Википедија

Svemirski teleskop Džejms Veb

Svemirski teleskop Džejms Veb (engl. James Webb Space Telescope, JWST) jeste naslednik Svemirskog teleskopa Habl.[6][7] Glavni zadatak teleskopa je prikupljanje podataka o najudaljenijim objektima u svemiru do kojih teleskop Habl ili zemaljski teleskopi nisu mogli da dosegnu. Teleskop je zajednički projekat Nacionalne vazduhoplovne i svemirske administracije (NASA) sa Evropskom svemirskom agencijom i Kanadskom svemirskom agencijom. JWST pruža znatno poboljšanu rezoluciju i senzitivnost u odnosu na Habl i omogućava širok spektar istraživačkih studija u mnoštvu oblasti astronomije i kosmologije, uključujući posmatranje nekih od najudaljenijih događaja i objekata u svemiru, kao što je formiranje prvih galaksija. Drugi ciljevi obuhvataju razumevanje formiranja zvezda i planeta i direktno snimanje eksoplaneta i nova.[8]

Svemirski teleskop Džejms Veb (James Webb Space Telescope)

Umetničko viđenje teleskopa u svemiru.
Umetničko viđenje teleskopa u svemiru.

Operator NASA, uz značajan doprinos agencija ESA i KSA[1]
Proizvođač Nortrop-Graman
Bol aerospejs
Tip misije svemirski teleskop
Datum lansiranja 12.20 časova, 25. decembar 2021.[2][3]
Raketa-nosač Arijana 5
Mesto lansiranja Kosmodrom Kuru
Masa 6.500[4] kg
Izvor napajanja solarni paneli
Snaga napajanja 2.000 W
Vrsta orbite hejlo orbita 1,5 miliona km od Zemlje (u L2 tački)
Orbitalni period 1 godina
Periapsis 374.000 km (232.000 mi)[5] km
Vebsajt NASA SAD
ESA b ESA
CSA/ASC Kanada
CNES Francuska

Primarno ogledalo JWST, optički teleskopski element, sastoji se od 18 heksagonalnih segmenata ogledala koji se kombinuju da kreiraju ogledalo prečnika 6,5 m (21 ft 4 in; 260 in) koje je mnogo veće od Hablovog ogledala sa 2,4 m (7 ft 10 in; 94 in). Za razliku od Habla, koji posmatra u bliskom ultraljubičastom, vidnom, i bliskom infracrvenom (0,1 do 1 μm) spektralnom opsegu, JWST će posmatrati u nižem frekventnom opsegu, od dugih talasnih dužina vidljive svetlosti do srednjeg infracrvenog svetla (0,6 do 27 μm), što će mu omogućiti da posmatra objekte visokog crvenog pomaka koji su suviše stari i suviše udaljeni da bi Hable mogao da ih posmatra.[9] Teleskop mora biti ekstremno hladan da bi mogao da se posmatra u infracrvenom spektru bez smetnji, tako da će biti stacioniran u prostoru blizu L2 Lagranžove tačke Zemlje-Sunca, a veliki sunčani štit će održavati njegovo ogledalo i instrumente ispod 50 K (−220 °C; −370 °F).[10]

JWST je razvila Nasa sa znatnim doprinosom iz Kanadske svemirske agencije i Evropske svemirske agencije.[1] On je nazvan po Džejmsu E. Vebu, administratoru Nase od 1961. do 1968. godine, koji je odigrao ključnu ulogu u programu Apolo.[11][12] Razvoj je započeo 1996. godine, ali projekat je imao brojna kašnjenja i prekoračenja troškova, te je prošao kroz veliki redizajn tokom 2005. godine. Krajem novembra 2015. godine započeta je montaža segmenata glavnog ogledala[13], a završena je početkom februara 2016.[14] Konstrukcija JWST je kompletirana pri kraju 2016. godine, nakon čega je započela faza ekstenzivnog testiranja.[15][16] U martu 2018, Nasa je odložila lansiranje nakon što se sunčev štit teleskopa poderao tokom testnog razvijanja.[17] Pokretanje je ponovo odloženo u junu 2018. po preporuci nezavisnog revizionog odbora.[2][18][19] Konačno, teleskop Džejms Veb je lansiran u svemir decembra 2021. godine iz grada Kurua u Francuskoj Gvajani i ušao je u orbitu januara 2022. godine. Dana 11. jula 2022. godine, Nasa je predstavila javnosti prvu fotografiju iz svemira koju je napravio JSWT. Sledećeg dana objavljene su i druge fotografije iz istog seta. Naučnici su ove fotografije nazvali revolucionarnim i istorijskim.[20][21]

U planu je da teleskop[22][3] bude u upotrebi pet godina, mada se inženjeri nadaju da će teleskop moći da sprovodi naučna ispitivanja bar deset godina.

Misija uredi

Primarna misija teleskopa je da traži svetlost koja potiče od udaljenih zvezda i galaksija koje su se formirale neposredno posle Velikog praska, da proučava nastanak i evoluciju galaksija, da pokuša da objasni nastanak zvezda i planetarih sistema i poreklo života.

Svojstva uredi

 
Lansirna konfiguracija JWST u Arijani 5.

Očekivana masa JWST jednaka je polovini mase Hablovog svemirskog teleskopa, ali će njegovo primarno ogledalo (pozlaćeni berilijumski reflektor prečnika 6,5 m) imati oko pet puta veću kolektorsku površinu (25 m² vs. 4,5 m²). JWST je orijentisan prema blisko-infracrvenoj astronomiji, ali isto tako može da vidi narandžasto i crveno vidljivo svetlo, kao i srednji-infracrveni region, u zavisnosti od instrumenta. Dizajn naglašava blisku do srednje infracrvene oblasti iz tri glavna razloga: objekti sa visokim crvenim pomakom imaju vidne emisije u infracrvenim opsegu, hladni objekti kao što su diskovi krhotina i planete najjače emituju u infracrvenom spektru, i taj opseg je teško proučavati sa tla ili postojećim svemirskim teleskopima kao što je Habl. Zemaljski teleskopi moraju da gledaju kroz atmosferu, koja je neprozirna u mnogim infracrvenim opsezima (pogledajte sliku atmosferske transmisije). Čak i tamo gde je atmosfera transparentna, mnoga ciljna hemijska jedinjenja, kao što su voda, ugljen-dioksid i metan, takođe postoje u Zemljinoj atmosferi, znatno komplikujući analizu. Postojeći svemirski teleskopi kao što je Habl ne mogu da proučavaju ove opsege, jer njihova ogledala nisu dovoljno hladna (Hablovo ogledalo se održava na oko 15 °C (288 K)) i samim tim teleskop zrači u infracrvenim opsezima.

JWST će raditi u blizini L2 (Lagranžove) tačke Zemlje-Sunca, približno 1.500.000 km (930.000 mi) izvan Zemljine orbite. Poređenja radi, Habl kruži oko 550 km (340 mi) iznad Zemljine površine, a Mesec je otprilike 400.000 km (250.000 mi) od Zemlje. Ova udaljenost čini popravku ili nadogradnju JWST hardvera praktično nemogućim. Objekti u blizini ove tačke mogu da kruže oko Sunca sinhronizovano sa Zemljom, omogućavajući teleskopu da ostane na približno konstantnoj udaljenosti[23] i koristiti jedan štit da blokira toplotu i svetlost Sunca i Zemlje. Time će se održavati temperatura letelice ispod 50 K (−220 °C; −370 °F), što je neophodno za infracrvena posmatranja.[10][24] Glavni izvođač radova na izgradnji ovog teleskopa je Nortrop Graman.[25]

Reference uredi

  1. ^ a b „NASA JWST FAQ "Who are the partners in the Webb project?"”. NASA. Pristupljeno 18. 11. 2011. 
  2. ^ a b JimBridenstine (27. 6. 2018). „The James Webb Space Telescope will produce first of its kind, world-class science. Based on recommendations by an Independent Review Board, the new launch date for @NASAWebb is March 30, 2021. I'm looking forward to the launch of this historic mission.” (tvit). Pristupljeno 27. 6. 2018 — preko Twitter-a. 
  3. ^ a b „JWST factsheet”. ESA. 4. 9. 2013. Pristupljeno 7. 9. 2013. 
  4. ^ „JWST - Frequently Asked Questions”. NASA. Pristupljeno 29. 6. 2015. 
  5. ^ „JWST (James Webb Space Telescope)”. ESA eoPortal. Arhivirano iz originala 05. 04. 2015. g. Pristupljeno 29. 6. 2015. 
  6. ^ „About the James Webb Space Telescope”. Pristupljeno 13. 1. 2012. 
  7. ^ „How does the Webb Contrast with Hubble?”. JWST Home – NASA. 2016. Arhivirano iz originala 3. 12. 2016. g. Pristupljeno 4. 12. 2016. 
  8. ^ „JWST vital facts: mission goals”. NASA James Webb Space Telescope. 2017. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  9. ^ „James Webb Space Telescope. JWST History: 1989-1994”. Space Telescope Science Institute, Baltimore, MD. 2017. Arhivirano iz originala 3. 2. 2014. g. Pristupljeno 29. 12. 2018. 
  10. ^ a b „The Sunshield”. nasa.gov. NASA. Pristupljeno 28. 8. 2016. 
  11. ^ „ESA JWST Timeline”. Arhivirano iz originala 21. 8. 2003. g. Pristupljeno 13. 1. 2012. 
  12. ^ During, John. „The James Webb Space Telescope”. National Aeronautics and Space Administration. Pristupljeno 31. 12. 2011. 
  13. ^ Brown, Dwayne (25. 11. 2015). „NASA’s Webb Space Telescope Receives First Mirror Installation” (na jeziku: (jezik: engleski)). NASA. Pristupljeno 26. 11. 2015. 
  14. ^ Ramsey, Sarah. „NASA's James Webb Space Telescope Primary Mirror Fully Assembled”. NASA. Pristupljeno 5. 2. 2016. 
  15. ^ „James Webb Space Telescope observatory is assembled”. Space Daily. 29. 12. 2016. Pristupljeno 3. 2. 2017. 
  16. ^ Foust, Jeff (23. 12. 2016). „No damage to JWST after vibration test anomaly”. Space News. Pristupljeno 3. 2. 2017. 
  17. ^ Overbye, Dennis (27. 3. 2018). „NASA's Webb Telescope Faces More Setbacks”. The New York Times. Pristupljeno 5. 4. 2018. 
  18. ^ „NASA Completes Webb Telescope Review, Commits to Launch in Early 2021”. NASA. 27. 6. 2018. Arhivirano iz originala 14. 03. 2020. g. Pristupljeno 27. 6. 2018. 
  19. ^ Kaplan, Sarah; Achenbach, Joel (24. 7. 2018). „NASA’s next great space telescope is stuck on Earth after screwy errors”. The Washington Post. Pristupljeno 25. 7. 2018. 
  20. ^ Fisher, Alise; Pinol, Natasha; Betz, Laura (2022-07-11). „President Biden Reveals First Image from NASA’s Webb Telescope”. NASA. Pristupljeno 2022-07-12. 
  21. ^ „NASA objavila veličanstvene fotografije iz svemira, veliko otkriće za čovečanstvo je tu”. B92. Pristupljeno 12. 7. 2022. 
  22. ^ The James Webb Space Telescope, Pristupljeno 24. 4. 2013.
  23. ^ „L2 Orbit”. Space Telescope Science Institute. Arhivirano iz originala 3. 2. 2014. g. Pristupljeno 28. 8. 2016. 
  24. ^ Drake, Nadia (24. 4. 2015). „Hubble Still Wows At 25, But Wait Till You See What's Next”. National Geographic. 
  25. ^ „James Webb Space Telescope”. Northrop Grumman Corporation, Redondo Beach, CA. 2017. Arhivirano iz originala 11. 05. 2021. g. Pristupljeno 31. 1. 2017. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Svemirski teleskop Džejms Veb na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Свемирски_телескоп_Џејмс_Веб&oldid=27679991”