Sedam vojnih klasika
Sedam vojnih klasika (Tradicionalno kineski: 武經七書; pinjin ili Wu ching ch'i shu) predstavljaju sedam najvažnijih vojnih tekstova drevne Kine , u koje je takođe uključeno i Sun Cuovo Umeće ratovanja. Spisi su objedinjeni pod ovim imenom još u 11 veku nove ere, i od vremena dinastije Sung bili su uključeni u većinu vojnih knjiga priručnika, ratnih uputstava i enciklopedija carske kine. Od carskih vojskovođa zahtevano je da pročitaju i nauče neka ili sva od ovih dela koja su im bila potrebna da bi zaslužili unapređenje, isto kao što je za svu državnu birokratiju i administartivce postojala obaveza da nauče i znaju Konfučijeva dela. Bilo je puno zbornika sa različitim naznakama i analizama koje su načinili izučavaoci ovog dela kroz vekove, koje su dovele do standardizacije ovog teksta, koji je danas objavljen najpre u zapadnom izdavaštvu. Car Kansi iz dinastije Ćing prokomentarisao je Sedam vojnih klasika, navodeći. " Pročitao sam svih sedam knjiga, među njima postoje neki delovi koji nisu nužno ispravni, a ponegde i sujevernih stvari koje mogu biti iskorišćene od strane loših ljudi." Članovi Komunističke partije Kine takođe su izučavali ove tekstove za vreme Kineskog građanskog rata kao i mnogi Evropski i Američki vojni umovi.
Car Šenzong (宋神宗), inače šesti car dinastije Sung, doneo je odluku koji će tekstovi ući u ovu antologiju-zbornik 1080 godine.
Prema Ralph D. Sawyer i Mei-chün Sawyer-u, koji su izradili jedan od poslednjih prevoda, Sedam vojnih klasika sačinjavaju sledeći klasični tekstovi:
Spisak tekstova
uredi- Knjiga Jiang Zijina Šest tajnih učenja-Jiang Ziya (Taigong)'s Six Secret Teachings
- Knjiga ”Metodi Ss-su ma” (takođe poznato pod nazivom Sima Rangijuvo Umeće ratovanja)
- Sun cu-ovo”Umeće ratovanja”
- Vu-ći-jeva knjiga ” Vuzi”
- Knjiga ”Vei Liaozi”
- Knjiga ”Tri straregije Huang Šigong”
- Knjiga ”Pitanja i odgovori između Tang Taizonga i Li Veigonga”