Sibilina pesma
Sibilina pesma (kat. El Cant de la Sibil·la) je liturgijska drama i gregorijansko pojanje, čiji stihovi sadrže proročanstvo koje opisuje Apokalipsu, a koje se izvodi u crkvama na Majorci (Balearska ostrva, Španija) i Algeru (Sardinija, Italija), i nekim katalonskim crkvama, na katalonskom jeziku na Badnje veče skoro neprekidno od srednjeg veka. UNESKO ga je 16. novembra 2010. proglasio remek - delom usmene i nematerijalne baštine čovečanstva. Obred uključuje sve crkvene parohije na Majorci sa starim i mladim generacijama koje rade rame uz rame kao pevači, kostimografi, slavljenici i drugi pomagači, čime se obezbeđuje njegovo prenošenje.[1][2]
| Sibilina pesma | |
|---|---|
 Note Sibiline pesme | |
| Nematerijalno kulturno nasleđe | |
| Region | Majorka, Španija |
| Svetska baština Uneska | |
| Unesko oznaka | 00360 |
| Datum upisa | 2010 |
Verzije uredi
Postoji nekoliko verzija, koje se razlikuju po tekstu i muzici.
- Latinska Sibila, od 10. do 11. veka, koja sadrži fragmente Božje države (De civitate Dei) (XVIII, 23) Svetog Avgustina
- Provansalska Sibila, iz 13. veka, koja odražava uticaj trubadurske poezije
- Katalonska Sibila. Najnovija i najviše ukrašena verzija. Uključuje popularne tradicije Balearskih ostrva. Refren ove verzije ponekad je napisan za tri ili četiri glasa.
Poreklo uredi
Autor pesme Sibile je nepoznat. Proročanstvo je prvi put zabeležio episkop Jevsevije Kesarejski kao akrostih na grčkom, a kasnije ga je sveti Avgustin preveo u Božja država na latinskom. Ponovo se pojavila u 10. veku u različitim lokacijama širom Katalonije, Italije, Kastilje i Francuske u propovedi Contra judeos, kasnije ubačena u čitanju šeste lekcije drugog nokturna jutrenja i izvedena je kao sastavni deo liturgije.
Ovo pojanje je prvobitno pevano na latinskom i pod imenom Judicii Signum, ali od 13. veka pa nadalje nalaze se verzije na katalonskom jeziku.
Ove prve katalonske verzije Judici Signum nisu direktno prevedene sa latinskog. Umesto toga, svi oni potiču iz prethodne adaptacije u oksitanski jezik, što dokazuje ogromnu popularnost koju je ova pesma morala imati u prošlosti.
Među katalonskim tekstovima koji potiču iz ovog zajedničkog korena, postoji Kodeks iz 14. veka koji se čuva u Arhivu Majorkanske biskupije, koji je ponovo otkriven 1908. godine. Usmeni prenos i nedostatak pisanih skripti doveli su do toga da su različiti stari tekstovi na narodnom jeziku pretrpeli mnoge izmene tokom vremena, što je dovelo do različitih verzija.
Pesma Sibile je skoro potpuno napuštena širom Evrope nakon što je Tridentski sabor (održan na 25 sednica od 1545. do 1563) proglasio njeno izvođenje zabranjenim. Ipak, obnovljena je na Majorki već 1575.
Muzika uredi
Originalna musika uredi
Prvobitno je Pesma Sibile pevana u gregorijanskoj melodiji i, kao što se može videti u prethodno pomenutom kodeksu, muzička pratnja koja se svirala na Majorki, sa izuzetkom nekih varijacija, bila je ista koja je dokumentovana i na drugim mestima širom Pirinejskog poluostrva. Danas se ne može utvrditi kada je na ovu gregorijansku melodiju pevana Pesma Sibile, ali najverovatnije do 16. ili 17. veka. Usmeni prenos pesme izazvao je, kao i sa tekstom, rađanje različitih varijacija i modela. Interesovanje koje je ovaj napev izazvao kod ranih muzikologa i folklorista 19. veka dovelo je do transkripcije različitih poznatih verzija pesme. Verzije koje se još uvek reprodukuju uzimaju ove transkripcije kao model.
U renesansi su gregorijansku melodiju pesme različiti kompozitori postavljali na polifonijsku muziku, što je bila uobičajena praksa u tom periodu. Dva od ovih dela, oba za četiri glasa, mogu se naći u Cancionero de la Colombina, španskom rukopisu iz druge polovine 15. veka. Tekst u njima je skraćena verzija pesme, na kastiljanskom jeziku.
Današnje izvođenje uredi
Pesmu je prvobitno pevao prezviter, iako je ovu figuru kasnije zamenio dečak. Iako pesmu treba da peva žena Sibila (proročica), mnogo vekova ženama nije bilo dozvoljeno da pevaju u crkvi.
Danas, u većini hramova u kojima se pesma tumači, još uvek je peva dečak, iako je u nekim slučajevima peva ili devojčica ili žena. U izvođenju pevač odlazi do oltara u pratnji dva ili više oltarskih dečaka noseći voštane sveće. Kad tamo stigne, pevač pozdravlja raspeće, okreće se i počinje pesmu. Pesma se peva a kapela i solo glasom. U nekim crkvama se između jednog i drugog stiha uvodi orguljska muzika ili moderni horski delovi.
Kostim koji se koristi za izvođenje pesme prilično je sličan u svim crkvama (bar oko Majorke) gde se izvodi. Sastoji se od bele ili obojene tunike, ponekad izvezene oko vrata i ruba, i obično, ogrtača (koji se ponekad zamenjuje drugom tunikom). Glava je prekrivena kapom iste boje. Pevač u rukama drži mač, koji se drži uspravno tokom cele pesme. Kada se pesma završi, pevač iscrtava mačem krst u vazduhu, ponovo se okreće prema raspeću, obično se pokloni, a zatim ga isti dečaci odvode od oltara.
Danas je izvođač ili dečak ili devojčica, a sve više mesta u svetu koji govori katalonski ponovo preuzima tradiciju, tako da će se 2010. izvoditi ne samo u većini opština na Majorci i u Algeru (Sardinija), ali i u sledećim opštinama Katalonije i Valensijanske Zajednice: Barselona (u 3 različite crkve), Gandija, Ljeida, Ontinijente, Sueka, Vik i druge.[3]
Lik Sibile predstavlja proročice čije su se proročanske knjige konsultovale u starom svetu da bi se upoznala budućnost zajednice. Hrišćanstvo je usvojilo ovu figuru i uvrstilo je u još jedan element božićne liturgije. Svakog Badnjeg dana Pesma Sibile se čuje u praktično svim opštinama ostrva Majorke, a najposećenije i najveće se održavaju u manastiru Luk i u katedrali u Palmi.[4]
Tekst uredi
Pesma počinje uvodom, čija se melodija razlikuje od ostatka pesme. Na nekim nastupima pesma se i završava uvodnom melodijom.
Tekst nije standardni, već kasnosrednjovekovni katalonski. Neki stihovi pripisuju se majorkanskom piscu iz 14. veka, Anselmu Turmedi, koji je na katalonski preveo Judicii Signum (Knjiga konačne presude), na kojoj je kompozicija zasnovana.[5]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ „Chant of the Sybil on Majorca”. ich.unesco.org. Pristupljeno 17. 10. 2021.
- ^ Hernandez Gascon, Carla. „The chant of the Sybil on Majorca”. en.calameo.com. Pristupljeno 17. 10. 2021.
- ^ El cant de la Sibil·la at Festes.org (in Catalan). Consulted 14 December 2010.
- ^ „The Song of the Sibyl, the traditional musical performance”. illesbalears.travel. Pristupljeno 17. 10. 2021.
- ^ 24 de desembre: el cant de la Sibil·la, on the website Festes Nostrades (in Catalan). Consulted 14 December 2010.
Spoljašnje veze uredi
Knjige uredi
- Francesc Vicens: El cant de la Sibil·la a Mallorca Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. децембар 2005)
- Maricarmen Gómez Muntané: El Canto de la Sibila I. León y Castilla II. Cataluña y Baleares. Alpuerto. Madrid. 1996-1997 (ISBN 84-381-0256-5) (ISBN 84-381-0300-6)
- La Sibila. Sonido. Imagen. Liturgia. Escena. Maricarmen Gómez & Eduardo Carrero. Alpuerto. Madrid. 2015 (ISBN 978-84-381-0489-7)
- Sadurní Martí: "El viaje textual de la Sibila, entre Occitania y Cataluña", en El Juicio Final: Sonido. Imagen. Liturgia. Escena, ed. Maricarmen Gómez Muntané. Madrid: Alpuerto, 2017, p. 217-249. (ISBN 978-84-381-0500-9).
Veb stranice uredi
- The Song of the Sibyl at the romanesque wall paintings of the St. Roman Church of Toledo (Spain, s.XIII) (Spanish)
- Webs about the Sibyl Chant - in Catalan
- The Sibyl Chant - Catalan
- Declaration of Inmaterial Good of Cultural Interest - Annexus - Spanish Ministry of Commerce, Tourism, and Industry - Spanish
Video uredi
- The Song of the Sibyl at the Cathedral of Majorca in 2007
- The Song of the Sibyl at the Cathedral of Mallorca in 2009
- The Song of the Sibyl at the church of Cala Rajada, on Mallorca, sung by an adult here: Bàrbara Femenies, with Antònia Gomis on the organ, 2007.
- The Song of the Sibyl, Santa Maria del Mar, Barcelona, December 24th, 2009
- The Song of the Sibyl at the Cathedral of Valencia in 2017