Сећање на убиство

Sećanje na ubistvo (kor. 살인의 추억; Sarinui chueok) je južnokorejski kriminalistički triler film iz 2003. godine u režiji Bong Džun-hoa, koji je i napisao scenario zajedno sa Šim Sung-boom na osnovu predstave Dođi da me vidiš Kim Kvang-rima. Film je zasnovan na istinitoj priči o prvim potvrđenim serijskim ubistvima u Koreji, koja su se dogodila između 1986. i 1991. godine u Hvasonu. Song Kang-ho i Kim Sang-kung glume Parka i Sea, dva detektiva koji pokušavaju da reše zločine.

Sećanje na ubistvo
Filmski poster
Žanr	triler
Tvorac	Kim Kvang-rim
Režija	Bong Džun-ho
Scenario	Bong Džun Ho Šim Sung-bo
Temelji se na	Dođi da me vidiš (Kim Kvang-rim)
Glavne uloge	Song Kang-ho Kim Sang-kjang Kim Roj-ha
Producentska kuća	CJ Entertainment
Godina	2003.
Trajanje	131 minuta
Zemlja	Južna Koreja
Jezik	korejski jezik
Budžet	2,8 miliona dolara
Zarada	1,2 miliona dolara
Veb-sajt	www.palmpictures.com/film/memories-of-murder
IMDb veza

Ovo je bio drugi dugometražni film koji je režirao Bong, nakon njegovog debitantskog filma iz 2000. godine, Psi koji laju nikada ne grizu. Film je dobio pozitivne kritike zbog svog tona, kinematografije, montaže, partiture, Songove izvedbe i Bongove režije i scenarija. Film je dobio trideset nagrada i nominacija, a mnogi su ga smatrali jednim od najboljih južnokorejskih filmova ikada snimljenih.

Radnja

U oktobru 1986, dve žene su pronađene silovane i ubijene na periferiji malog grada. Lokalni detektiv Park Du-man, koji se ranije nije bavio tako ozbiljnim slučajem, je preopterećen − dokazi su nepropisno prikupljeni, istražne metode policije su sumnjive, a njihova forenzička tehnologija je praktično nepostojeća. Park tvrdi da ima način da odredi osumnjičene kontaktom očima. On odlučuje da prvo ispita mentalno zaostalog dečaka sa ožiljcima, Baek Kvang-hoa, jer je pratio jednu od žrtava po gradu. Park koristi svoj metod kontakta očima, misleći da je Baek odgovoran, a njegov partner Čo batinama izvlači priznanje od Baeka.

Seo Tae-džun, detektiv iz Seula, dobrovoljno se javlja da im pomogne. Međutim, njegove i Parkove metode se sukobljavaju. Seo smatra da su Baekove ruke suviše slabe da bi mogao da počini tako složen zločin, čime je očistio njegovo ime. Nakon što se počini još ubistava, shvataju da ubica čeka kišnu noć i ubija samo žene koje nose crveno. Inspektor Kvon Kvi-ok shvata da se od lokalne radio stanice uvek traži da pusti određenu pesmu tokom noći kada su ubistva počinjena.

Na poslednjem mestu zločina, Park, Čo i Seo dolaze da istraže na različite načine, i pronalaze lokalnog čoveka kako tamo masturbira u ženskom crvenom donjem vešu. Park i Čo ga hvataju i brutalno ga tuku. Seo pronalazi preživelu žrtvu silovanja uz Kvonovu pomoć. Saznavši da su ruke ubice bile primetno mekane, Seo oslobađa privedenog čoveka, jer su mu ruke grube. Besan što su izgubili osumnjičenog, Park se svađa sa Seom sve dok ih Kvon ne obavesti da se pesma na radiju pušta. Shvataju da pada kiša, ali stižu prekasno, pronalazeći još jednu ženu ubijenu. Park, Seo i Čo konačno odlučuju da rade zajedno.

Nakon obdukcije poslednje žrtve, u telu otkrivaju komadiće breskve. Tragovi ih vode do fabričkog radnika, Park Hion-džiua. Seo napominje da su mu ruke meke kao što je opisala preživela. Hion-džiu počinje da pokazuje nelagodu kada Seo izvadi breskve i oni misle da su pronašli ubicu. Čo gubi kontrolu i tuče Hion-džiua, što je navelo njihovog nadređenog da mu zabrani ulazak u sobu za ispitivanje. Park i Seo slušaju Baekovo ranije priznanje. Seo ističe da priča kao da je to uradio neko drugi i shvataju da je znao detalje ubistva jer im je svedočio. Odlaze u restoran Baekovog oca, samo da bi tamo našli pijanog Čoa. Dok ljudi gledaju vesti i ismevaju policajce, on tuče sve i Baek se uključuje u tuču, zamahujući drvenom daskom ka Čoovoj nozi i slučajno je probija zarđalim ekserom. Park i Seo jure Baeka i ispituju ga, ali se on uplaši i trči na putanju nadolazećeg voza, gde biva udaren i ubijen.

Park saznaje da će Čoova noga morati da bude amputirana jer je ekser izazvao tetanus, zbog čega se oseća krivim. Otkrivaju spermu na jednom od tela, ali zbog nedostatka tehnologije za analizu DNK u Koreji, uzorak se šalje u Sjedinjene Države kako bi se potvrdilo da li je osumnjičeni Hion-džiu ubica. Te noći je ubijena mlada devojka. Na mestu zločina, Seo prepoznaje devojku kao učenicu sa kojom se sprijateljio tokom istrage. Besan, napada Hion-džiua sve dok ga Park ne prekine donošenjem rezultata iz Amerike. Uzorak se ne poklapa sa Hion-džiuovom DNK i Park ga pušta.

Godine 2003. zločini su ostali nerazjašnjeni i Park je sada otac i biznismen. Slučajno prolazi pored prvog mesta zločina i odlučuje da ga poseti, saznajući od devojčice da je lice mesta nedavno posetio nepoznati čovek koji je rekao da se prisećao nečega što je tamo davno uradio. Park pita devojčicu kako je izgledao, a ona mu kaže da je imao „normalno” lice i da je izgledao vrlo obično. Film se završava dok Park gleda pravo u kameru, naizgled pokušavajući da uoči ubicu među publikom koristeći svoj metod kontakta očima.

Uloge

Glumac	Uloga
Song Kang-ho	Park Du-man
Kim Sang-kjang	Seo Tae-džun
Kim Roj-ha	Čo Jong-ku
Song Jar-ho	Šin Dong-čal
Bjan Hi-bong	Ku Hi-bong
Go Seo-hi	Kvon Kvi-ok
Rju Tae-ho	Džo Bjeong-Sun
Park No-šik	Baek Kvang-ho
Park Hae-il	Park Hion-džiu
Džeon Mi-seon	Kvok Seol-jung

Spoljašnje veze

• Sećanje na ubistvo na sajtu IMDb (jezik: engleski)