Snežnice
Snežnice (lat. Lagopus) rod su malih ptica iz potporodice tetreba. Rod danas čine tri vrste sa velikim brojem opisanih podvrsta,[1] a sve žive u tundrama ili hladnim brdskim područjima.[2] Preferiraju velike nadmorske visine i žive na terenima gde je prisutno rasuto kamenje pomešano s travom, na visinama između 1.800 i 3.000 metara.[3]
| Snežnice Lagopus Vremenski raspon:
| |
|---|---|
| |
| Severna snežnica (L. lagopus) | |
| |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Aves |
| Red: | Galliformes |
| Porodica: | Phasianidae |
| Potporodica: | Tetraoninae |
| Rod: | Lagopus Brisson, 1760 |
| Vrste | |
|
3, vidi tekst | |
Sve tri vrste su relativno nezgrapno građene. Rep je kratak, a polni dimofrizam je slabo izražen. Najmanja od ove tri vrste je belorepa snežnica, koja dostiže visinu od svega 31—34 centimetra. Mužjaci snežnica su u proseku teški 1.300 grama, dok prosečna težina ženki iznosi 840 grama.[4]
Kao i ostale vrste iz potporodice tetreba, i snežnice preferiraju hodanje umesto letenja, a poleteće samo kada su u opasnosti i taj let je kratkog trajanja.[3]
Snežnice su monogamne ptice. Na proleće, parovi formiraju svoje teritorije koje potom brane od drugih ptica. Parenje se odvija u julu, a nakon 21—24 dana inkubacije izležu se mladi, koji su sposobni za let već nakon 15 dana. Kada mlade ptice navrše tri meseca, dostižu visinu odrasle jedinke.[3]
Etimologija uredi
Ime roda Lagopus izvedeno je od starogrčkih reči lagos (λαγος), što znači zec, i pous (πους), što znači stopalo, a upućuje na noge i prste ovakvih grupa životinja adaptiranih na hladnoću (kao što je američki zec). Specifijska imena muta i leucura su dugo bila pogrešno pisana mutus i leucurus jer se pogrešno verovalo da završetak naziva roda Lagopus označava da je on muškog roda. Ipak, starogrčki termin λαγωπους je ženskog roda, a pošto specifijsko ime mora da se slaže sa imenom roda, ispravni su nazivi muta i leucura.[5]
Vrste uredi
| Žive vrste snežnica | |||
|---|---|---|---|
| Narodna i naučna imena | Slika | Opis | Rasprostranjenost i status |
| Severna snežnica Lagopus lagopus (Linnaeus, 1758) |
|
Leto: mermerne braon boje ili crvenkasta sa crnim repom i belim donjim delovima tela; zima: većina podvrsta ima belo perje, a samo je rep crn. | 10—20 podvrsta. Cirkumpolarna rasprostranjenost u šumama i močvarama severne Evroazije i Severne Amerike. Status: poslednja briga. |
| Alpska snežnica (takođe i snežna koka) Lagopus muta (Montin, 1781) |
.jpg)
|
Leto: sivi i braon donji delovi tela; zima: belo perje. Razlikuje se od severne snežnice po staništu — živi na većim nadmorskim visinama i na neplodnijem zemljištu. | 20—30 podvrsta. Arktička i subarktička Evroazija i Severna Amerika, na stenovitim planinskim padinama i u tundrama. Status: poslednja briga. |
| Belorepa snežnica (takođe i belorepi tetreb) Lagopus leucura (Richardson, 1831) |
|
Leto: sivkasto-braon i pegavo; zima: belo perje. Mužjaci prepoznatljivi po specifičnim crvenkastim „krestama” iznad očiju. Najmanja od svih snežnica. | Alpske oblasti iznad granice drveća u Severnoj Americi od Aljaske i zapadne Kanade do Novog Meksika. Status: poslednja briga. |
.jpg)
Posebna britanska podvrsta severne snežnice, crveni tetreb (Lagopus lagopus scotica) nekada se smatrala zasebnom vrstom, L. scotica, ali ovakva sistematika nije više prihvaćena.[6]
Fosili uredi
Na osnovu fosila su danas poznate samo dve praistorijske vrste i dve paleopodvrste:
- Lagopus atavus (rani pliocen, Bugarska? — kasni pliocen)
- Lagopus balcanicus (kasni pliocen, Vršec, Bugarska)[7]
- Lagopus lagopus noaillensis (pleistocen, Zapadna Evropa)
- Lagopus mutus correzensis (pleistocen, Zapadna Evropa)
Galerija uredi
-
Lagopus lagopus zimi -
Lagopus leucura -
Lagopus muta helvetica -
Jaja alpske snežnice (Lagopus muta) -
Jaja snežnice
.jpg)
.jpg)
Reference uredi
- ^ Madge, McGowan & Kirwan 2002, str. 361.
- ^ Clements, J. F. 2007. The Clements Checklist of Birds of the World, 6th Edition. Cornell University Press. Downloadable from Cornell Lab of Ornithology
- ^ a b v „Texte sur le lagopède”. fauneetflore1.free.fr.
- ^ Madge, McGowan & Kirwan 2002, str. 367.
- ^ David & Gosselin 2002.
- ^ Madge, McGowan & Kirwan 2002, str. 363.
- ^ Boev, Z. 1995. Middle Villafranchian birds from Varshets (Western Balkan Range - Bulgaria). - In: Peters, D. (ed.). Acta palaeornithologica. 3. Symposium SAPE. 5. Internat. Senckenberg-Konferenz 22-26 Juni 1992. - Courier Forschungsinstitut Senckenberg. Frankfurt a. M., 181: 259-269.
Literatura uredi
- David, Normand; Gosselin, Michel (2002). „The grammatical gender of avian genera”. Bull. B. O. C. (4 izd.). 122: 257—282.
- Madge, Steve; McGowan, Philip J. K.; Kirwan, Guy M. (2002). Pheasants, partidges and grouse: a guide to the pheasants, partridges, quails, grouse, guineafowl, buttonquails and sandgrouse of the world. London: Christopher Helm. ISBN 978-0-7136-3966-7.
Spoljašnje veze uredi
