Svemirska opservatorija Gaja
Svemirska opservatorija Gaja (Gaiа, engl. Global Astrometric Interferometer for Astrophysics) dizajnirana je za astrometriju,[3][4] a pripada Evropskoj svemirskoj agenciji. Cilj misije je da se sastavi trodimenzionalni katalog od skoro milijardu objekata, uglavnom zvezda. Ovaj postupak će omogućiti bolje poznavanje fizičkih osobina zvezda, kao i njihovih kretanja i evolucije Mlečnog puta.[5][6] Takođe, očekuje se da će Gaja detektovati hiljade ekstrasolarnih planeta nalik Jupiteru,[7] oko 500 000 novih kvazara i desetina hiljada novih asteroida i kometa u Sunčevom sistemu.[8][9][10]
| Svemirska opservatorija Gaja | |
|---|---|
|
| |
| Operator | ESA |
| Proizvođač | EADS Astrium |
| Tip misije | svemirska opservatorija |
| Datum lansiranja | 19. decembar 2013. u 9.12 UTC[1] |
| Raketa-nosač | Sojuz ST-B |
| Mesto lansiranja | Kosmodrom Kuru, Francuska Gvajana
|
| Masa | 2.029[2] kg |
| Izvor napajanja | solarni paneli |
| Snaga napajanja | 1.910 W |
| Vrsta orbite | Lisažuova orbita |
| Orbitalni period | 180 dana |
| Apoapsis | 707.000 km |
| Periapsis | 263.000 km |
| Međunarodna oznaka | 2013-074A |
| Vebsajt | Gaja na sajtu agencije ESA |
Gaja je lansiran 19. decembra 2013. godine i očekuje se da će ova misija trajati oko 5 godina.[11] Opservatorija operiše u Lagranžovoj tački L2. Cena misije iznosi oko 740 miliona evra.[12]
Misija uredi
Gaja ima za zadatak sledeće:
- Da odredi luminoznost zvezda. Za takav poduhvat potrebno je znati razdaljinu do zvezde, pa će Gaja prvo to morati izmeriti. Najpouzdaniji način za merenje razdaljina je paralaksa. Opservatorije na Zemlji ne mogu precizno izmeriti ovaj parametar zbog atmosfere.
- Posmatranja najbleđih objekata omogućiće bolju sliku o tome kako funkcionišu luminoznosti zvezda. Gaja će posmatrati preko milijardu zvezda i ostalih objekata. Mere se objekti raznih magnituda.
- Posmatrati što više zvezda kako bi se stekla bolja slika o evoluciji zvezda.
- Posmatrati što više objekata u Mlečnom putu kako bi se bolje razumela dinamika naše galaksije.
- Da meri astrometrijske i kinematske osobine zvezde, što bi pomoglo u razumevanju više vrsta zvezda, posebno onih najdaljih.
Da bi misija bila uspešna, Gaja prvo mora da odredi udaljenost, poziciju, kretanje, inklinaciju, tangencijalnu brzinu, i slične parametre milijardu zvezda sa ogromnom preciznošću do 20. magnitude.[13]
Instrumenti uredi
Gaja poseduje 3 glavna instrumenta
- Astro — za određivanje udaljenosti objekata
- BP/RP — instrument za određivanje luminoznosti, snima na talasnim dužinama od oko 320—1.000 nm
- RVS — spektrometar pomoću kog se može odrediti brzina objekta
Reference uredi
- ^ „Gaia Liftoff”. ESA. 19. 12. 2013.
- ^ „GAIA (Global Astrometric Interferometer for Astrophysics) Mission”. ESA eoPortal. Arhivirano iz originala 13. 10. 2015. g. Pristupljeno 28. 03. 2014.
- ^ „ESA Gaia home”. ESA. Pristupljeno 23. 10. 2013.
- ^ Spie (2014). „Timo Prusti plenary: Gaia: Scientific In-orbit Performance”. SPIE Newsroom. doi:10.1117/2.3201407.13.
- ^ „A billion pixels for a billion stars”. BBC Science and Environment. BBC. 10. 10. 2011.
- ^ „We have already installed the eye of 'Gaia' with a billion pixels to study the Milky Way”. Science Knowledge. 14. 07. 2011. Arhivirano iz originala 20. 07. 2011. g. Pristupljeno 26. 07. 2016.
- ^ „Gaia Science Objectives”. European Space Agency. 14. 06. 2013.
- ^ „Gaia’s mission: solving the celestial puzzle”. University of Cambridge. 21. 10. 2013.
- ^ „ESA's Gaia... Launches With A Billion Pixel Camera”. Satnews.com. 19. 12. 2013. Arhivirano iz originala 02. 06. 2015. g. Pristupljeno 26. 07. 2016.
- ^ „Gaia space telescope to detect killer asteroids”. thehindubusinessline.com. 19. 12. 2013. Arhivirano iz originala 03. 06. 2014. g. Pristupljeno 26. 07. 2016.
- ^ „Gaia: fact sheet”. ESA. 24. 06. 2013.
- ^ „Gaia spacecraft set for launch on mission to map a billion stars”. Theguardian. 13. 12. 2013.
- ^ „Gaia Science Performance”. Rssd.esa.int.