Srpsko-bugarski rat (853)

Srpsko-bugarski rat (853)
	; Balkan oko 850-ih.
Mesto	Centralni Balkan
Ishod	Pobeda Srbije
Sukobljene strane
Srbija	Bugarska
Komandanti i vođe
Glavne vođe Srba Strojimir Vlastimirović; Gojnik; Mutimir;	Glavne vođe Bugara Boris I; Vladimir Rasate;

Bugarsko-srpski rat 853. godine vođen je između Bugarskog kanata i Srpske kneževine. Bio je to drugi sukob u srednjovekovnim bugarsko-srpskim ratovima.^[1]^[2]^[3]

Preludij i rat

Posle smrti srpskog kneza Vlastimira oko 850. njegova država je podeljena između njegovih sinova. Vlastimir i Presijan, otac Borisa I, međusobno su se borili u bugarsko-srpskom ratu (839–42), koji je rezultirao srpskom pobedom. Boris je nastojao da se osveti za taj poraz, da bi 853. ili 854. godine bugarska vojska predvođena Vladimirom-Rasatom, sinom Borisa I, izvršila invaziju na Srbiju, sa ciljem da zameni vizantijsko prevlast nad Srbima.

Srpsku vojsku predvodili su Mutimir i njegova dva brata, koji su pobedili Bugare, zauzevši Vladimira i 12 bojara.^[4] Boris I i Mutimir su se dogovorili o miru (a možda i o savezu),^[1] a Mutimir je svoje sinove Pribislava i Stefana poslao na granicu da isprate zarobljenike, gde su razmenili predmete u znak mira. Sam Boris im je dao „bogate darove“, a njemu „dva roba, dva sokola, dva psa i 80 krzna“.^[5]^[6]^[7]

Posledice

Unutrašnji sukob među srpskom braćom doveo je do toga da Mutimir dva mlađa brata protera na bugarski dvor.^[1] Mutimir je, međutim, iz političkih razloga u svom dvoru zadržao nećaka Petra.^[8] Razlog zavade nije poznat, mada se pretpostavlja da je bila posledica izdaje.^[8] Petar će kasnije pobediti Pribislava, Mutimirovog sina, i zauzeti srpski presto.

Galerija

Bugarski Kanat u 9. veku.
Mutimir Vlastimirović
Srpska zemlja u 9. veku.
Porodično stablo Vlastimirovića.

Reference

^ ^a ^b ^v Fine, John V. A.; Fine, John Van Antwerp (1991). The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century (na jeziku: engleski). University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-08149-3.
^ Cirkovic, Sima M. (2008-04-15). The Serbs (na jeziku: engleski). John Wiley & Sons. ISBN 978-1-4051-4291-5.
^ Curta, Florin (2006). Southeastern Europe in the Middle Ages, 500-1250. Internet Archive. Cambridge : Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-81539-0.
^ Bury, J. B. (2008-12-01). History of the Eastern Empire from the Fall of Irene to the Accession of Basil: A (na jeziku: engleski). Cosimo, Inc. ISBN 978-1-60520-421-5.
^ F. Raçki, Documenta historiae Chroatie etc., Zagreb, 1877, str. 359.
^ P. Šafarik, Slavяn. drevn., II, 1, str. 289.
^ Const. Porphyr., ibid., cap. 32, pp. 154–155
^ ^a ^b „TEME”. teme2.junis.ni.ac.rs. Pristupljeno 2021-12-15.

[:0-1] v Fine, John V. A.; Fine, John Van Antwerp (1991). The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century (na jeziku: engleski). University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-08149-3.

[2] Cirkovic, Sima M. (2008-04-15). The Serbs (na jeziku: engleski). John Wiley & Sons. ISBN 978-1-4051-4291-5.

[3] Curta, Florin (2006). Southeastern Europe in the Middle Ages, 500-1250. Internet Archive. Cambridge : Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-81539-0.

[4] Bury, J. B. (2008-12-01). History of the Eastern Empire from the Fall of Irene to the Accession of Basil: A (na jeziku: engleski). Cosimo, Inc. ISBN 978-1-60520-421-5.

[5] F. Raçki, Documenta historiae Chroatie etc., Zagreb, 1877, str. 359.

[6] P. Šafarik, Slavяn. drevn., II, 1, str. 289.

[7] Const. Porphyr., ibid., cap. 32, pp. 154–155

[:1-8] „TEME”. teme2.junis.ni.ac.rs. Pristupljeno 2021-12-15.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]