Simptomi bolesti, subjektivne tegobe (grč. σύμπτωμαа - „несрећан случај“, „незгода“ и „губитак“, која долази од речи, συμπιπτω - „задесити“)[1], su u medicini, subjektivni doživljaji telesnih promena koje nastaju u toku nekog patološkog stanja (bolesti) ili procesa u organizmu. Ne treba ih mešati sa znacima bolesti, koji su objektivni doživljaj telesnih promena (jer različiti bolesnici, simptome bolesti, subjektivno doživljavaju na različite načine). Zato kod pojedinih bolesnika simptomi iste bolesti izazivaju jak doživljaj subjektivnih tegoba, dok drugi bolesnici te tegobe jedva primećuju.

Simptomi bolesti imaju veliki značaj za brzo postavljanje dijagnoze bolesti koja ih je izazvala. Simptomatologija je posebna oblast medicine koja se bavi otkrivanjem, proučavanjem, sistematizacijom (razvrstavanjem) i označavanjem (MKB-10) simptoma bolesti.

Subjektivni doživljaji telesnih promena u fiziološkim stanjima organizma, (npr. trudnoća, dojenje, fiziološka žutica novorođenčeta ...), ne spadaju u simptome bolesti, jer se reč simptom u medicini primenjuje samo u patološkim stanjima, „kao karakteristični znak, oznaka određenih patoloških promene u organizmu“[2]. Zato se doživljaji telesnih promena u fiziološkim stanjima nazivaju; znacima, indikacijama, nagoveštajima, određenih (normalnih-fizioloških) stanja ili promena.

Oblici

uredi

Simptomi se najčešće razvrstavaju u subjektivne i objektivne simptome:

  • Subjektivni simptomi (tegobe) su promene u organizmu koje je su uočene od strane bolesnika.
  • Objektivni simptomi, su promene uočene kod bolesnika nakon posmatranja od strane istraživača, snimljeni pojedinačni patološki nalazi primenom dijagnostičkih procedura ili promene uočene od strane trećeg lica (npr. članove porodice), izvestioca informacija o bolesti.

Neke specifične bolesti ispoljavaju tipičnu grupu simptoma, npr trijada karakterističnih simptoma (tri tipična simptoma). Međutim, pojedini simptomi ponekad označavaju ili definišu u velikoj meri nepoznatu etiologiju (uzrok) ili patogenezu (razvoj) bolesti, ili se koriste se kao sinonimi za te bolesti. Skup većeg broja objektivnih i subjektivnih simptoma definiše se kao sindrom bolesti[3]

Opšti simptomi bolesti

uredi

To su simptomi koji se najčešće javljaju kod većine bolesti, a neki i u gotovo svim bolestima. Među ovim simptomima najčešći su:

  • Gubitka apetita, pojačano znojenje i nesanice. Često su uobičajena posledicama savremenog načina života.
  • Lomljivi nokti sa mrljama i prugama, koji najčešće ukazuju na nedostatak vitamina, minerala i drugih esencijalnih materija, ali mogu biti i simptom ozbiljnijih bolesti, npr. štitne žlezde i bubrega.
  • Uporan kašalj i promuklost najčešće se tumače kao ostaci prehlade, no svaki kašalj koji ne prolazi dve do tri nedelje nakon bolesti, može biti znak alergijskih ili zloćudnih bolesti respiratornog sistema, ali i bolesti srca i štitne žlezde.
  • Poremećaj menstrualnog ciklusa, bilo da je reč o izostanku krvarenja ili pojačanom krvarenju, mogu ukazivati na sindrom policističnih jajnika, razne upale ali i maligne bolesti.
  • Vaginalni sekret, dugotrajni svrab, peckanje, bol ili otoci u području polnog organa, mogu biti simptomi zapaljenjskih procesa i drugih bolesti polnih organa, ali i polno prenosivih bolesti.
  • Osećaj težine, oticanje, grčevi, svrab i trnci u nogama mogu ukazivati na bolest vena.
  • Pojačano opadanje kose kod žena najčešće se smatra normalnom sezonskom pojavom, ali ako potraje duže od četiri nedelje može biti izazvano bolestima štitne žlezde, anemijom ili nekom drugim zdravstvenim poremećajem.
  • Temperatura, malaksalost, promena raspoloženja, srećemo u gotovo svim bolestima.

Specifični simptomi bolesti

uredi

Ovi simptomi se javljaju samo u određenim bolestima, i često se samo na osnovu njih, (sa dosta pouzdanosti), može postaviti dijagnoza neke bolesti.

Primeri;

  • Jak bol iza grudne kosti praćen stezanjem koji se širi prema vratu i duž leve ruke i iščezava nakon primene nitroglicerina pod jezik sa velikom verovatnoćom ukazuje na koronarnu bolest srca.
  • Jak bol, praćen grčevima, ispod desnog rebarnog luka i širi se pozadi u leđa prema desnoj lopatici i često je praćen mučninom i povraćanjem govori o žučnim kolikama.
  • Učestalo mokrenje sa znacima pečenja-žarenja i porastom temperature tela, ukazuje najčešće na upalu mokraćnih puteva itd.
  • Promene na mladežima, stvaranje smeđih pigmentacijskih mrlja, crvene mrlje, izrasline, osip, rane koje ne zarastaju.
  • Slabljenje vida sa gubitkom oštrine ili bez nje i pojavom "tačkica" i "iskrica" ...
  • Mučnina, povraćanje i proliv praćeni jakim bolovima i visokom temperaturom.
  • Opstipacija (zatvor) nije samo dosadni poremećaj varenja nego i simptom hipotireoze, sklerodermija, crevnih neuroloških bolesti ...
  • Krvarenje iz rektuma mnogi će povezati s hemoroidima, no krv u stolici takođe je simptom i ulceroznog kolitisa i raka debelog creva!
  • Preterana žeđ i učestalo mokrenje simptomi su šećerne bolesti.

Vidi još

uredi

Izvori

uredi
  1. ^ Simptom, Grčko-engleski leksikon „Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon”. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  2. ^ (jezik: nemački)Symptom, DWDS Standardsicht
  3. ^ Roche Lexikon Medizin. Urban & Fischer, 5. Aufl. 2003. ISBN 978-3-437-15157-6., „Fernladbares Stichwort / Stw.-Suche”. Pristupljeno 25. 4. 2013. 

Literatura

uredi
  • Antić R. Interna propedevtika, Institut za stručno usavršavanje i specijalizaciju zdravstvenih radnika, Beograd, 1976.
  • Ristić S. M. Klinička propedevtika, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1990.

Spoljašnje veze

uredi