Sofija Šarlota Bavarska

Sofija Šarlota Bavarska (23. februar 1874 − 4. maj 1897) je bila vojvotkinja iz Bavarske. Bila je u srodstvu sa Elizabetom od Austrije i verenica kralja Ludviga II od Bavarske.

Sofija Šarlota Bavarska
Sofija 1867. godine
Lični podaci
Puno ime	Sofija Šarlota Bavarska
Datum rođenja	(1847-02-23)23. februar 1847.
Mesto rođenja	Peking, Bavarska, Kraljevina Bavarska
Datum smrti	4. maj 1897.(1897-05-04) (50 god.)
Mesto smrti	Pariz, Francuska
Grob	Carska kripta u gradu Dre
Porodica
Supružnik	Ferdinand Alesonski
Potomstvo	Luiza Orleanska, Emanuel Orleanski
Roditelji	Maksimilijan Jozef, vojvoda u Bavarskoj Ludovika od Bavarske
Dinastija	Vitelsbah

Biografija

Sofija Šarlot je rođena u zamku Posenhofen, rezidenciji njene porodice po ocu; vojvode u Bavarskoj. Bila je ćerka vojvode Maksimilijana Jozefa Bavarskog i princeze Ludovike od Bavarske. Bila je deveto dete po redu. U porodici su je zvali Soferl.

Nakon udaje njene starije sestre vojvotkinje Matilde Ludovike 1861. za napuljskog princa Luja, njeni roditelji su tražili odgovarajućeg muža za Sofiju Šarlotu. Sofija je tada bila verena za svog rođaka, kralja Ludviga II od Bavarske, a njihova veridba je objavljena 22. januara 1867, ali nakon što je više puta odlagao datum venčanja, Ludvig ga je konačno otkazao u oktobru jer se činilo da se Sofija zaljubila u dvorskog fotografa Edgara Hanfstangla.

Među ostalim predloženim muževima bili su poznati homoseksualac nadvojvoda Ludvig Viktor od Austrije, brat i Franca Josifa I od Austrije i Maksimilijana I od Meksika, kao i budući Luis I od Portugalije. Drugi kandidat bio je vojvoda Filip od Virtemberga, prvi rođak njenog eventualnog muža.

Odbila je sve prosce, pa je poslata da ostane kod svoje tetke Amalije Ogist, tadašnje kraljice Saksonije kao žene kralja Johana. U Saksoniji je Sofija Šarlota upoznala princa Ferdinanda od Orleana, vojvodu od Alensona, sina princa Luja, vojvodu od Nemura i unuka kralja Luja Filipa. Ubrzo nakon toga, 28. septembra 1868, udala se za njega u zamku Posenhofen, blizu Štarnberga.

Imala je dobar odnos sa svojim mužem, kao i sa svojom snajom, princezom Margarit Adelaidom od Orleana, suprugom princa Vladislava Čartorijskog. Njena svekrva, princeza Viktorija od Saks-Koburga i Gote, rođaka kraljice Viktorije iz Ujedinjenog Kraljevstva, umrla je 1857. Sofija Šarlota nije imala previše dobar odnos sa svojim svekrom, udovcem vojvodom Nemur.

Godinu dana nakon braka, vojvodski par se preselio u oblasti Tedington u jugozapadnom Londonu, gde je Sofija rodila svoje prvo dete 1969. godine, princezu Luizu Orleansku. Godine 1872. je rodila njihovo drugo dete Emanuela Orleanskog.

Sofija Šarlota je napisala svoju poslednju oporuku 4. oktobra 1896, sedam meseci pre smrti: umrla je u požaru u Parizu 4. maja 1897, gde je pomagala u prikupljanju sredstava za dobrotvorne svrhe. Odbila je da bude spasena, insistirajući da se prvo spasu devojke, posetioci i monahinje koje rade uz nju na čaršiji. Dominikanska monahinja koja je uspela da pobegne iz vatre objasnila je da je videla da je vojvotkinja klekla na kolena i počela da se moli u požaru.

Identifikacija njenih posmrtnih ostataka nije bila laka; njena lična sobarica nije mogla da prepozna telo, pošto je bilo teško unakaženo u požaru. Pozvan je vojvotkinjin zubar M. Lavanport. Nakon dva sata pregleda raznih tela, identifikovao je Sofiju Šarlotu na osnovu njenih zlatnih plombi. Tako je postala jedna od prvih osoba čije su posmrtne ostatke identifikovali pomoću forenzičke stomatologije.