Склереид

Склереиди или камене ћелије су појединачне биљне ћелије са веома задебљалим ћелијским зидом. Склереиди углавном граде компактна склеренхимска ткива, али се могу наћи и као појединачне ћелије у немеханичким ткивима, где врше функцију механичких елемената. Познати примери континуалних склереидних ткива су ендокарпи код јабучастих плодова, а појединачних камених ћелија грудвице у мезокарпу крушке и дуње.

Попречни пресек кроз склереид врсте Dahlia variabilis.

Особине

Склереиди су цилиндричне, призматичне или изодијаметралне паренхимске ћелије, понекад неправилног и разгранатог облика. Ћелијски зид склереида је веома лигнификован и свуда подједнако задебљао. На њему се може уочити слојевитост, као и бројни канали простих и разгранатих јамица. У дефинитивном стању ћелије склереида су мртве и садрже ваздух, ређе воду.

Типови склереида

Постоји више врста склереида, издвојених на основу грађе ћелије: брахисклереиди, макросклереиди, остеосклереиди, астросклереиди и трихосклереиди.

Брахисклереиди су најчешћи склереиди. Изодијаметричног су облика и већином груписани. Настају од танкозидних паренхимских ћелија лигнификацијом зидова. Присутни су у плодовима (крушка) и семенима (вишња, шљива, орах).

Макросклереиди су издужени склереиди цилиндричног облика, постављени нормално на површину органа. Присутни су у кори кининовог дрвета, семењачи пасуља и др.

Остеосклереиди наликују дугачким костима животиња. Налазе се појединачно, на пример у листовима (Hakea).

Астросклереиди су звездастог облика, појединачно присутни у кори (ариш, јела) или листовима (камелија, маслина).

Трихосклереиди су веома издуженог, длакастог изгледа.

Литература

• von Denffer D., Ziegler H. Udžbenik botanike za visoke škole. Morfologija i fiziologija. Zagreb: Školska knjiga. 1988. ISBN 978-86-03-99103-1. стр. 136..
• Tatić B., Petković B. Morfologija biljaka. Beograd: Zavod za udženike i nastavna sredstva. 1998. ISBN 978-86-17-06359-5. стр. 139-140..
• Esau K. 2006. Anatomy of Seed Plants. Wiley-India. ISBN 978-81-265-0820-4..