Spomenik prirode Kesten Jakšića na Senjaku
Stablo divljeg kestena (Aesculus hippocastanum L.) nalazi se u Beogradu na Senjaku, opština Savski Venac, u ulici Kranja Vukašina broj 8, na privatnom imanju porodice Jakšić. Stablo je staro oko 180 godina i po svojim osobinama i istoriji ispunjava uslove za zaštitu kao prirodno dobro.
| Spomenik prirode „Kesten Jakšića na Senjaku“ | |
|---|---|
IUCN kategorija III (spomenik prirode) | |
| Mjesto |  Srbija |
| Najbliži grad | Beograd |
| Površina | 0,94 a |
| Osnovano | 180 god. |
| Upravljačko tijelo | J. K. P. „Zelenilo-Beograd“ |
Opšte karakteristike
urediKesten Jakšića na Senjaku poseduje impozantne dimenzije koje se ogledaju kroz sledeće dendrometrijske karakteristike:
| Visina stabla | 20,5 m |
| Obim debla | 2,25 m |
| Prečnik krošnje | 11 m |
| Prečnik debla | 0,72 m |
| Visina debla do prve grane | 2,20 m |
| Starost stabla | 180 godina |
Zapisano je da je kesten po prvi put cvetao 1838. godine, što bi značilo da se na ovu starost od 177 godina može dodati još barem 15 godina.
Kesten na Senjaku se odlikuje pravilno formiranom punolisnom, oblom krošnjom.
Zdravstveno stanje stabla je dobro. Stablo redovno cveta i plodonosi. Kora na stablu je pravilno ispucala i ljuspa se na tanke listiće. Unutar dvorišta, stablo pravi hlad od 94 m2. Donje, jake grane dosežu do same kuće.
Istorijat
urediKesten na Senjaku, na imanju Jakšića postoji već više od vek i po.
Knjaz Miloš Obrenović je 1838. godine nagovorio svog blagajnika, prvog srpskog ministra finansija - Jakova Jakšića (pretka porodice na čijem se imanju nalazi kesten) da iskopa bunar pored kestena na svom imanju na Senjaku.
Vladimir Jakšić, po završetku svojih studija u Austriji, donosi u Srbiju prvi meteorološki instrument - Siksov termometar za merenje krajnjih temperatura. Od 1. januara 1848. godine, Vladimir počinje svakodnevno da meri temperaturu vazduha, osmatra stanje neba, pojave na Suncu, padavine i atmosferske prilike, na porodičnom imanju na Senjaku. Na ovaj način Srbija je uvrštena u Evropsku mrežu meteoroloških stanica.[1]
U Jakšićevom radnom meteorološkom dnevniku obavezno je pominjan, danas već stari, dugovečni kesten. Iz dnevnika koji potomci Jakšića još uvek vode, vidi se i pregled života, rasta i razvoja kestena, njegovo zdravstveno stanje, vreme cvetanja i vreme plodonošenja.
Izgled stabla
urediTačni podaci o godini sadnje kestena nisu sačuvani. Zna se samo da je pri kopanju bunara već imao svoje mesto na imanju.
U neposrednoj blizini stabla se nalazi porodična kuća Jakšića. Pojedine jače kestenove grane dosežu do kuće i narušavaju delove spoljne fasade, čime se delimično i same oštećuju kvareći pravilan habitus stabla.
Jedna od donjih grana koja se naslanjala na kablove za struju je 1997. godine isečena. Na samom pridanku stabla je uočljivo oštećenje punog obima, nastalo od lanca za koji je vezan pas. Ispod krošnje je smeštena i drvena kućica za pse.
Stablo kestena se nalazi na izlomljenom, koso nagnutom terenu i ilovastom, čvrsto zbijenom zemljištu, praveći potpun hlad. Uprkos tamnom hladu i zemljištu, pored stabla se nalaze samonikli i zasađeni, prilično neuređeni ili zapušteni predstavnici različitih vrsta, poput šljive džanarike, gloga, zove i sl.[2]
Uz bunar i u neposrednoj blizini kestena je u novije vreme ponovo smeštena meteorološka stanica, a porodica Jakšić redovno očitava podatke koje dostavlja Hidrometeorološkom zavodu.
Ugroženost
urediKesten na Senjaku je praktično stešnjen između porodične kuće Jakšića sa jedne strane i ostatka okućnice oivičene betonskim zidom sa druge.
U neposrednoj blizini krošnje nalaze se kablovi za struju i PTT vodovi.
Samo za jedan deo krošnje se može reći da je redukovan, usled potkresivanja grana. Deo pridanka debla je oštećen i može predstavljati mesto buduće rak-rane i žarište zaraze.
Stablo je dobrog zdravstvenog stanja, uzevši u obzir njegovu veliku starost. Tragovi fitopatoloških oboljenja nisu konstatovani, ali su na pojedinim delovima gornjih partija debla i debelih starih grana uočljivi ubušci od potkornjaka.[3]
Zaštita
urediCilj zaštite spomenika prirode Kesten Jakšića na Senjaku je njegovo očuvanje kao izuzetnog predstavnika svoje vrste, zbog njegovog velikog kulturološkog i istorijskog značaja.[4]
Uvažavajući prirodne vrednosti ovog dobra i ciljeve zaštite stabla i pripadajućeg prostora, određen je III stepen zaštite koji podrazumeva „selektivno i ograničeno korišćenje prirodnih bogatstava i kontrolisane intervencije i aktivnosti u prostoru ukoliko su usklađene sa funkcijama zaštićenog prirodnog dobra, ili su vezane za nasleđene tradicionalne oblike obavljanja privrednih delatnosti i stanovanja, uključujući i turističku izgradnju“.[5]
Rešenjem Skupštine grada Beograda broj 501-849/10-S, od 1. decembra 2010. godine, zbog fizičkog uništenja, zaštita prirodnog dobra Kesten Jakšića na Senjaku je prestala. Ovo stablo više nije na spisku zaštićenih prirodnih dobara u Beogradu.[6]
Reference
uredi- ^ Mesindžer, F. Opra, Lj. Petrović, A. (1998): Publikacija - Pogode i nepogode, 150 godina srpske meteorologije. Galerija nauke i tehnike Srpske akademije nauke i umetnosti, Beograd
- ^ Šilić, Č. (1973): Atlas drveća i grmlja. Zavod za izdavanje udžbenika, Sarajevo
- ^ Jovanović, B. (1985): Dendrologija (udžbenik) - IV izmenjeno izdanje, Šumarski fakultet
- ^ „Okvir za klasifikaciju zaštićenih kopnenih i morskih područja“, IUCN 1990. godine
- ^ Službeni glasnik Republike Srbije, br. 66/91, 83/92, član 49.
- ^ „REŠENjE O PRESTANKU ZAŠTITE ZAŠTIĆENOG PRIRODNOG DOBRA „KESTEN JAKŠIĆA NA SENjAKU”” (PDF). SLUŽBENI LIST GRADA BEOGRADA. 41: 30. 1. 12. 2010. Pristupljeno 11. 3. 2020.