Sklereid

Sklereidi ili kamene ćelije su pojedinačne biljne ćelije sa veoma zadebljalim ćelijskim zidom. Sklereidi uglavnom grade kompaktna sklerenhimska tkiva, ali se mogu naći i kao pojedinačne ćelije u nemehaničkim tkivima, gde vrše funkciju mehaničkih elemenata. Poznati primeri kontinualnih sklereidnih tkiva su endokarpi kod jabučastih plodova, a pojedinačnih kamenih ćelija grudvice u mezokarpu kruške i dunje.

Osobine

Sklereidi su cilindrične, prizmatične ili izodijametralne parenhimske ćelije, ponekad nepravilnog i razgranatog oblika. Ćelijski zid sklereida je veoma lignifikovan i svuda podjednako zadebljao. Na njemu se može uočiti slojevitost, kao i brojni kanali prostih i razgranatih jamica. U definitivnom stanju ćelije sklereida su mrtve i sadrže vazduh, ređe vodu.

Tipovi sklereida

Postoji više vrsta sklereida, izdvojenih na osnovu građe ćelije: brahisklereidi, makrosklereidi, osteosklereidi, astrosklereidi i trihosklereidi.

Brahisklereidi su najčešći sklereidi. Izodijametričnog su oblika i većinom grupisani. Nastaju od tankozidnih parenhimskih ćelija lignifikacijom zidova. Prisutni su u plodovima (kruška) i semenima (višnja, šljiva, orah).

Makrosklereidi su izduženi sklereidi cilindričnog oblika, postavljeni normalno na površinu organa. Prisutni su u kori kininovog drveta, semenjači pasulja i dr.

Osteosklereidi nalikuju dugačkim kostima životinja. Nalaze se pojedinačno, na primer u listovima (Hakea).

Астросклереиди су звездастог облика, појединачно присутни у кори (ариш, јела) или листовима (камелија, маслина).

Трихосклереиди су веома издуженог, длакастог изгледа.

Литература

von Denffer D., Ziegler H. Udžbenik botanike za visoke škole. Morfologija i fiziologija. Zagreb: Školska knjiga. 1988. ISBN 978-86-03-99103-1. стр. 136..
Tatić B., Petković B. Morfologija biljaka. Beograd: Zavod za udženike i nastavna sredstva. 1998. ISBN 978-86-17-06359-5. str. 139-140..
Esau K. 2006. Anatomy of Seed Plants. Wiley-India. ISBN 978-81-265-0820-4..