Srpski pastirski pas

Srpski pastirski pas, zvanično Jugoistočno-evropski pastirski pas je rasa psa, poreklom iz Srbije, koja pripada porodici pastirskih pasa.

Srpski pastirski pas

Drugi nazivi	Jugoistočno-evropski pastirski pas
Poreklo	Srbija
Osobine Težina Mužjak 50 — 65 kg Visina Mužjak 30 - 40 cm Ženka 55 - 65 cm Dlaka duga Boja Bele boje sa šarama različitih boja Životni vek 10 — 12 godina
Domaći pas (Canis lupus familiaris)

Poreklo

Ne zna se tačno poreklo ove rase, jer se u Srbiji razvio veliki broj pastirskih pasa, a tek tokom 20. veka odgajivači su počeli da dublje istražuju njihove korene. Nastali su na prostoru Kopaonika i Stare planine, gde su se pastirski psi sa Tibeta ukrštali sa domaćim rasama. Pretpostavlja se da potiču iz 13. veka, iako je prvo istraživanje o ovoj rasi urađeno tek nakon Drugog svetskog rata. Iako je korišćen na prostorima bivše Jugoslavije kao čuvar stada, nije vladalo veliko interesovanje za ovom rasom, pa su tek u 21. veku njeni odgajivači zatražili da ona dobije svoj FCI standard. Poznati su isključivo na prostorima bivše Jugoslavije, dok se u drugim zemljama ovi psi retko viđaju. Ova rasa je prvi put predstavljena i ocenjena na Međunarodnoj izložbi u Beogradu 2004. godine. U martu 2009. godine, rasa dobija i zvanično svoj FCI standard, što nije uticalo na njen rast popularnosti, koji se poslednjih godina nalazi u stagnaciji. Međunarodni kinološki savez, rasu je priznao pod imenom Jugoistočno-evropski pastirski pas.

Karakteristike rase

Izgled

Srpski pastirski pas je velika rasa. Visina mužjaka u proseku se kreće od 58 do 69 cm, dok prosečna visina ženki iznosi od 55 do 65 cm. Težina mužjaka u proseku se kreće od 30 do 40 kilograma, dok su ženke nešto lakše od njih.

Srpski pastirski pas je izuzetno snažan pas jake konstitucije, dostojanstven, sa skladnim telom pravougaonog oblika. Glava je srednje veličine sa lobanjom koja je zaobljena sa svih strana i blago se sužava idući ka licu. Stop je blago izražen, njuška klinastog oblika sa ravnim nosnikom, a nosna pečurka je nešto veća, sa velikim nozdrvama. Vilice su veoma snažne, a dozvoljeni su i makazast, kao i kleštast zakriz. Oči su bademastog oblika, sa smirenim pogledom, dok su uši trouglastog oblika usađene visoko. Vrat je srednje dužine, greben je blago izražen. Leđa su veoma snažna i široka, grudni koš izuzetno prostran i dubok sa zaobljenim rebrima, a prsa su veoma mišićava. Noge su snažne, sa izraženim mišićima i širokim butinama. Šape su okruglog oblika sa zaobljenim prstima i obično su zadnje šape izduženije u odnosu na prednje. Rep je veoma snažan u korenu, a sužava se idući ka vrhu. Dobro je odlakan, a dlaka na njemu čak formira i perjanicu.

Telo srpskog pastirskog psa prekriveno je srednje debelom kožom koja mora biti pigmentisana. Prekrivena je veoma mekom podlakom, koja je dosta finija od pokrovne dlake, koja je izuzetno čvrsta. Dlaka ne sme biti kraća od 6 milimetara, a na zadnjim nogama je prilično dugačka i obrazuje takozvane „gaće”. Obično su bele boje, sa oznakama različitih boja. Po standardu, dozvoljeno je da ovi psi budu svih boja (jednobojni, kao i šareni), jedino nije dozvoljeno da budu isključivo crni.

Temperament

Odlikuju se dobroćudnom naravi i sjajnim karakterom, što ih čini odličnim kućnim ljubimcima. Ovo su jedni hrabri i dostojanstveni psi, koji su se pokazali kao savršeni goniči stoke. Izuzetni su goniči stada (dva psa mogu da gone i preko sto ovaca). Umeju da budu oštri kada osete da neko hoće da otme ono što je predmet čuvanja. Nisu agresivni i veoma su društveni psi. Sjajno će se slagati sa ostalim životinjama, a dobri su i sa malom decom. Osećajni su i nežni, a vlasnika će obožavati. Biće mu odani i verni i potpuno mirni u njegovom prisustvu. Uz pravilnu dresuru, neće pokazati znake samovolje ili tvrdoglavosti i potpuno će se potčiniti vlasniku.

Životni vek

Prosečan životni vek ove rase je od 10 do 12 godina.

Anatomija

Srpski pastirski pas je srednje veličine, muški primerci obično dostižu visinu od 58-62 cm, dok su ženke malo manje. Ima jaku, mišičavu konstrukciju, sa snažnim vratom i širokim grudnim košem. Glava je široka, sa izrazitim čelom i jakim viljuskama. Oči su mu tamno bojene, a uši srednje veličine, stojeće i okrenute napred.

Bolesti

Kao i sve porodične rase, srpski pastirski pas može biti sklojen različitim zdravstvenim problemima. Neki od čestih zdravstvenih problema uključuju displaziju kulena, koja je zajednička u velikih porodica, kao i problema sa kožom kao što je dermatitis. Redovne veterinarske provere i odgovarajuća ishrana mogu značajno uticati na zdravlje ovog psa.

Nega

Nega srpskog pastirskog psa zahteva redovno četkanje, osobito u periodima lineja kada mogu izgubiti veliki broj dlaka. Takođe je važno redovno vežbati ovog psa i pružiti mu dovoljno mogućnosti za fizičku aktivnost. Dobra nega uključuje i čišćenje zuba i ušiju, kao i redovno proveravanje na bubrežne kamence i druge zdravstvene probleme.

Karakter i upotreba

Srpski pastirski pas je poznat po svojoj poslušnosti i vernosti. On je izuzetan pas za radne zadatke kao što su čuvanje stoka i zaštita imovine. Ima izrađen instinkt za zaštitu i dobro sarađuje sa ljudima, ali zahteva dobru socijalizaciju i trening. Ova rasa je poznata po svojoj miru i smirenosti u porodičnom okruženju, ali mora se uložiti vremena u njegov trening i stimulaciju radnih instinkata.