Sergej Obrascov

Sergej Vladimirovič Obrascov (rus. Sergeй Vladimirovič Obrazcov; Moskva, 5. jul 1901—Moskva, 8. maj 1992) bio je ruski, sovjetski pozorišni reditelj i glumac, teatrolog, pedagog, filmski scenarista. Osnivač je Državnog centralnog pozorišta lutaka. Ostavio je za sobom više od 50 lutkarskih predstava koje se smatraju antologijskim delima ovog pozorišnog žanra. Jedan je od najznačajnijih stvaralaca lutkarstva ikad.

Sergeй Vladimirovič Obrazcov
Lični podaci
Datum rođenja	(1901-07-05)5. jul 1901.
Mesto rođenja	Moskva,
Datum smrti	8. maj 1992.(1992-05-08) (90 god.)
Mesto smrti	Moskva,

Biografija

Porodično okrilje

Otac Sergeja Vladimiroviča Obrascova bio je naučnik u oblasti saobraćaja, dok je majka bila profesorka u gimnaziji. Sam Obrascov je napominjao da je umetnost u njemu još od detinjstva bila izvesna i jasna, poput organskog dela ljudskog života, na čemu je bio zahvalan svojoj porodici. Od svoje četvrte godine života se deklarisao kao umetnik. Okružen knjigama, bojicama, glinom za vajanje, pesmom u predvečerja, sa porodicom bi odlazio u Boljšoj teatar. Od majke je dobio ginjol lutku koja mu je postala najdraža igračka i koju je nazvao Bi-ba-bo.

Tokom svoje šeste godine, gotovo je istovremeno imao susret sa filmom - tekovinom 20. veka i sa druge strane, uličnim pozorištem koje je pripadalo 19. veku. To pozorište je imalo Petrušku, junaka za kog se znalo još od 17. veka. Komedija Petruška, na minijaturnoj pokretnoj pozornici, ispred nje muzičar upravlja lutkama, svira više instrumenata ili vergl, istovremeno je glumac, partner Petruške i posrednik između njega i publike. Ovi nezaboravni utisci za jednog šestogodišnjaka bili su ključevi za buduća vrata umetnosti koja će na velelepan način, kao stariji, Obrascov otvarati.

Sat na zgradi Pozorišta „Obrascov" u Moskvi

Školovanje i daske koje život znače

Prva takva prostorija života pojavila se u vidu Više umetničko-tehničke škole (VHUTEMAS),gde je prvobitno nakon odabranog likovnog programa, Obrascov prešao kasnije u grafički atelje, ali nakon prijema u pozorište, ono ga je odvratilo od završavanja škole i za sobom je poneo samo svoju ginjol lutku - Crnca, koja mu je nešto kasnije bila od izuzetne koristi. Pošto je pohađao časove pevanja u privatnoj muzičkoj školi, upravo ova ginjol lutka mu je pomogla da se izrazi kroz nju, zaronivši na taj način u sistem Stanislavskog, o kojem će niže biti reč.

Od 1922. do 1929. godine glumio je u Muzičkom studiju Moskovskog hudožestvenog teatra karakterne uloge i bio njegov član. Tu postiže ogroman uspeh, naročito u parodijskom žanru: Romansa sa lutkama.

Od 1930. do 1936. istovremeno radiu MHAT-u II, na estradi i osniva i vodi čuveni Državni centralni teatar lutaka koji je poznat u svetu po odličnim interpretacijama, izražajnosti i inovatorstvu u umetničkom iskazivanju najsloženijih emocija uz pomoć lutaka. Tu je Obrascov bio osnivač i umetnički direktor, sastavljao je repertoar, glumio, režirao, a ponekad je čak učestvovao i u direktnoj izradi lutaka, koristeći znanje iz primenjene i likovne umetnosti. O kvalitetu rada, poslovanja i umetničkog profesionalizma govori podatak da je u početku svog rada ovo pozorište imalo dvanaest zaposlenih i jednu veću prostoriju, a 80-ih godina 20. veka čak 350 zaposlenih i ogromn zgradu na četiri sprata.

Teatrolog sa iskustvom

Godine 1936. Obrascov prestaje da radi i MHAT-u II. Piše svoju prvu knjigu:

• Glumac sa lutkom, 1938.

Od tada je objavio više knjiga i mnogo tekstova o pozorištu i filmu po raznim časopisima.

Spomenik Obrascovu u Moskvi

Filmski radnik

Obrascov je šezdesetih godina 20. veka radio na dokumentarnom filmu kao scenarista i reditelj. Iako se upustio u te vode kojima je bio opčinjen još kao šestogodišnjak, svoju prvu ljubav, lutkarsko pozorište i dalje održava u životu, kod kuće i širom sveta.

Statusi i nagrade

Od 1958. godine, Obrascov je predsednik Sovjetskog centra UNIM-e (Međunarodne lutkarske organizacije), a za predsednika na svetskom nivou, izabran je 1976. godine.

Dobio je tri ordena Lenjina i mnoge druge, od kojih mu je po njegovim rečima, najdraži: Orden osmeha koji je dobio 1973. godine u Poljskoj.

Pedagoški rad

Predavao je na fakultetu do svoje smrti, nesebično podučavajući nove naraštaje fascinirane lutkarstvom.

Lutkarstvo na najvišem nivou

Sergej Obrascov sa lutkom

Sistem Stanislavskog

Po rečima Mirjane Petrović, Sergej Obrascov je svedočio sopstvenom uspešnom animatorskom karijerom da glumac animator osim što savladava tehniku rada sa lutkom, svesrdni je stvaralac scenskog lika. Za taj složeni proces stvaranja scenskog umetničkog lika važe isti zakoni kao i u dramskom pozorištu. Naime, tehnika glumca animatora, samo je sredstvo za slobodu stvaranja. Obrascov je išao i dalje, i prvi je primenio sistem Konstantina Sergejeviča Aleksejeva Stanislavskog na lutka-sceni i u radu glumca animatora nad samim sobom. Konkretnije, Stanislavski određuje stvaralaštvo kao punu koncentraciju cele duhovne i fizičke prirode koja zahvata telo, misao, um, volju, osećanje, pamćenje i maštu. Na taj način, zapravo, celokupna duhovna i fizička priroda u stvaralaštvu glumca treba da je usmerena na ono što se dešava u duši lika koji on predstavlja, a glumac animator ga prikazuje kroz određenu originalnu formu. Primenom pomenutog sistema, Obrascov je učinio da tehnika animacije bude vođena glumom – da prati glumačke impulse animatora, a ne obrnuto – što je doprinelo uzdizanju animacije na umetnički nivo.

Primenom ovog sistema na lutkarsku scenu i njenu vanjsku stranu, Sergej Obrascov je dokazao da lutkarstvo ne zaostaje za razvojem dramskog pozorišta s početka dvadesetog veka, jer bavljenje umetnošću animacije provocira glumca da istraži sebe, svoje mogućnosti, da pronađe u sebi moć kojom će snažno delovati na svremenika-gledaoca, kako bi ga vratio u pozorište jer neiscrpne mogućnosti scene postoje u živoj interakciji sa gledaocem - publikom.