Sedef
Sedef (turski/arapski: ṣadaf) je unutrašnji sloj ljušture nekih mekušaca: školjki, puževa i nekih glavonožaca (Nautilus i Spirula). Zbog sedefa su najtraženije vrste školjki iz rodova Meleagrina, Pinna, Malleus, Margaritana.[1][2]
Stvaranje i građa sedefa uredi
Kod mekušaca ljušturu luči plašt, odnosno kožni nabor koji obavija utrobnu kesu i zatvara plaštanu duplju. Ljuštura potpuno ili delimično prepokriva telo.[3] Slojevi ljušture luče se u različitim delovima plašta, a postepeni rast odvija samo na obodnom delu ljušture.[2] Na preseku ljušture uočavaju se tri sloja: spoljašnji, tanki sloj (periostracum), izgrađen od organske materije konhiolina; ispod njega je deblji, prizmatični sloj, izgrađen pretežito od kalcijum karbonata; treći, unutrašnji sloj je sedefasti sloj ili sedef. Sedef je građen od više paralelno složenih, blago valovitih listića, sastavljenih od naizmeničnih slojeva organske i neorganske materije.[1]
Kada unutar ljušture dospe strano telo koje ozleđuje meko tkivo mekušca (zrno pieska, parazit i sl.) oko njega se, radi zaštite, stvara sloj sedefa. Višegodišnjim izlučivanjem sedefa na mestu ozljlde nastaje patološka zrnasta tvorevina, kod bisernih školjki poznata kao biser. Biseri su pretežno sastavljeni od tankih, koncentričnih slojeva sedefa.[1] Zato se sedef drugačije zove i majka bisera (engleski: mother-of-pearl).[2]
Odlike sedefa uredi
Sedef je kompozitni materijal napravljen od neorganskih slojeva kalcijum karbonata razdvojenih organskim polimerima kao što je hitina. Ova struktura čini ga otpornim na oštećenja. Takođe čini i da površina sedefa bude talasasta, što dovodi do interferencije (prelamanja) svetlosti na njenim neravninama u prelivima u duginih boja, dajući joj prepoznatljivi i jedinstveni sedefasti sjaj.[1][4]
Upotreba uredi
Sedef se upotrebljava za izradu nakita dugmadi, kao i za intarzije. U prošlosti, posebno u 18. veku, od njega su se izrađivali ukrasi na nameštaju, kutijama i drugim predmetima.[1]
Sedef je skup materijal, pa je bilo mnogo pokušaja proizvodnje veštačkog sedefa koji imitira osobine prirodnog, ali su svi pokušaji bili više-manje neuspešni. Tek nedavno su britanski naučnici uspeli da stvore sedef baziran na kalcijum karbonatu, u procesu stvaranja naizmeničnih neorganskih i organskih slojeva sličnom onom koji se odvija u prirodi. Na taj način je otvoren put za stvaranje čvrstih premaza napravljenih od jeftinih materijala.[4] Veruje se da će materijali bazirani na prirodnom sedefu u budućnosti biti od velike koristi u proizvodnji otpornijeg stakla, keramike i sličnih krtih materijala.[5]
Reference uredi
- ^ a b v g d Hrvatska enciklopedija
- ^ a b v Encyclopædia Britannica
- ^ Bionet škola
- ^ a b Jacob Aron: Artifical mother of pearl follows nature's recipe Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. oktobar 2015), newscientist.com - Pristupljeno 24. 12. 2015.
- ^ Ben Coxworth: Super-tough glass based on mollusk shells gizmag.com - Pristupljeno 24. 12. 2015.
Vidi još uredi
Spoljašnje veze uredi
mother-of-pearl statenisland.pastperfect-online.com - Pristupljeno 24. 12. 2015.