Socijalna antropologija

Socijalna antropologija je dominantna oblast antropologije širom Velike Britanije i Komonvelta i većeg dela Evrope (Francuska naročito),[1] gde se razlikuje od kulturne antropologije.[2] U Sjedinjenim američkim državama, socijalna antropologija je obično obuhvaćena kulturnom antropologijom (ili pod relativno novom oznakom sociokulturološka antropologija).

Za razliku od kulturne antropologije, kultura i njen kontinuitet (uključujući govor, rituale, i karakteristično ponašanje) su tradicionalno shvatani kao zavisne promenljive tj. varijable socijalne antropologije, uključujući različite pozicije i perspektive, nejasnoće, sukobe i protivrečnosti društvenog života.

Teme interesovanja za socijalne antropologe uključuju običaje, ekonomsku i političku organizaciju, pravo i rešavanje konflikata, modele potrošnje i razmene, srodstvo i strukturu porodice, rodne odnose, rađanje i socijalizaciju, religiju, a današnji socijalni antropolozi se takođe bave pitanjem globalizma,[3][4][5][6] etničkog nasilja, proučavanja rodbinskih veza, nacionalizma i lokalnih iskustava, kao i razvojem kulture u kompjuterskom svetu. Takođe može da doprinese saradnji protivnika u trenucima kada ekološki problemi dolaze u sukob sa ekonomskim kretanjima.

Razlike između britanskih, francuskih i američkih sociokulturoloških antropologa su smanjene međusobnim razgovorom i razmenom saznanja o dotadašnjim teorijama i metodama. Socijalni i kulturni antropolozi nalaze se u većini instituta antropologije. Neki od njih, kao što je Institut za socijalnu i kulturnu antropologiju (Oksford) je promenio ime kako bi prikazao promenu u sastavu, drugi, poput socijalne antropologije na Univerzitetu u Kentu je postao jednostavno Antropologija. Većina je zadržala naziv pod kojim je osnovana.

Obimno kvalitativno istraživanje, uključujući i intenzivne terenske studije (sa naglaskom na metode posmatranja učesnika) je tradicionalno podržano od strane socijalne antropologije više nego kvantitativne analize anketa, upitnika i kratkih poseta koje obično koriste ekonomisti, politikolozi, i (većina) sociologa.

Materija i praksa

uredi

Socijalna antropologija se razlikuje od predmeta kao što su ekonomija ili političke nauke po svom holističkom opsegu i pažnji koju daje raznovrsnosti društava i kultura širom sveta. Razlikuje se takođe i od sociologije, prvenstveno u svojim glavnim metodama (na osnovu dugoročnog posmatranja učesnika i jezičke spremnosti). Ona proširuje strogo društvene fenomena u kulturu, umetnost, individualnost, i spoznaju. Mnogi socijalni antropolozi koriste kvantitativne metode takođe, posebno one čije istraživanje dodiruje teme kao što su lokalne ekonomije, demografije, humane ekologije, spoznaje, ili zdravlje i bolesti.

Usavršavanje

Specijalizacije u okviru socijalne antropologije se menjaju kao što se i prdmeti istraživanja transformišu i pojavljuju se kao nove intelektualne primeri; muzikologija i medicinska antropologija su primeri aktuelnih, dobro definisanih specijalizacija.

Noviji i trenutno kognitivni razvoj; socijalna i etičke shvatanja novih tehnologija; novi oblici "porodice" i druge nove socijalnosti po uzoru na srodstva; trenutni pad državnog socijalizma; politika oporavljenih religija; i analiza revizorskih kultura i odgovornosti.

Ovaj predmet je oživeo i doprineo napretku pristupa iz drugih disciplina, kao što su filozofija (etika, fenomenologija, logika), istorija nauke, psihoanaliza, i lingvistika.

Etička pitanja

Ovaj predmet ima i etičke i refleksivne dimenzije. Praktikanti su razvili svest o smislu u kome su naučnici stvorili svoje predmete istraživanja i načine na koje antropolozi i sami mogu da doprinesu procesu promena u društvima koje oni proučavaju. Primer za to je "Havtornov efekat', pri čemu ono što se proučava može da promeni svoje ponašanje kao odgovor na znanje da su pod prismotrom i istraživanjem.

Tajlor i Frazer

uredi
 
E.B. Tajlor, 19.vek, britanski antropolog

E. B. Tajlor (2. oktobar 1832—2. januar 1917) i Džejms Džordž Frazer (1. januar 1854 - 7. maj 1941) se smatraju osnivačima moderne socijalne antropologije u Britaniji. Oni su dobili najveći deo materijala za svoje komparativne studije kroz čitanje, a ne terenskim radom, uglavnom su čitali klasike (literatura i istorija Grčke i Rima), rad ranih evropskih folklorista, i izveštaje misionara, putnika, i savremenih etnologa.

Tajlor se snažno zalagao za oblik "uniformnosti čovečanstva". Tajlor je posebno postavio temelje za teorije kulturnog difuzionizma, navodeći da postoje tri načina da različite grupe mogu imati slične kulturne forme ili tehnologije: "Nezavisni izum, nasleđe od predaka u dalekom regionu i prenos iz jedne raserase na drugu."

Tajlor je formulisao jedan od ranih i najuticajnijih antropoloških koncepcija kulture kao "ta kompleksna celina, koja uključuje znanje, verovanje, umetnost, moral, pravo, običaje i sve ostale sposobnosti i navike stečene od ljudi kao članova društva." Međutim, Tajlor se uglavnom bavi opisivanjem pojedinih elemenata kulture, a ne većim funkcijama. Tajlor je takođe uveo i teoriju o poreklu religijskih verovanja ljudi, predlažući teoriju animizma kao najraniju fazu, i konstatujući da "religija" ima mnogo komponenti, od kojih je verovao da je najvažnije verovanje u natprirodna bića (za razliku od moralnih sistema, kosmologija, itd).

Džejms Džordž Frazer bio je škotski socijalni antropolog poznat po izuzetnom uticaju na ranu fazu studija mitologije i komparativne religije. Često se naziva jednim od očeva i osnivača moderne antropologije. Njegovo najpoznatije delo The Golden Bough (1890) je detaljno opisalo sličnosti magijskih i religijskih verovanja širom sveta. Frazer je tvrdio da su ljudska verovanja evoluirala kroz tri stadijuma: primitivnu magiju, religiju i modernu nauku.

Malinovski i britanska škola

uredi
 
Bronisla Malinovski, antropolog u ekonomskoj školi u Londonu

Bronislav Malinovski (polj. Bronisław Kasper Malinowski; Krakov, 7. april 1884 — Nju Hejven, 16. maj 1942) je bio poljski antropolog koji se smatra utemeljivačem etnografije i jednim od najznačajnijih antropologa XX veka. Takođe je radio kao profesor atropologije u Londonu u ekonomskoj školi.

Iako je 1908. godine diplomirao fiziku na Jagelonskom univerzitetu, čitanje Frejzerove „Zlatne grane“ ga je okrenulo antropologiji. Prvi je uveo u antropološka istraživanja tehniku opservacije sa participacijom tokom svog višegodišnjeg boravka među urođenicima na Trobrijandskim ostrvima. On je tokom Prvog svetskog rata boravio među urođenicima, naučio njihov jezik i običaje i aktivno živeo među njima podigavši svoj šator u središtu njihovog sela. Istraživao je svojevrstan način razmene dobara među njima poznat kao Kula. U svojim radovima je razvio posebnu teoriju socijalne antropologije poznatu kao funkcionalizam.

Antropolozi povezani sa socijalnom antropologijom

uredi

Poznati učenici socijalne antropologije

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Dianteill, Erwan, "Cultural Anthropology or Social Anthropology? A Transatlantic Argument", L’Année sociologique 1/2012 (Vol. 62), p. 93-122 Arhivirano 2016-03-04 na sajtu Wayback Machine.
  2. ^ „Benchmark Statement Anthropology (UK)” (PDF). QAA (UK). Arhivirano (PDF) iz originala 2013-09-21. g. Pristupljeno 2012-01-09. 
  3. ^ Steger, Manfred; James, Paul (2019). Globalization Matters: Engaging the Global in Unsettled Times. Cambridge: Cambridge University Press. 
  4. ^ Stack, Liam (14. 11. 2016). „Globalism: A Far-Right Conspiracy Theory Buoyed by Trump”. The New York Times. Arhivirano iz originala 14. 11. 2016. g. 
  5. ^ Zimmer, Ben (14. 3. 2018). „The Origins of the 'Globalist' Slur”. The Atlantic. 
  6. ^ „Quantifying Hate: A Year of Anti-Semitism on Twitter”. Anti-Defamation League (na jeziku: engleski). 

Literatura

uredi
  • Malinowski, Bronislaw (1915): The Trobriand Islands
  • Malinowski, Bronislaw (1922): Argonauts of the Western Pacific
  • Malinowski, Bronislaw (1929): The Sexual Life of Savages in North-Western Melanesia
  • Malinowski, Bronislaw (1935): Coral Gardens and Their Magic: A Study of the Methods of Tilling the Soil and of Agricultural Rites in the Trobriand Islands
  • Leach, Edmund (1954): Political systems of Highland Burma. London: G. Bell.
  • Leach, Edmund (1982): Social Anthropology
  • Eriksen, Thomas H. (1985):, pp. 926–929 in The Social Science Encyclopedia Kuper, Adam; Kuper, Jessica (januar 1985). Social Anthropology. ISBN 0-7102-0008-0. OCLC 11623683. 
  • Kuper, Adam (1996): Anthropology and Anthropologists: The Modern British School. ISBN 0-415-11895-6. OCLC 32509209. 
  • Barley, Nigel (1983). he innocent anthropologist: notes from a mud hut. London: British Museum Publications. 
  • Geertz, Clifford (1995). After the fact: two countries, four decades, one anthropologist . Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 9780674008717. .
  • Lévi-Strauss, Claude (1967). Tristes tropiques. Translated from the French by John Russell. New York: Atheneum. 
  • Malinowski, Bronislaw (1967). A diary in the strict sense of the term. Translated by Norbert Guterman. New York: Harcourt, Brace & World. .
  • Rabinow, Paul (1977). Reflections on Fieldwork in Morocco. Berkeley: University of California Press. 
  • Asad, Talal, ur. (1973). Anthropology & the Colonial Encounter. Atlantic Highlands, NJ: Humanities Press. 
  • Barth, Fredrik; Gingrich, Andre; Parkin, Robert (2005). One Discipline, Four Ways: British, German, French, and American anthropology. Chicago: University of Chicago Press. 
  • Buck, Carl Darling (1933). Comparative Grammar of Greek and Latin. Chicago: The University of Chicago Press. 
  • Cerroni-Long, E. L., ed. (1999) Anthropological Theory in North America. Westport: Berin & Garvey. download
  • Darnell, Regna. (2001). Invisible Genealogies: A History of Americanist Anthropology. Lincoln, NE: University of Nebraska Press. 
  • Hamilton, Michelle A. (2010) Collections and Objections: Aboriginal Material Culture in Southern Ontario. Montreal: MQUP.
  • Harris, Marvin (1991) [1977]. Cannibals and kings : origins of cultures. New York; Toronto: Vintage Books. 
  • —— (1999). Theories of Culture in Postmodern Times. Walnut Creek, CA: AltaMira Press. 
  • —— (2001) [1968]. The rise of anthropological theory: a history of theories of culture. Walnut Creek, CA: AltaMira Press. 
  • Hinsley, Curtis M. and David R. Wilcox, eds. Coming of Age in Chicago: The 1893 World's Fair and the Coalescence of American Anthropology (University of Nebraska Press, 2016). xliv, 574 pp.
  • Hunt, James (1863). „Introductory Address on the Study of Anthropology”. The Anthropological Review. London: Trübner & Co. I. 
  • Kehoe, Alice B. (1998). The Land of Prehistory: A Critical History of American Archaeology. New York; London: Routledge. 
  • Killan, Gerald. (1983) David Boyle: From Artisan to Archaeologist. Toronto: UTP.
  • Liddell, Henry George; Scott, Robert (1940). A Greek-English Lexicon. Revised and augmented throughout by Sir Henry Stuart Jones with the assistance of Roderick McKenzie. Oxford, UK; Medford, MA: Clarendon Press; Perseus Digital Library. 
  • Pels, Peter; Salemink, Oscar, ur. (2000). Colonial Subjects: Essays on the Practical History of Anthropology. Ann Arbor: University of Michigan Press. 
  • Redman, Samuel J. Bone Rooms: From Scientific Racism to Human Prehistory in Museums. Cambridge: Harvard University Press. 2016.
  • Sera-Shriar, Efram (2013). The Making of British Anthropology, 1813–1871. Science and Culture in the Nineteenth Century, 18. London; Vermont: Pickering and Chatto. 
  • Stocking, George Jr. (1968). Race, Culture and Evolution. New York: Free Press. 
  • Wiedman, Dennis W.; Martinez, Iveris L. (2021). „Anthropologists in Medical Education in the United States: 1890s to the Present”. Anthropology in Medical Education. str. 13—51. ISBN 978-3-030-62276-3. doi:10.1007/978-3-030-62277-0_2. 

Spoljašnje veze

uredi