Sinjska alka

Sinjska alka je manifestacija u vidu viteške igre koja se svake godine izvodi u dalmatinskom gradu Sinju na godišnjicu pobede nad turskim osvajačima 14. avgusta 1715. godine kada je 700 vojnika iz tvrđave Sinja, uspeli odbiti napad vojske turskog zapovednika Seraskir Mehmed-paše Čelića. Grad je u to vreme bio pod vlašću Mletačke republike, ali usled turske vojničke premoći oni su grad ostavili. Tvrđava sa braniocima se sama oduprla turskoj opsadi. Po narodnom predanju Velika Gospa (Bogorodica) se pojavila na tvrđavi, u vreme kada je otpor posustajao, i počela žar da baca na Turke. Pometnju u turskim redovima su iskoristili uskoci i nagnali neprijatelja na bekstvo. Istorijski izvori govore da se u stvari pojavila bolest kuga u turskoj vojsci, koja je učinila svoje.

Sinjska alka
Alkar na zaletištu
Svetska baština Uneska
Zvanično ime	Sinjska alka
Mesto	Hrvatska
Kriterijum	Nematerijalno kulturno nasleđe:
Referenca	357
Upis	2010. (5. sednica)
Veb-sajt	https://ich.unesco.org/en/RL/sinjska-alka-a-knights-tournament-in-sinj-00357

Manifestacija Sinjska alka je 15. novembra 2010. godine upisana na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa sveta. Šimun Milinović navodi podatke da su nekada ove viteške igre bile i u Zadru, Imotskom, Makarskoj...

Pravila

Bodovanje

Alka je viteško nadmetanje gde jahač na konju u punom trku mora proći trkalištem dužine 160 m, (dopušteno je vreme do 12 sekundi) i pokušava kopljem pogoditi središte malog gvozdenog kruga koji se zove alka, a koji se nalazi na visini od oko 3,2 m iznad tla. Alka se sastoji od dva koncentrična kruga, gde je manji krug veličine 3,54 cm, a veći 13,3 cm. Krugovi su međusobno spojeni preko tri kraka koji spoljašnju kružnicu dele na tri jednaka polja. Cilj igre je skupiti što više bodova u tri pokušaja.

Vrednost pojedinih polja je različita, pa gornje polje iznad malog kruga vredi 2 boda, dok donja polja levo i desno donose po 1 bod. Pogodak u mali krug donosi tri boda. Kako su polja različite vrednosti iz lokalnog narečja proizašli su i posebni nazivi za njih. Pogodak u donja dva polja velikog kruga naziva se „u jedan“, pogodak u gornje polje velikog kruga naziva se „udva“, dok se pogodak u mali krug naziva „u sridu“. Međutim, ako se i ne pogodi alka, ukoliko je alkar kopljem dodirnuo alku, kaže se „uništa“, dok ako alka ostane netaknuta, kaže se „promašio“.

Svaki pogodak „u sridu“ uz samog alkara koji je pogodio, slavi i celokupna publika, jer smisao samog nadmetanja nije samo pobediti ostale takmičare, već zbog same težine zadatka, pogoditi što veći broj srida, što iziskuje veliku veštinu i umeće alkara u rukovanju kopljem, upravljanju konjem i oštrom oku. Svaki pogodak „u sridu“ slavi se oglašavanjem limenih instrumenata i pucnjima iz „mačkula“ - starinskog topa.

Alka se koristila u 17. i 18. veku kao vojnička vežba za konjicu koja su nosila koplja, slične igre održavaju se i u drugim krajevima Hrvatske (poznata je „Trka na prstenac“) i Evrope gde postoji konjanička tradicija.

Zanimljivosti

Andrija Kačić Miošić navodi srpsko poreklo današnje dve poznate alkarske porodice, Grabovac i Vučković. Grabovci su, po tim starim dalmatinskim porodičnim predanjima, potomci srpskog kneza Lazara Grabljanovića (Hrebeljanovića) a Vučkovići su potomci Nemanjića. U istoriji Sinjske alke, pored tradicionalne borbe protiv Turaka, postojao je i otpor hrvatizaciji. Bili su lojajni Karađorđevićima i Orjuni. Alkarski vojvoda Vicko Grabovac se deklarisao kao Srbin i još pre Šestojanuarske diktature je zabranjivao isticanje hrvatskih obeležja na alkarskom trkalištu. Alkari nisu nikada bili pripadnici ni ustaša, ni domobranskog pokreta, a bili su većinom u partizanima, dok su neki pristupili i četnicima Momčila Đujića.