Википедија

Сиријски хибискус

Sirijski hibiskus ili jesenja ruža, sirijska ruža, slezika, oslez, šamlijan[1], u Kini naziva se mu đin(木槿). Rod je dobio naziv od kasnolatinskog hibiscus, odnosno latinskog hibiscum, a od starogrčkog ἰβίσκος (slez), a možda etimologija ide i do keltskog jezika. Epitet vrste znači sirijski, iako prirodni areal nije Sirija.

Sirijski hibiskus
Hibiskus u cvetu u parku Ćirilo i Metodije u Beogradu polovinom septembra.
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Plantae
Divizija:
Magnoliophyta
Klasa:
Magnoliopsida
Red:
Malvales
Porodica:
Malvaceae
Rod:
Hibiscus
Vrsta:
H. syriacus
Binomno ime
Hibiscus syriacus
Sinonimi
  • Hibiscus arborescens Gaterau
  • Hibiscus chinensis DC.
  • Hibiscus floridus Salisb.
  • Hibiscus rhombifolius Cav.
  • Althaea frutex hort. ex Mill.
  • Ketmia arborea Moench
  • Ketmia syriaca (L.) Scop.
  • Ketmia syrorum Medik.
Lice trorežnjevitog i naličje romboidnog lista.
Petočlani ružičasti prosti cvet sa crvenim centrom.
Petočlani beli prosti cvet sa crvenim centrom.
Čaure i seme.
Klijavci.
Novozasađene orezane sadnice hibiskusa u Tašmajdanskom parku..
Stablašice.

Opis vrste uredi

Brzorastući listopadni žbun koji se lako i brzo širi; ima uspravne grane i dostiže visinu do 3 (5) m i širinu do 2 m.

Listovi su naizmenični, prosti, tamnozeleni i sjajni, romboidni do trouglasti, ovalni do široko lancetasti, troražnjeviti ili celog oboda, dimenzija 3-10 × 2-4 cm.

Cvetovi su pojedinačni, petočlani, prosti ili dupli do 6 (7,5) cm u prečniku, na višim granama, beli, ružičasti, plavičasti, ljubičasti nekada sa tamnijim centrom. Hermafroditni su a oprašuje se insektima. Oko čašice imaju još jedan omotač sa 6-8 režnjeva – epikaliks. Otvaraju se samo po sunčanom vremenu. Cveta od juna do septembra.

Plod je višesemena, objajasta petooka čaura sa gusto raspoređenjim žuđkastim zvezdastim dlačicama; otvara se u jesen. Seme okerbraon bubrežastog oblika, sa pramenom rđastih dlačica na dorzalnoj strani; bez endosperma i sa zgužvanim kotiledonima Klijanje epigeično[2][3][4][5][6].

Areal uredi

Od prirode je rasprostranjena u istočnoj Aziji od Kine (Fujian, Guangdong, Guangxi, Guizhou, Hebei, Henan, Hubei, Hunan, Jiangsu, Jiangxi, Shaanxi, Shandong, Sichuan, Yunnan) do Indije. Sreće se ispod 1200 m n. v. Raste pored planinskih potoka, na osunčanim i polusenovitim ivicama šuma, na padinama, duž puteva, na oranicama, pašnjacima, rečnim obalama, dolinama, i peščanim sprudovima. Vrlo rano je introdukovana na Srednji istok i Evropu kao ukrasna biljka zbog kultivacije. Najpre je introdukovana u Ameriku, još 1600.

Bioekološke karakteristike uredi

Lako se adaptira na sve uslove sredine. Nema veće prohteve prema zemljištu. Najviše joj odgovaraju svetla (peskovita), srednja (ilovasta) do teška (glinovita) zemljišta, bogata organskom materijom, koja zadržavaju vodu; pH zemljišta 5,6-7,5. Dobro podnosi polusenku iako najbolje uspeva na svetlosti. Zahteva vlažno zemljište stoga se preporučuje korišćenje malča tokom leta, ali istovremeno dobra drenaža je jednako važna jer ne podnosi zabarivanje. Traži toplija staništa, a slabije podnosi niske temperature. Brzo se regeneriše posle povreda. Biljka se smrzava na temperaturi od -15 °C do -20 °C.

Značaj uredi

Kao ukrasna vrsta (koristi se pojedinačno ili u grupama) za postizanje letnjeg i jesenjeg kolorita, za ivice, bordure, žive ograde pošto dobro podnosi orezivanje. Koren, list i cvet se koriste u farmaciji (za čaj), u medicini, u hemijskoj industriji (za šampone, kreme, parfeme, ulja), u ishrani i kao začin.[7]. Dosta se unosi na nove lokacije rasadničkom trgovinom. U nekim državama SAD smatra se invazivnom gde se preporučuje zalamanje nedozrelih čaura kako se vrsta ne bi širila samosevom[8]. U našoj zemlji nema invazivne karakteristike pa se ne preporučuju mere suzbijanja niti uspostavljanje monitoringa ove vrste kao potencijalno invazivne[9].

Razmnožavanje uredi

 
Ožiljavanje zelenih reznica u hladnoj leji.
 
Ožiljena zrela reznica.
 
Sorta 'Hamabo' kalemljena bočnim spajanjem na generativnu podlogu sirijskog hibiskusa.

Seme po pravilu brzo klija, nema dormantnost, pa se generativno razmnožavanje upotrebljava za nivo vrste i/ili za podloge pri kalemljenju.

Sirijski hibiskus se uspešno razmnožava reznicama. Često uspeh ožiljavanja varira od klona do klona. Tako se reznice klona belog cveta 'Pirity' ožiljuju slabije od crvenocvetnog klona 'Brilliant'. Ako se letorasti koji će se upotrebiti za reznice prstenuju (ili stranguliraju) u osnovi nekoliko nedelja pre krojenja reznica, ožiljavanje je bolje. Zrele reznice se uzimaju tokom februara-marta i pobadaju u zemlju ili supstrat od delova treseta i peska. Ožiljavanje se vrši na otvorenom u hladnim ili toplim lejama uz prethodno tretiranje fitohormonom (2% IBA). Tokom juna uzimaju se zelene reznice i po tretiranju fitohormonom(do 1% IBA), ožiljuju se pod plastičnom folijom ili pod mistom.

Kalemljenje se obavlja tokom zime na podloge sa golim korenom. Od metoda najčešće se primenjuje bočno spajanje, a ređe varijante sedlastog kalemljenja, triangulacija ili u procep. Okuliranje u avgustu se retko primenjuje. Za plemke je najpogodniji materijal sa matičnih biljaka oblikovanih u živu ogradu i svake godine obilno orezivanih kako bi se dobili snažni letorasti. Alternativa mogu da budu i deblji i mekši letorasti sa kalemljenih sadnica iz škola, dve godine po kalemljenju. Najbolje podloge su 1-2 godišnje sadnice ili delovi korena osnovne forme. [6][10] Vazdušno poleganje Vazdušnim poleganjem ožiljen je preko 50% Hibiscus syriacus ‘Rosea’[11]

Unutarvrsni taksoni uredi

U Flori Kine navodi se niz varijeteta koji se uglavnom razlikuju po boji i građi cveta, ređe po formi lista:

  • H. syriacus var. alboplenus Loudon (白花重瓣木槿 bai hua čong ban mu đin) sa duplim belim cvetovima, prečnika 6-10 cm.
  • H. syriacus var. amplissimus L. F. Gagnepain (粉紫重瓣木槿 fen zi cong ban mu đin) duplih ružičastoljubičastih cvetova sa crvenim centrom.
  • H. syriacus var. brevibracteatus S. Y. Hu (短苞木槿 duan bao mu đin) sa romboidnim liskama klinaste osnove i prostim ljubičastim cvetovima i vrlo malim (3-5 × 0,5-1 mm), svilastim režnjevima epikaliksa.
  • H. syriacus var. elegantissimus L. F. Gagnepain (雅致木槿 ja ži mu đin) sa duplim ružičastim cvetovima, prečnika 6-7 cm.
  • H. syriacus var. grandiflorus Rehder (大花木槿 da hua mu đin)sa prostim cvetovima crvenim ili boje breskve.
  • H. syriacus var. longibracteatus S. Y. Hu (长苞木槿 čang bao mu đin) prostih ljubičastih cvetova i režljeva epikaliksa dugih skoro kao čašični listići (15-20 × 1-2 mm).
  • H. syriacus var. paeoniiflorus L. F. Gagnepain (牡丹木槿 mu dan mu đin) duplih ružičastih ili ljubičastih cvetova, prečnika 7-9 cm.
  • H. syriacus var. totoalbus T. Moore (白花牡丹木槿 bai hua mu dan mu đin) prostih belih cvetova.
  • H. syriacus var. violaceus L. F. Gagnepain (紫花重瓣木槿 zi hua čong mu đin) sa duplim zelenoljubičastim cvetovima.
 
Sorte 'Hamabo' i 'Waltraud'.
 
Sorta 'Melrose'

Kulturni taksoni uključuju i poliploide. Prve triploidne sorte su sintetisane u Nacionalnom arboretumu Vašington distrikta (National Arboretum, Washington DC) tako što je dobijen tetraploid ‘William R. Smith’, udvajanjem hromozomske garniture u gametima, koji je onda ukrštan sa diploidnim sortama. Ovako dobijene raskošnocvetajuće triploidne sorte su sterilne jer neparan broj hromozomskih garnitura ne dozvoljava njihovo pravilno razilaženje pri mejozi, pa ne postoji mogućnost nekontrolisanog širenja. Sorte su nazvane po boginjama među kojima je i bela sorta 'Diana'[12], bela ‘Helene’[13], lavandaružičasta ‘Minerva’[14] i ružičasta ‘Aphrodite’[15]. Na tržištu su i 'Lady Stanley', 'Ardens', 'Lucy', 'Melrose', 'Waltraud' i 'Blushing Bride'. Kultivari nosioci nagrade za vrtne zasluge Kraljevskog hortikulturnog društva su: 'Blue Chiffon' (plavi, polupuni), 'Diana' (prosti, beli), 'Hamabo' (svetlo ružičasti sa crvenim centrom), 'Lavender Chiffon' (svetlojorgovanasti), 'Meehanii' (ružičasti sa panaširanim listovima), 'Oiseau Bleu' ('Blue Bird') (plavoljubičasti sa bordo centrom), 'Red Heart' (beli), 'White Chiffon' (beli, puni), 'William R. Smith' (beli, prosti ) i 'Woodbridge' (tamno ružičasti).

Reference uredi

  1. ^ Simonović, D. (1959): Botanički rečnik, imena biljaka. Srpska akademija nauka - posebna izdanja, knjiga CCCXVIII
  2. ^ Dirr, Michael A. (2009). Manual of woody landscape plants: Their identification, ornamental characteristics, culture, propagation, and uses (6th ed.). Champaign, IL: Stipes Publishing.
  3. ^ Jovanović, B. (1985): Dendrologija. IV izmenjeno izdanje. Univerzitet u Beogradu. Beograd
  4. ^ Vukićević E. (1996): Dekorativna dendrologija, Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd
  5. ^ Kolesnikov, A. I. (1974): Dekorativnaя dendrologiя, Izdatelьstvo Lesnaя promыšlennostь, Moskva.
  6. ^ a b Stilinović, S. (1985): Semenarstvo šumskog i ukrasnog drveća i žbunja. Univerzitet u Beogradu. Beograd
  7. ^ Krussman G. (1986): Manual of Cultivated Broadleaved Trees and Shrubs, Batsford.
  8. ^ Southeast Exotic Pest Plant Council. 1996. Invasive exotic pest plants in Tennessee (19 October 1999). Research Committee of the Tennessee Exotic Pest Plant Council. Tennessee
  9. ^ Mihailo Grbić (urednik) (2010): Invazivne biljke u biotopima Beograda. Studija u okviru projekta 21024 tehnološkog razvoja: Ekologija, monitoring i tehnološki postupci za kontrolu invazivnih biljaka u biotopima Beograda.
  10. ^ Grbić, M. (2004): Proizvodnja sadnog materijala - Vegetativno razmnožavanje ukrasnog drveća i žbunja. Univerzitet u Beogradu. Beograd ISBN 86-7602-009-4
  11. ^ Wyman, D. (1954): The Arnold Arboretum Garden Book. Toronto, New York, London
  12. ^ Egolf, Donald R. (1970). Hibiscus syriacus ‘Diana’, a new cultivar (Malvaceae). Baileya, 17: 75–78.
  13. ^ Egolf, Donald R. (1981). ‘Helene’ rose of Sharon. HortScience, 16: 226–227.
  14. ^ Egolf, Donald R. (1986). ‘Minerva’ rose of Sharon. HortScience, 21: 1463–1464.
  15. ^ Egolf, Donald R. (1988). ‘Aphrodite’ rose of Sharon. HortScience, 23: 2.

Literatura uredi

Спољашње везе uredi

 
Сиријски хибискус на Викимедијиној остави.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сиријски_хибискус&oldid=27006773”