Седефна ружа (bajka)
Sedefna ruža je bajka Grozdane Olujić. Bajku Sedefna ruža Grozdana izdaje 1979. godine. Bajka se ubraja u jedne od najpoznatijih njenih bajki. Ova bajka odnosi nagradu Političkog zabavnika, kao i nagradu za bajku sveta u organizaciji Svetskog kongresa za umetnost i kulturu. Daleko na dnu mora gde zraci sunca stižu tek u podne živela je sedefna ruža. Glavni junak bajke jeste Sedefna ruža. Lik junaka Sedefne ruže - to je bila školjka beskrajne lepote, očaravala je svojom lepotom, ali ta lepota je bila prekrivena tugom.[1]
| Sedefna ruža | |
|---|---|
| Autor | Grozdana Olujić |
| Zemlja |  FNRJ |
| Jezik | srpski |
| Sadržaj | |
| Žanr / vrsta dela | bajka |
| Teme | Potraga za identitetom |
| Izdavanje | |
| Izdavač | Biblioteka Vjeverica |
| Datum | 1979. |
| Broj stranica | 366 |
| Tip medija | Tvrdi povez |
Analiza i tumačenje dela Sedefna ruža uredi
Sedefna ruža je jako čeznula za tim „gornjim svetom”, za rekom, oblacima, suncem, vetrom, za svetlost jednoga dana. U njenoj glavi rojile su se slike gornjeg sveta. Sedefna ruža je patila za svetom ljudi. Živela je na dnu mora, bila je sama i tužna. Došla bi ponekada neka morska riba, i počela da priča o tom gornjem svetu, to je još više diralo čežnju mlade Sedefne ruže da upozna taj svet i da živi u njemu. Patila je iz dana u dan. I tako se jednog dana jako zatvorila u sebe, prevelika količina tuge je obuzela njeno telo i dušu. Jednog dana je u sebi stvorila jedan prelepi biser. U tom biseru je pronašla sebe. Zrno bisera raslo je i krupnjalo. Tada se menja sve u životu Sedefne ruže, dubina i tišina mora je postala pravi dom Sedefne ruže. Bila je ponosna na sebe jer je znala da je za sobom ostavila nešto i stvorila nekog. Biser je u tom trenutku bio nešto najvrednije u životu Sedefne ruže. A one ribe koje su dolazile sa pričama o lepoti, gornjega sveta sada nisu dobijale pažnju Sedefne ruže. Iz dana u dan Sedefna ruža je bila srećnija i ispunjenija, a njen biser je postajao sve lepši i lepši. Ponekada se sebi divila kako je stvorila taj prelepi morski biser. Jednoga dana srećna Sedefna ruža šetajući po toplim morskim vodama, oseti nečije grube ruke na svom telu. To su bile ruke nekog ribara koji je rastrgao utrobu Sedefne ruže sa ciljem da bi uzeo njen biser. A telo Sedefne ruže je završilo na jednom toplom pesku blizu mora. Slika usamljene Sedefne ruže sa jednim malim dečakom koji je našao slomljenu Sedefnu ružu onoga dana kada je izgubila nešto najvrednije u njenom životu, svoje zlato, svoj blistavi biser, onoga dana kada je izgubila sebe. Trebalo joj je dosta vremena da stvori tu sreću u sebi. Dečak je bio jako pažljiv i čuvao je Sedefnu ružu baš onakvu kakva je ostala posle gubitka bisera. Sa druge strane, nekud daleko, biser je bio na izlogu jedne skupocene radnje. Blistao je i očaravao svakog prolaznika, i svi su se divili prevelikoj lepoti tog bisera, slučajni prolaznici su stalno govorili da je nestvaran. Sedefna ruža je čeznula za svojim biserom. Sada je bila u tom, gornjem svetu za kojim je čeznula nekada davno pre nego što je pronašla sebe i život u sebi. Ovaj gornji svet joj je oduzeo ono zašta se ona borila. Tako je dečak jedne noći, držao sedefnu ružu na uhu. Čitavu noći lutala je nebom biserna kugla Meseca. Dečaku se činilo da sluša šum mora. Sedefna ruža je verovala da nebom luta oteti njeni biser. Sedefna ruža je zagonetka lepote života u tom gornjem svetu i čežnja za snom i daljinama, sa druge strane bajka o dečijim snovima, mislima, mašti, igri i čežnji.
Pouka dela Sedefna ruža uredi
Delo Sedefna ruža (bajka) nam govori o tome da je Sedefna ruža tražila sebe. Ovo je bajka i ujedno priča u potrazi za samim sobom, potraga za svojim identitetom, potraga za svojom ličnošću. Sedefna ruža je tražila i nalazila svet daleko u sebi. Sedefna ruža je simbol čoveka u potrazi za svojim identitetom. „Čežnja za nečim veliki je podsticaj za stvaranje, a ono što u sebi stvorimo postaje u našem životu mnogo važnije od svega drugog što nam se do tada činilo vrlo važnim”.[2]