Flavije Valerije Sever (umro septembra 307. godine) bio je rimski imperator.

Sever II
Portret u Viminacijumu
Lični podaci
Datum rođenja3. vek
Mesto rođenjaRimsko carstvo
Datum smrti16. septembar 307.
Mesto smrtiRimsko carstvo
Porodica
PotomstvoFlavius Severianus
Dinastijatetrarhija
PrethodnikGalerije
NaslednikMaksencije

Flavije Valerije Sever je rođen u Naisusu, današnjem Nišu, ili bližoj okolini.[1] Bio vojnik iz neke od balkanskih provincija[2] pre nego što je njegov prijatelj Galerije zatražio da ga Maksimijan imenuje za cezara, u stvari savladara zapadnog dela Rimskog carstva. Tako je on od 305. godine bio mlađi savladar Konstancija Hlora na Zapadu.

Kada je Konstancije Hlor umro 306. godine, Flavija Valerija Severa je sam Galerije imenovao za avgusta na Zapadu. Kada je Maksencije, sin bivšeg cara Maksimijana, podigao ustanak u Rimu, Galerije je poslao Flavija Valerija Severa da uguši ovu pobunu. Ali, Flavijev napad na Rim nije uspeo i on se morao povući u Ravenu. Maksimijan je ubrzo uverio Flavija Valerija Severa da abdicira i da se preda. Kada je sam Galerije napao Italiju 307. da zaustavi uzurpatora Maksencija i njegovog oca, Maksencije je zarobio Flavija Valerija Severa nedaleko od Rima i kasnije ga naterao da izvrši samoubistvo.[1][3]

Biografija

uredi
 
Flavije Valerije Sever kao cezar

Nakon što su se Dioklecijan i Maksimijan odrekli vlasti, za avguste su bili izabrani Galerije i Konstancije Hlor. Da bi se održala shema Carstva, postalo je neohodno da se imenuju novi cezari. Pravo imenovanja dopušteno je Galeriju, koji je izabrao sopstvene dve kreature, posvećene, kako je on verovao, njegovim interesima, Maksimina Dazu i Severa. Ovog poslednjeg, nepoznatog ilirskog pustolova, o kome se ništa nije znalo osim da je raskalašnan, ali veran pristalica svog patrona, Herkulije je 1. maja 305. u Milanu lično obdario insignijama novog dostojanstva. Dobio je vlast nad Italijom, verovatno Afrikom i Gornjom Panonijom. Ali čim je stigla vest da je Konstancije Hlor umro u Jorku jula 306, Galerije je odmah proglasio Severa za avgusta. Uskoro mu je naloženo da smiri nemire koje je pobudila Maksencijeva uzurpacija. Pojedinosti o ovom katastrofalnom pohodu, Severovom napredovanju do prestonice, dezerterstva njegovih vojnika, njegovom ishitrenom povlačenju i predaji Herkuliju u Raveni pod najsvečanijim obećanjima da će biti pod velikom protekcijom iznesene su u članku o Maksimijanu. Međutim, ukros svim obećanjima koje je dao pobednik, savladani vladar je kao ratni zarobljenik sproveden u neposrednu blizinu i zadržan u zarobljeništvu u mestu Tri gostionice (lat. Tres Tavernae) na Apijevom drumu, gde je, kada je obavešten da može da bira kako će da skonča život, presekao sebi vene. Sahranjen je u Galijenovoj grobnici 307.[4]

Reference

uredi
  1. ^ a b „Imperatori rođeni u Srbiji”. Arhivirano iz originala 07. 01. 2021. g. Pristupljeno 09. 01. 2021. 
  2. ^ Enciklopedija Britanika
  3. ^ [Viminacijum]
  4. ^ Michael DiMalo (1998). „Severus II”. An Online Encyclopedia of Roman Emperors. Pristupljeno 1. 8. 2015. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi


Vizantijski carevi
306-307.