Википедија

Сладић

Sladić, slatki koren, gospino bilje, slatko drvce, šećerni koren, dobar koren, likorica, likoriš (lat. Glycyrrhiza glabra)[5][6] višegodišnja je zeljasta biljka iz porodice bobova (leptirnjača ili mahunarki) — Fabaceae.

Sladić
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Plantae
Divizija:
Magnoliophyta
Klasa:
Magnoliopsida
Red:
Fabales
Porodica:
Fabaceae
Potporodica:
Faboideae
Pleme:
Galegeae
Rod:
Glycyrrhiza
Vrsta:
G. glabra
Binomno ime
Glycyrrhiza glabra
Sinonimi[2][3][4]
  • Glycyrrhiza brachycarpa Boiss.
  • Glycyrrhiza glandulifera Waldst. & Kit.
  • Glycyrrhiza hirsuta Pall.
  • Glycyrrhiza pallida Boiss.
  • Glycyrrhiza violacea Boiss.

Ekstrakti sladića se koriste u herbalizmu i tradicionalnoj medicini.[7] Prekomerna konzumacija sladića (više od 2 mg/kg dnevno čiste glicirhidinske kiseline, komponente sladića) može da dovede do neželjenih efekata,[7][8] kao što je hipokalijemije, povećan krvni pritisak, i mišićna slabost.[9]

Etimologija uredi

Od grčke reči γλυκύρριζα (glukurrhiza), sa značenjem „slatki koren”,[10] od γλυκύς (glukus), „sladak” [11] i ῥίζα (rhiza), „koren”,[12][13] što je ime koje je formulisao Dioskorid.[14] Odatle je nastao latinski naziv liquiritia, koji je preuzet u nekim evropskim jezicima (engl. liquorice).

Opis biljke uredi

 
Glycyrrhiza glabra

Sladić je višegodišnja zeljasta biljka (poludrvenasta). Raste pored reka na peskovitom i glinovitom zemljištu. Stanište mu je u Sredozemlju, a u Srbiji se retko sreće (Čortanovci). Sladić ima snažan, razgranat koren, i nadzemne i podzemne vreže, iz čijih članaka se razvijaju izdanci. Uspravna stabljika može dostići visinu od 2 metra, a vremenom odrveni u donjem delu. Listovi su neparno perasto složeni, sa 4-8 pari listića. Cvet ima specifičnu građu leptirnjača, a krunica je žuto-bele boje. Cvetovi u grozdastim cvastima se nalaze na vrhu stabljike i u pazuhu listova. Plod je u vidu pljosnate mahune, smeđe boje. Žlezdane, lepljive dlake se nalaze na svim nadzemnim delovima biljke.

Lekoviti sastojci uredi

U medicinske svrhe se koristi osušeni koren i vreža gajenih biljaka. Slatki koren sadrži saponozide (6-13%), flavonoidne heterozide (likviricin, izolikviricin) kao glavne aktivne komponente. Sadrži još skrob (25-30%), glukozu i saharozu (10%), kumarine, triterpenska jedinjenja, fitosterole. Glicirizinska kiselina, jedan od glavnih saponozida, jer je 40 puta slađa od saharoze, pa otuda vodi i naziv biljke.

Delovanje uredi

Glicirizinska kiselina ima protivupalna svojstva, jer deluje slično kortikosteroidnim hormonima. Slatki koren deluje ekspektorantno (stimuliše iskašljavanje), antivirusno, laksativno, spazmolitički (opušta glatke mišiće), antifugalno, imunostimulirajuće.

Primena uredi

 

Nemačka komisija E je odobrila upotrebu slatkog korena kod katara gornjih disajnih puteva i čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Tradicionalno se koristi za smirenje kašlja, upale grla, kod gastritisa i upala želudačne sluznice. Na upaljenu želudačnu sluznicu slatki koren deluje: protivupalno, zahvaljujući prisustvu glicirizinske kiseline i protektivno, zahvaljujući prisustvu sluzi. Nekad se preporučuje u nastavku terapije kortikosteroidima. Kod herpesa se primenjuje u vidu gela za spoljnu upotrebu, jer pokazuje antivirusno dejstvo. Koristi se i kod drugih virusnih infekcija (hepatitis, grip, prehlada). Pokazao se efikasan i kod ekcema i atopijskog dermatitisa, zbog svog protivupalnog dejstva. Ekstrakt slatkog korena bez glicirizinske kiseline, naziva se deglicirizirani slatki koren- DGL, i on ne pokazuje neželjena dejstava kao što je povećanje krvnog pritiska.

Neželjena dejstva uredi

Glicirizinska kiselina pokazuje dejstvo slično kortikosteroidima, pa ima i njihova neželjena dejstva. Dovodi do pojačanog izlučivanja kalijuma, i zadržavanja natrijuma i vode u organizmu, pa može dovesti do povećanja krvnog pritiska i hipokalemije. Slatki koren ne treba da koriste trudnice, hipertoničari (povišen krvni pritisak), osobe sa oboljenjima bubrega i jetre. Takođe ne treba da ga koriste pacijenti koji uzimaju kardiotonične glikozide (digoksin), diuretike koji dovode do gubitka kalijuma, kortikosteroide, laksative koji dovode do gubitka kalijuma, jer istovremena upotreba može dovesti do hipokalemije.

Konzumacioni nivoi uredi

Američka Administracija za hranu i lekove smatra da je hrana koja sadrži sladić i njegove derivate (uključujući glicirizin) generalno priznata kao bezbedna za upotrebu kao sastojak hrane, ako se ne konzumira preterano.[7][8][15] Druge jurisdikcije su predložile ne više od 100—200 mg (1,5—3,1 grains) glicirizina dnevno, što je ekvivalentno sa oko 70—150 g (2 1⁄2—5 1⁄4 oz) slatkiša sa sladićom.[15] Iako se sladić smatra bezbednim kao sastojak hrane, može izazvati ozbiljne neželjene efekte ako se konzumira u velikim količinama (iznad 0,2 mg po kg dnevno).[7][8][15] Jedna procena je da normalna zdrava osoba može da da konzumira 10 mg (0,15 grains) glicirizinske kiseline dnevno.[16]

Fiziološki efekti uredi

Efekti prekomerne konzumacije sladića na snižavanje nivoa kalijuma u krvi i povećanje krvnog pritiska predstavljaju posebnu zabrinutost za osobe sa hipertenzijom (visok krvni pritisak) ili oboljenjem srca ili bubrega.[7]

Smatra se da su neki štetni efekti sladića koji se konzumira u količinama od 50 do 200 g dnevno tokom četiri nedelje uzrokovani glicirizinskom kiselinom (75 do 540 mg gliciretinske kiseline dnevno) koja izaziva povećanje krvnog pritiska.[8] Konzumiranje velikih količina slatkog korena tokom trudnoće je povezano sa prevremenim porođajem i zdravstvenim problemima kod deteta.[8]

Hiper-mineralokortikosteroidni sindrom se može javiti kada telo zadržava natrijum, a gubi kalijum, menjajući biohemijsku i hormonsku regulaciju.[15] Neke od ovih aktivnosti mogu uključivati niže nivoe aldosterona, opadanje aktivnosti sistema renin-angiotenzina i povećanje nivoa atrijalnog natriuretičkog hormona kako bi se kompenzovale varijacije u homeostazi.[15][17]

Ostali neželjeni efekti mogu uključivati neravnotežu elektrolita, edem, povišen krvni pritisak, povećanje telesne težine, probleme sa srcem i slabost. Simptomi zavise od težine toksičnosti. Neke druge tegobe uključuju umor, otežano disanje, otkazivanje bubrega i paralizu.[18][19]

Potencijal za toksičnost uredi

Glavne toksičnosti sladića koje ograničavaju dozu su kortikosteroidne prirode, zbog inhibitornog efekta koji njegovi glavni aktivni sastojci, glicirizin i enoksolon, imaju na razgradnju kortizola, i uključuju edem, hipokalemiju, povećanje ili gubitak težine i hipertenziju.[8][15][20][21]

Reference uredi

  1. ^ „Glycyrrhiza glabra”. Germplasm Resources Information Network (GRIN). ARS, USDA. Pristupljeno 6. 3. 2008. 
  2. ^ The Plant List: A Working List of All Plant Species, Pristupljeno 7. 3. 2017 
  3. ^ The International Plant Names Index, Pristupljeno 7. 3. 2017 
  4. ^ The International Plant Names Index, Pristupljeno 7. 3. 2017 
  5. ^ „Liquorice”. Dictionary.com Unabridged. Random House. 
  6. ^ „Licorice”. Dictionary.com Unabridged. Random House. 
  7. ^ a b v g d „Licorice root”. National Center for Complementary and Integrative Health, US National Institutes of Health. septembar 2016. Pristupljeno 20. 12. 2017. 
  8. ^ a b v g d đ „Licorice”. Drugs.com. 31. 1. 2022. Pristupljeno 11. 6. 2023. 
  9. ^ Omar, Hesham R; Komarova, Irina; El-Ghonemi, Mohamed; Ahmed, Fathy; Rashad, Rania; Abdelmalak, Hany D; Yerramadha, Muralidhar Reddy; Ali, Yaseen; Camporesi, Enrico M (2012). „How much is too much? in Licorice abuse: time to send a warning message from Therapeutic Advances in Endocrinology and Metabolism”. Ther Adv Endocrinol Metab. 3 (4): 125—38. PMC 3498851  . PMID 23185686. doi:10.1177/2042018812454322. 
  10. ^ γλυκύρριζα, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, on Perseus
  11. ^ γλυκύς, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, on Perseus
  12. ^ ῥίζα, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, on Perseus<
  13. ^ liquorice Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. novembar 2010), on Oxford Dictionaries
  14. ^ google books Maud Grieve, Manya Marshall - A modern herbal: the medicinal, culinary, cosmetic and economic properties, cultivation and folk-lore of herbs, grasses, fungi, shrubs, & trees with all their modern scientific uses, Volume 2 Dover Publications, 1982 & Pharmacist's Guide to Medicinal Herbs Arthur M. Presser Smart Publications, 1 April 2001 2012-05-19
  15. ^ a b v g d đ Omar HR, Komarova I, El-Ghonemi M, Fathy A, Rashad R, Abdelmalak HD, Yerramadha MR, Ali Y, Helal E, Camporesi EM (avgust 2012). „Licorice abuse: time to send a warning message”. Therapeutic Advances in Endocrinology and Metabolism. 3 (4): 125—38. PMC 3498851  . PMID 23185686. doi:10.1177/2042018812454322. 
  16. ^ Størmer, F.C.; Reistad, R.; Alexander, J. (1993). „Glycyrrhizic acid in liquorice—Evaluation of health hazard”. Food and Chemical Toxicology. 31 (4): 303—312. ISSN 0278-6915. PMID 8386690. doi:10.1016/0278-6915(93)90080-I. 
  17. ^ Mackenzie, Marius A.; Hoefnagels, Willibrord H. L.; Jansen, Renè W. M. M.; Benraad, Theo J.; Kloppenborg, Peter W. C. (1990). „The Influence of Glycyrrhetinic Acid on Plasma Cortisol and Cortisone in Healthy Young Volunteers”. The Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism. 70 (6): 1637—1643. ISSN 0021-972X. PMID 2161425. doi:10.1210/jcem-70-6-1637. 
  18. ^ Blachley, Jon D.; Knochel, James P. (1980). „Tobacco Chewer's Hypokalemia: Licorice Revisited”. New England Journal of Medicine. 302 (14): 784—785. ISSN 0028-4793. PMID 6986557. doi:10.1056/NEJM198004033021405. 
  19. ^ Toner, J. M.; Ramsey, L. E. (1985). „Liquorice can damage your health”. Practitioner. 229 (1408): 858—860. PMID 4059165. 
  20. ^ Olukoga, A; Donaldson, D (jun 2000). „Liquorice and its health implications.”. The Journal of the Royal Society for the Promotion of Health. 120 (2): 83—9. PMID 10944880. S2CID 39005138. doi:10.1177/146642400012000203. 
  21. ^ Armanini, D; Fiore, C; Mattarello, MJ; Bielenberg, J; Palermo, M (septembar 2002). „History of the endocrine effects of licorice.”. Experimental and Clinical Endocrinology & Diabetes. 110 (6): 257—61. PMID 12373628. doi:10.1055/s-2002-34587. 

Reference uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Sladić na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сладић&oldid=27553289”