Silaža

Silaža je sitno iseckana masa pojedinih vrsta biljaka, bogata hranivima. Hraniva su u silaži konzervirana delovanjem bakterija mlečno-kiselinskog vrenja. Mlečna kiselina sprečava fermentaciju organske mase, koja nastaje u prirodi zbog delovanja bakterija uz prisustvo vazduha.

Goveda jedu kukuruznu silažu

Polja kukuruza

Za kukuruznu silažu odabir sorte je relativno jednostavan. Danas svi značajni proizvođači semenskog kukuruza imaju dobro razrađen program specijalnih sorti za siliranje.

Za proizvodnju silaže mogu se koristiti različite vrste biljaka, mada se najkvalitetnija silaža dobija od kukuruzne biljke kada je biljka kukuruza u fazi mlečno voštane zrelosti. Zbog velike kiselosti (pH 3,8-4,2) silaže, pri njenoj upotrebi se koristi i određena količinu suvih kabastih hraniva, odnosno sena.

Klip kukuruza

Setva kukuruza za silažu može biti:

• glavni usev
• postrni usev

Sklop biljaka je 67000 do 81000 biljaka po hektaru. Današnja proizvodnja u stočarstvu ne može se zamisliti bez korišćenja silaže. Princip pripreme ovog hraniva je danas usavršen, iako se radi o procesu biohemijskih promena. Cilj konzerviranja zelenih biljaka i industrijskih proizvoda je očuvanje njihovih hranljivih vrednosti u što dužem periodu, i da se u stočarskoj proizvodnji dobije što ukusnija i zdrava hrana.

Proizvodnja silaže

Dobro obavljen postupak siliranja je uslov za odvijanje procesa fermentacije i dobijanje kvalitetne silaže, a ona obuhvata:

• Kosidbu biljaka
• Sušenje
• Žetvu
• Utovar u transportne mašine
• Transport do silo prostora
• Istovar u bazene ili silose
• Sabijanje silažne mase

Ovi postupci se moraju izvesti brzo i efikasno. Cilj konzerviranja siliranjem je da se sačuvaju hranljive materije silirane kulture kroz proces fermentacije, a da se pri tome spreči pojavljivanje nepoželjnih mikroorganizama. Da bi se smanjili gubici u postupku siliranja, pažnju treba posvetiti samom postupku siliranja. Osnovna orijentacija svakog gazdinstva treba da bude na uspostavljanju zatvorenog ciklusa između biljne i stočarske proizvodnje. To prvenstveno podrazumeva da se proizvodnja kabaste i koncentrovane stočne hrane organizuje na samom gazdinstvu gde bi se dobrom organizacijom proizvodila maksimalna količina potrebne hrane za životinje, dok bi se na tržištu nabavljala samo minimalna količina hraniva koja se iz opravdanih razloga ne mogu proizvesti na ovaj način.

Prednosti siliranja stočne hrane

Proces siliranja stočne hrane ima svoje prednosti u odnosu na druge postupke. Siliranje zelenih biljaka praćeno je velikim gubicima hranljivih materija (vitamini, proteini ...) U procesu pripreme sena gubi se prosečno oko 30% suve materije, dok u uslovima dobrog izvedenog postupka siliranja ukupni gubici ne prelaze 10%.

Celokupan proces proizvodnje silaže, uključujući i ishranu životinja silažom mogu se mehanizovati, a živi rad svesti na minimum. Siliranje kao jedan od tehnoloških procesa spremanja stočne hrane ne zahteva posebno pogodne vremenske uslove pa se može izvoditi i po oblačnom vremenu. Proces siliranja omogućava ranije ubiranje biljaka a time i veću iskoristivost zemlje. Spremanjem silaže štedimo i na skladišnom prostoru jer se u 1m³ može smestiti oko 600 kg silaže, dok se seno na istom prostoru ne može skladištiti u tolikoj količini. Dobra silaža dobijena primenom pravilne tehnologije može se uspešno očuvati nekoliko godina bez rizika da će se ukvariti ili da će se umanjiti njena hranljiva vrednost.

Kukuruz u vidu silaže cele biljke daje najveću proizvodnju energije po hektaru. Moguće je raznovrsno korišćenje kukuruza, kao cele biljke, zrna i klipa Prednost cele biljke je što ona uključuje stablo, list i kočanku. Hibridi sa dugom vegetacijom su visoko rodni, ali postoje opasnosti nedovoljnog zrenja zrna, pa se oni koriste za siliranje a ne za berbu. Siliranje se obavlja pre berbe kukuruza i vađenja šećerne repe. Silaža kukuruza ne traži dopunsku obradu pre hranjenja.

Optimalno vreme žetve i izbor hibrida kukuruza

Odgovarajući rok za žetvu silažnog kukuruza je najbitniji faktor od koga zavisi prinos ali i kvalitet silaže. Najbolja faza za siliranje kukuruza je faza pune voštane zrelosti, tada se postiže maksimalan prinos hranljivih i suvih materija zrelosti. Kod izbora hibrida za silažu, svakako je neophodno komparirati i sledeće pokazatelje:

• Prinos suve materije cele biljke
• Udeo klipa u suvoj materiji prinosa
• Sadržaj celuloze
• Sadržaj vlakna

Navedene stavke ukazuju na opravdanost poklanjanja znatno veće pažnje, ne samo stvaranju hibrida specifičnih svojstava za silažu, nego poseban pristup gazdovanju u poljoprivrednim gazdinstvima koja proizvode silažu. U praksi su česti slučajevi da se kod izbora hibrida za silažu proizvođači opredeljuju za hibride kasnijih grupa zrenja, smatrajući da takvim izborom mogu postići veći prinos.

Najbolji momenat za siliranje biljke kukuruza je faza voštane zrelosti zrna. Tada biljka sadrži 30-35% suve materije, a udeo klipa u celoj masi klipa je oko 40%. Kada se biljka kukuruza silira sa 35% suve materije, 97% suve materije od ukupno mogućeg prinosa. Posle kasne voštane zrelosti prinos suve materije opada jer se stabljike lome, klipovi otkidaju a list gubi. Iz tabele 1. može se videti da ovakvo opredeljenje zapravo ima obrnut efekat, tj. dovode do gubitaka:

• postizanje nižih prinosa suve materije i
• dobijanje silažne mase lošijeg kvaliteta.

Kod opredeljenja za neki od hibrida za silažnu setvu uvek treba imati u vidu da biljke do momenta siliranja treba da dostignu od 28-35% suve materije sa kojom se i postižu najbolji kvalitet u siliranju.

Postupci siliranja

Osnovna pravila pri svakom siliranju su:

• Sitno seckanje
• Dobro sabijanje
• Izolacija mase od vazduha
• Vreme siliranja, odnosno starost biljke pri ubiranju za silažu, ima ogroman uticaj na njen kvalitet.

Visok sadržaj suve materije obezbeđujući veću energetsku vrednost silaže i dovoljno vlage koja će omogućiti adekvatno sabijanje i postizanje anaerobnih uslova. U praksi, najčešće se suva materija cele biljke kreće od 30 - 35%. Postoje preporuke za direktno utvrđivanje poželjne vlažnosti odnosno suve materije na njivi. Kukuruzno zrno sazreva od krunice, pa do vrha zrna koje ulazi u kočanku. Od krunice, koja je žute boje, ista se povlači nadole gde se obrazuje linija koja razdvaja žuto i belo tkivo. Preporuke su da biljku treba silirati na kraju mlečne, a na početku voštane zrelosti zrna, položajem mlečne linije na ½ do ¾ površine zrna. Siliranje se izvodi mašinski. Za to se koriste kombajni vrlo različitog kapaciteta.

Vlažnost materijala za siliranje

Jedan od najvažnijih uslova koji je potrebno obezbediti za uspešno odvijanje procesa fermentacije jeste stepen vlažnosti materijala koji se silira. Najkvalitetnija silaža od cele biljke kukuruza, dobija se ako je vlažnost materijala između 65-70% (odnosno, 30-35% suve materije. Veći procenat vlažnosti je nepoželjan jer on otežava pravilan razvoj mlečno – kiselinskih bakterija, a pospešuje rad buternih bakterija što se loše odražava na konačan kvalitet silaže. Takođe ne sme imati i previše suve materije zato što se suv materijal teže sabija, a takođe i hranljiva vrednost gde ima viška celuloze je lošijeg kvaliteta.

Sabijanje materijala - Anaerobna sredina

Sabijanjem materijala istiskuje se vazduh, odnosno, stvaraju se anaerobni uslovi za rad mlečno-kiselinskih bakterija, neophodnih za fermentaciju rastvorljivih ugljenih hidrata i stvaranje mlečne kiseline. Fermentacija silažne mase odvija se u nekoliko faza, koja se karakterišu biohemijskim procesima. U prvoj, aerobnoj fazi dolazi do hidrolize lako rastvorljivih ugljenih hidrata i razlaganje proteina. U fermentacionoj fazi koja sledi dolazi do povećanja kiselosti (pH) silaže, formiranje mlečne, sirćetne i buterne kiseline teatanola i amonijaka. Najvažnije da se postigne dominacija mlečne kiseline nad drugima. U prisustvu većih količina vazduha obavljaju se intenzivniji oksidacioni procesi, stvara se veća temperatura (preko 45 °C) i stvaraju uslovi za rad bakterija sirćetnog vrenja, odnosno, produkciju sirćetne kiseline. U uslovima ovako povećane temperature, nepoželjan proces proteolize je intenzivniji. U silaži sa nedovoljnom količinom mlečne kiseline stvaraju se uslovi za rad bakterija buternog vrenja, odnosno, produkciju buterne kiseline, butil-alkohola i acetona, što silažu može učiniti gotovo neupotrebljivom za ishranu domaćih životinja. Pored toga u takvoj silaži postoje uslovi za razvoj gljivica i plesni. Zbog toga se vazduh iz materijala koji se silira mora gaženjem potpuno istisnuti, kao i sprečiti njegovo ponovno prodiranje što se postiže nepropustljivim zidovima silo-objekata i pažljivim pokrivanjem silaže. Period aktivne fermentacije obično traje od 7 do 21 dan, ali može biti produžen i do 60 dana. Silirani materijal sa više od 65% vlage brzo fermentiše, dok je fermentacija sporija kada je sadržaj vlage ispod 50%. Dobro gaženje zavisi od suve materije silažne mase i dužine odsečka. Što su odsečci zelene mase kraći to je sabijanje bolje, fermentacija je kvalitetnija, dobija se bolji kvalitet silaže. Svakako da dužina odrezaka zavisi i od stepena zrelosti biljaka tako da bi u optimalnoj fazi za siliranje (punoj voštanoj zrelosti sa 65-70% vode) ona trebalo da iznosi 0,8-1,0 cm, a u mlečno-voštanoj sa 70-75% vode ona može da iznosi i 2-3 cm.

Šećerni minimum

Dobra količina rastvorljivih šećera obezbeđuje mogućnost njihove fermentacije odnosno stvaranja dovoljnih količina mlečne kiseline koja omogućuje željenu kiselost silaže (pH 3,8-4,2). Smatra se da silirani materijal treba da sadrži u suvoj materiji između 6 i 9% šećera. Kada se siliraju biljke sa većim sadržajem proteina potrebno je da količina šećera bude veća. Pošto kukuruz kao biljka ima dovoljnu količinu lako fermentirajućih šećera, on se izuzetno lako silira.

Literatura

• George, [edited by] J. Ronald (1994). Extension publications : forage and grain crops (8th izd.). Dubuque, Iowa: Kendall/Hunt Pub. Co. ISBN 9780840393418. CS1 održavanje: Tekst viška: spisak autora (veza)
• Wood, Brian J. B. Microbiology of fermented foods Volume 1&2. Springer. str. 73. ISBN 978-0-7514-0216-2. 

• Making and Feeding Silage, John Murdoch, B.Sc, Ph.D. Published by Dairy Farmer (Books) Limited, Lloyd's Chambers, Ipswich, UK 1961)
• Feeding baleage to horses – the ultimate guide – Horsetalk.co.nz Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. октобар 2012)
• "The Owner-Built Homestead" by Barbara and Ken Kern, New York: Scribner. 1977. ISBN 978-0-684-14922-6.
• Zhou, Yiqin. Compar[ison of] Fresh or Ensiled Fodders (e.g., Grass, Legume, Corn) on the Production of Greenhouse Gases Following Enteric Fermentation in Beef Cattle. Rouyn-Noranda, Qué.: Université du Québec en Abitibi-Témiscamingue, 2011. N.B.: Research report.