Википедија

Сун Цу

У кинеској традицији презиме (Сун) претходи личном имену

Сун Цу (544 – 496. године п. н. е.) је био кинески писац и мислилац, аутор списа Умеће ратовања, изузетно утицајног древног списа о војној стратегији.

Сун Цу
Enchoen27n3200.jpg
Датум рођења544. п. н. е.
Место рођењаШандунг,
Датум смрти496. п. н. е.
Место смртиWu,

Он је такође један од најранијих поборника реализма у теорији међународних односа.

Име Сун Цу ("Господар Сун") је почасна титула, право име писца је било Сун У. Био је такође познат и као Чанг Цин.

Сун Цу као историјска личностУреди

Једини извор који постоји о животу Суна Цуа је биографија написана у 2. веку п. н. е. коју је написао историчар Сима Ћен, који га описује као генерала који је живео у држави У у 6. веку п. н. е. и стога био савременик великих кинеских мислилаца, као што је Конфучије. Према предању, Сун Цу је био члан кинеске аристократије без земљишних поседа, познате као ши, коју су чинили потомци племства које је изгубило своје поседе током консолидације периода Пролећа и Јесени. За разлику од већине ши племића, који су били путујући академици, Сун Цу је радио као најамник (слично данашњим војним консултантима). Према предању, краљ Хелу је унајмио Суна Цуа као генерала негде око 512. п. н. е. пошто је завршио свој војни трактат „Умеће ратовања“ (на кинеском Пинг Фа). После његовог преузимања команде, држава У, дотада сматрана полуварварском, постала је једна од најмоћнијих држава тог периода пошто је покорила моћну државу Чу. Сун Цу је изненада нестао пошто је краљ Хелу завршио покоравање државе Чу. Стога су подаци о његовој смрти остали непознати. Наслов Пинг Фа може се превести и као војне методе, армијске процедуре или борбено умеће. Око 298. п. н. е. историчар Чуан Цу, који је писао у држави Чао, записао је да је теорија Суна Цуа постала саставни део војних метода борбе, било у нападу или одбрани, са оружјем или без. Дело Суна Цуа било је филозофска основа за оно што данас познајемо као азијске борилачке вештине.

Историјски подаци о Сун Цуу детаљно су разматрани у у уводу у превод Умећа ратовања из 1910. године, аутора Лајонела Гајлса (доступно као онлајн текст на Пројекту Гутенберг).

Године 1972. откривено је неколико текстова урезаних на бамбусу, у гробници близу Линјиа у Шандонгу.[1] Ово је помогло да се утврди већ постојећи текст и додају нови делови.[2] Ова верзија смештена је у период 134–118. године п. н. е.,[3] и тако оповргла теорије о каснијем пореклу овог дела.

Сун Бин, познат као Сун Осакаћени, наводно обогаљени потомак Суна Цуа, такође је написао текст познат као Умеће ратовања, који је више оријентисан на практичне детаље него на војну стратегију.[4] Најмање један од преводилаца користио је за ово дело израз Изгубљено умеће ратовања, што је указивало на дуги период у коме је књига Сун Бина била изгубљена. Међутим, нема сличности између садржаја или стила писања између Суна Бина и Суна Цуа.

Умеће ратовања је једно од најпопуларнијих војних дела у историји. У древној Кини било је дуго посматрано као штиво које се морало знати за пријем на више студије и као једно од најбитнијих дела у кинеској књижевности уопште. Постоје приче да су и Мао Цедунг и Јосиф Стаљин читали ову књигу током ратовања.

Постоји и предање да је Сун Цу предак Суна Цјуана, оснивача краљевства У, које је било једно од три ривалска краљевства током периода Три краљевства.

Књиге које је написао Сун ЦуУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Lycos[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 9. 1. 2007. Приступљено 8. 1. 2007.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  2. ^ SONSHI.COM | Roger Ames Interview: Sun Tzu The Art of War and Strategy Site, Приступљено 25. 4. 2013.
  3. ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 17. 4. 2005. Приступљено 8. 1. 2007. 
  4. ^ „Sun Pin's Art of War: A Summary[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 04. 10. 2006. Приступљено 08. 01. 2007.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)

ЛитератураУреди

  • Ames, Roger T. (1993). Sun-tzu: The Art of Warfare: The First English Translation Incorporating the Recently Discovered Yin-chʻüeh-shan Texts. New York: Ballantine Books. ISBN 978-0345362391. 
  • Bradford, Alfred S. (2000), With Arrow, Sword, and Spear: A History of Warfare in the Ancient World, Praeger Publishers, ISBN 978-0-275-95259-4 
  • Gawlikowski, Krzysztof; Loewe, Michael (1993). „Sun tzu ping fa 孫子兵法”. Ур.: Loewe, Michael. Early Chinese Texts: A Bibliographical Guide. Berkeley: Society for the Study of Early China; Institute of East Asian Studies, University of California, Berkeley. стр. 446-55. ISBN 978-1-55729-043-4. 
  • McNeilly, Mark R. (2001), Sun Tzu and the Art of Modern Warfare, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-513340-0 .
  • Mair, Victor H. (2007). The Art of War: Sun Zi's Military Methods. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-13382-1. 
  • Sawyer, Ralph D. (1994), The Art of War, Westview Press, ISBN 978-0-8133-1951-3 .
  • Sawyer, Ralph D. (2005), The Essential Art of War, Basic Books, ISBN 978-0-465-07204-0 .
  • Sawyer, Ralph D. (2007), The Seven Military Classics of Ancient China, Basic Books, ISBN 978-0-465-00304-4 .
  • Simpkins, Annellen & Simpkins, C. Alexander (1999), Taoism: A Guide to Living in the Balance, Tuttle Publishing, ISBN 978-0-8048-3173-4 .
  • Tao, Hanzhang; Wilkinson, Robert (1998), The Art of War, Wordsworth Editions, ISBN 978-1-85326-779-6 .
  • Tung, R. L. (2001), „Strategic Management Thought in East Asia”, Ур.: Warner, Malcolm, Comparative Management:Critical Perspectives on Business and Management, 3, Routledge .

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сун_Цу&oldid=24019844”