Splenoza
Splenoza je dobroćudno (benigno) stanje uzrokovano autotransplantacijom tkiva slezine nakon traumatske rupture ili splenektomije. Obično je lokalizovano unutar peritonealne šupljine, dok se u nekim stanjima javlja se kao ektopično tkivo slezine u grudnom košu, karlici i intrakranijalno.[1]
Istorija
urediEktopično tkivo slezine prvi je opisao Albreht u Nemačkoj 1896. godine. Termin „splenoza“ prvi su upotrebili Bušbinder i Lipkfin sa namerom da opišu svoje nalaze iz 1939. godine.[2]
Etiologija
uredi.jpg)
Splenoza je dobroćudni (benigni) entitet, sa najvećim značajem u potrebi da se razlikuje od zlokobnije patologije. Važno je napomenuti da svaka patologija koja se može razviti u normalnoj slezini može nastati i splenozi (unutar žarišta tkiva slezine).[1]
Trbušna splenoza
Trbušna splenoza se javlja nakon abdominalne traume ili operacije (npr. nakon splenektomije). Nastaje kao rezultat zasejavanja peritonealne šupljine tkivom slezine koje aktivira lokalno snabdevanje krvlju. Ektopična žarišta slezine su tipično mala (kaja rastu na seroznim/peritonealnim površinama) i višestruka. Oni mogu vremenom porasti i postati prilično velika. Ako se nalaze samo intrahepatično, mogu izazvati ozbiljne dijagnostičke probleme.[1]
Grudna (torakalna) splenoza
Sličan proces koji se javlja u grudnom košu naziva se torakalna splenoza . Retka je i manifestuje se kao više pleuralnih čvorova u levom hemitoraksu. Obično se javlja nakon tupe traume koja uzrokuje kombinaciju povrede slezine i rupture leve dijafragme.[3]
Patologija
uredi
Makroskopski, splenoza se manifestuje:
- pojedinačnim komadima crvenkastoplavog tkiva promenljivog oblika,
- prisutvom od 1 do 300 komada,[4]
- promenama uglavnom lokalizovane u trbušnoj duplji,
- promenama veličine od nekoliko milimetara do čak 12 cm.
Zbog ograničenog snabdevanja krvlju ovih čvorova, tipična veličina implantata slezine je obično manja od 3 cm. Implantati mogu biti u vidu odvojenih komada ili komada povezanih sa drugim delovima tkiva slezine pomoću tanke stabljike.[5]
Histološki, pravilno tkivo slezine se sastoji od crvene i bele pulpe, slično strukturi akcesorna slezine.
Dijagnoza
urediRadiografske karakteristike
urediKompjuterska tomografija (KT)
urediNa KT vide se tipično zaobljeni ili sesilni čvorovi, koji imaju gustinu i karakteristike slične ostatku slezine, ili očekivanoj gustini slezine nakon splenektomije .
Magnetna rezonantna tomografija (MRT)
urediKarakteristike signala u MRT su slične normalnoj slezini:[6]
- T1: hipointenzivna senka
- T2: hiperintenzivan senka
- T1 C+ (Gd): heterogeno poboljšanje
Nuklearna medicina
urediDijagnoza se može potvrditi skeniranjem tehnecijum 99m sumpornim koloidom koji će pokazati povećano vezivanje sve dok je ektopično tkivo slezine prečnika najmanje 2 cm.
Kada skeniranje tehnecijum 99m sumpornim koloidom ne uspe da potvrdi prisustvo tkiva slezine, skeniranje tehnecijumom-99m-označenih eritrocita oštećenih toplotom sa autolognim eritrocitima ostaje zlatni standard snimanja, jer je sposoban da specifično dokaže prisutvo tkiva slezine.[7][8]
Diferencijalna dijagnoza
urediSplenozu ne treba mešati sa polisplenijom ili akcesornim slezinama (splenunkulima),[9] koje su urođeni i zadržavaju arterijsko snabdevanje iz arterija slezene i sastoje se od normalnog tkiva slezine. U zavisnosti od njihove lokacije, mogu izgledati kao da potiču iz različitih organa i na taj način oponašati zloćudne karakteristike (malignitet).[10]
Diferencijalna dijagnoza kod nodula mekog tkiva uključuje:
- peritonealne metastaze,
- uvećane limfne čvorove (abdominalna limfadenopatija)
- endometriozu.
Izvori
uredi- ^ a b v Gaillard, Frank. „Splenunculus | Radiology Reference Article | Radiopaedia.org”. Radiopaedia (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-14.
- ^ Younan, George; Wills, Edward; Hafner, Gordon (2015). „Splenosis: A Rare Etiology for Bowel Obstruction—A Case Report and Review of the Literature”. Case Reports in Surgery (na jeziku: engleski). 2015: 1—4. ISSN 2090-6900. doi:10.1155/2015/890602.
- ^ Yildiz, Adalet Elcin; Ariyurek, Macit Orhan; Karcaaltincaba, Musturay (2013). „Splenic Anomalies of Shape, Size, and Location: Pictorial Essay”. The Scientific World Journal (na jeziku: engleski). 2013: 1—9. ISSN 1537-744X. doi:10.1155/2013/321810.
- ^ Widmann, MAJ Warren D. (1971-02-01). „Splenosis: A Disease or a Beneficial Condition?”. Archives of Surgery (na jeziku: engleski). 102 (2): 152. ISSN 0004-0010. doi:10.1001/archsurg.1971.01350020062018.
- ^ C. R. Fleming, E. R. Dickson, E. G. Harrison, Jr: Splenosis: auto-transplantation of splenic tissue.
- ^ Mortelé, Koenraad J.; Mortelé, Bart; Silverman, Stuart G. (2004). „CT Features of the Accessory Spleen”. American Journal of Roentgenology (na jeziku: engleski). 183 (6): 1653—1657. ISSN 0361-803X. doi:10.2214/ajr.183.6.01831653.
- ^ Wadham, B. M.; Adams, P. B.; Johnson, M. A. (1981). „Incidence and Location of Accessory Spleens”. New England Journal of Medicine. 304 (18): 1111. PMID 7207579. doi:10.1056/nejm198104303041822.
- ^ Halpert, Béla; Györkey, Ferenc (1959). „Lesions Observed in Accessory Spleens of 311 Patients”. American Journal of Clinical Pathology. 32 (2): 165—168. doi:10.1093/ajcp/32.2.165.
- ^ Murphy, G. M.; Rajendran, S.; Ireland, A.; O'Hanlon, D.; Murphy, M. (2009). „The Wandering Splenunculus: A Diagnostic Dilemma.”. Case Reports. 2009 (aug10 1): bcr0620091953. PMC 3027512
. PMID 21829427. doi:10.1136/bcr.06.2009.1953.
- ^ Vural, Murat; Kacar, Sabite; Ko?ar, U?ur; Altin, Levent (1999). „Symptomatic wandering accessory spleen in the pelvis: Sonographic findings”. Journal of Clinical Ultrasound (na jeziku: engleski). 27 (9): 534—536. ISSN 0091-2751. doi:10.1002/(SICI)1097-0096(199911/12)27:9<534::AID-JCU8>3.0.CO;2-X.
Spoljašnje veze
uredi | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
