivne kritike. Agata Kristi je „sama smatrala da je ovo najbolji film snimljen na osnovu jedne od njenih priča”.[12][13] Trenutno ima rejting odobravanja od 100% na sajtu Rotten Tomatoes, na osnovu 31 recenzije sa prosečnom ocenom 8,53/10.[14] U recenziji kompanije TV Guide, dobio je četiri i po zvezdice od pet, a pisac je rekao da je „Svedok optužbe duhovita, sažeta adaptacija hit predstave Agate Kristi koja je prikazana na filmskom platnu sa genijalnošću i vitalnošću Bilija Vajldera.”[15]

Američki filmski institut uvrstio je film u AFI-jevih 10 top 10 kao 6. najbolju sudsku dramu.

Film je dve nedelje zaredom u februaru i martu 1958. dostigao prvo mesto na blagajnama u Sjedinjenim Državama.[16]

Nagrade uredi

Nagrada Kategorija Nominovani Rezultat
Oskar[17] Najbolji film Artur Hornblou Mlađi Nominacija
Najbolji režiser Bili Vajlder Nominacija
Najbolji glumac Čarls Loton Nominacija
Najbolja sporedna glumica Elsa Lančester Nominacija
Najbolja montaža Danijel Mandel Nominacija
Najbolji miks zvuka Gordon E. Sojer Nominacija
Nagrade BAFTA Najbolji glavni glumac Čarls Loton Nominacija
Nagrade David di Donatelo Najbolji strani glumac Osvojeno
Nagrade Udruženja režisera Amerike Najbolje režirani igrani film Bili Vajlder Nominacija
Nagrade Edgar Alan Po Najbolji film Bili Vajlder i Hari Kernic Nominacija
Nagrade Zlatni globus Najbolji film – drama Nominacija
Najbolji glumac u filmu – drama Čarls Loton Nominacija
Najbolja glumica u filmu – drama Marlen Ditrih Nominacija
Najbolja sporedna glumica u filmu Elsa Lančester Osvojeno
Najbolji režiser Bili Vajlder Nominacija
Nagrade Lovor Najbolja drama 4. mesto
Najbolja glumica u drami Marlen Ditrih 2. mesto
Nagrade onlajn filmskog i televizijskog društva Galerija slavnih – filmovi Osvojeno

Ostale adaptacije uredi

Prva adaptacija priče Agati Kristi bila je televizijska produkcija BBC-ja napravljena 1949. godine, u trajanju od 75 minuta.[18]

Još jedna rana produkcija Svedoka optužbe bila je u obliku emitovanja uživo na CBS-ovom Luks Video Teatru 17. septembra 1953. sa Edvardom Dži Robinsonom, Andreom King i Tomom Drejkom u glavnim ulogama.[19]

Originalna predstava je prvi put izvedena u Notingemu 28. septembra 1953. godine, dok je premijerno prikazana u Londonu 28. oktobra, a na Brodveju 16. decembra 1954. godine.[20]

Godine 1982, Svedok optužbe je adaptiran kao televizijski film, u kome su glumili Ralf Ričardson, Debora Ker, Bo Bridžiz, Donald Plezens, Vendi Hiler i Dajana Rig.[21] Adaptirali su ga Lorens B. Markus i Džon Gej po originalnom scenariju, a režirao ga je Alan Gibson.[22]

Godine 2016, na kanalu BBC One emitovana je mini-serija sa Bilijem Haulom, Tobijem Džounsom, Andreom Rajzboro, Kim Katral i Dejvidom Hejgom i dobila je široko priznanje kritičara.[23]

Takođe 2016, Deadline Hollywood je objavio da će Ben Aflek režirati, producirati i glumiti u rimejku filma Svedok optužbe za 20th Century Fox,[24] ali projekat još nije realizovan.

Kućni mediji uredi

MGM Home Entertainment je objavio film 11. decembra 2001. na DVD formatima za široki ekran na severnoameričkom tržištu, a Kino Lorber (pod licencom MGM-a) na Blu-ray formatu 22. jula 2014. kao disk za široki ekran na severnoameričkom tržištu.

Reference uredi

  1. ^ „Hollywood Vanity”. Variety. 27. 11. 1957. str. 24. 
  2. ^ Durgnat & Simmon 1988, str. 301.
  3. ^ a b Scheuer, Philip K. (14. 7. 1957). „A Town Called Hollywood: Outcome of Christie Play Kept Dark Secret for Film”. Los Angeles Times. str. E2. 
  4. ^ Pryor, Thomas M. (27. 4. 1956). „NEW MOVIE DEAL FOR BILLY WILDER: Signed to Direct 'Witness for the Prosecution' After Completing 2 Other Films R.K.O. Buys Rose TV Play”. The New York Times. str. 22. 
  5. ^ Crowe, Cameron (1999). Conversations with Billy Wilder (First izd.). New York: Borzoi Books. str. 171. ISBN 9780375406607. 
  6. ^ Parsons, Louella (30. 4. 1956). „Wilder to Do Broadway, London Hit”. The Washington Post and Times-Herald. str. 32. 
  7. ^ Zigelstein 2004. "...this scene alluded playfully to Dietrich’s iconic performances in The Blue Angel (1930) and Morocco."
  8. ^ „Witness for the Prosecution (1957)”. IMDb.com. Internet Movie Database. 
  9. ^ „Witness for the Prosecution (1957)”. Internet Movie Poster Database. Arhivirano iz originala 15. 10. 2009. g. Pristupljeno 16. 7. 2018. 
  10. ^ Zigelstein 2004. "the end credits earnestly entreat the audience not to divulge [the surprise ending] upon leaving the theater."
  11. ^ Osborne, Robert (29. 10. 2008). Comments on TCM broadcast. Turner Classic Movies. 
  12. ^ Zigelstein 2004.
  13. ^ Schallert, Edwin (18. 12. 1957). „'WITNESS FOR PROSECUTION' DYNAMIC COURTROOM FILM”. Los Angeles Times. str. B14. 
  14. ^ „Witness for the Prosecution (1957)”. Rotten Tomatoes. Fandango Media. Pristupljeno 30. 6. 2019. 
  15. ^ „Witness for the Prosecution”. TV Guide. CBS Interactive. Arhivirano iz originala 06. 01. 2014. g. Pristupljeno 28. 4. 2010. 
  16. ^ „National Boxoffice Survey”. Variety. 12. 3. 1958. str. 3. Pristupljeno 26. 9. 2021 — preko Archive.org. 
  17. ^ „The 30th Academy Awards | 1958”. Oscars.org. Academy of Motion Picture Arts and Sciences. Pristupljeno 21. 8. 2011. 
  18. ^ „Witness for the Prosecution (1949)”. BFI. 
  19. ^ „Witness for the Prosecution”. The Official Andrea King Website. Pristupljeno 16. 7. 2018. 
  20. ^ „Witness for the Prosecution (1954 Broadway play)”. IBDB.com. Internet Broadway Database. 
  21. ^ John J O'Connor (1982-12-03). „Lively Witness for the Prosecution”. The New York Times. Pristupljeno 2019-01-06. 
  22. ^ „Witness for the Prosecution (1982) - Alan Gibson | Cast and Crew”. AllMovie.com. 
  23. ^ O'Donovan, Gerard (27. 12. 2016). „The Witness For the Prosecution, part 2 review: a dark, perfectly contemporary morality tale”. The Daily Telegraph. London, UK. Pristupljeno 30. 12. 2016. 
  24. ^ McNary, Dave (19. 8. 2016). „Ben Affleck Directing, Starring in 'Witness for the Prosecution' Remake”. Variety. Pristupljeno 30. 8. 2016. 

Bibliografija uredi

  • Durgnat, Raymond; Simmon, Scott (1988). King Vidor, American. Berkeley: University of California Press. ISBN 0-520-05798-8. 
  • Hopkins, Charles (2004). A Foreign Affair, 1948. UCLA Film and Television Archive: 12th Festival of Preservation, July 22-August 21. 
  • Zigelstein, Jesse (2004). Witness for the Prosecution, 1957. UCLA Film and Television Archive: 12th Festival of Preservation, July 22-August 21. 

Spoljašnje veze uredi

 
Vikicitat ima citate vezane za članak Svedok optužbe.
 
Svedok optužbe na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сведок_оптужбе_(филм)&oldid=27000430”