Staklasto telo
Staklasto telo (corpus vitreum) je bistra, providna, želatinasta supstanca, koja ispunjava središte oka, tako da svojom površinom dodiruje mrežnjaču.[1][2] Prema nekim autorima, staklasto telo je prostor koji ispunjava Corpus vitreum.[3][4]
Karakteristike
urediStaklasto telo je loptastog oblika i zauzima dve trećine zapremine očne jabučice. Sa prednje strane ima udubljenje u kome se nalazi sočivo. Izgrađuju ga vlakna (stroma vitreum) i tečnost (humor vitreum). Nema krvnih sudova, već hranljive supstance dospevaju iz uvealnog tkiva putem difuzije i osmoze.[1]
Uloga
urediStaklasto telo ima više uloga, ali su najvažnija optička svojstva i održavanje krutosti i oblika očne jabučice.[1] Ima indeks prelamanja svetlosti 1.336.[3] Ovaj deo oka ima značaj u medicini prilikom davanja intravitrealne injekcije koja se ubrizgava direktno u staklasto telo, a usled lečenja na primer dijabetičke retinopatije. Ovakvim davanjem leka postiže se najveća moguća koncentracija na poželjnom mestu, pa time i maksimalno dejstvo leka. Injekcija je praktično bezbolna zbog same prirode zahvata, ali vid pacijenta može da bude zamućen dok se lek ne slegne na dno očne jabučice.[traži se izvor]
Reference
uredi- ^ a b v „Pegan: „Anatomija oka“”.[mrtva veza]
- ^ V. F. Ganong (1991). Pregled medicinske fiziologije. Beograd: Savremena administracija.
- ^ a b „The Vitreous Humor”. Arhivirano iz originala 26. 04. 2007. g. Pristupljeno 21. 07. 2009.
- ^ Susan Standring, ur. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 izd.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.
Literatura
uredi- V. F. Ganong (1991). Pregled medicinske fiziologije. Beograd: Savremena administracija.