Википедија

Stapedektomija

Stapedektomija je mikrohirurška intervencija na srednjem uhu, koja se izvodi u cilju obnavljanja fiziološkog mehanizma prenosa zvuka potpunim ili delimičnim obnavljanjem vibracije tečnosti unutar pužnice, povećanjem komunikacije i sekundarnim pojačanjem zvuka, što bi trebalo da dovede nivoe sluha do prihvatljivih pragova.[1] Prema tome stapedektomije služi kao način da se ponovo uspostavi prenos zvuka kroz lanac ušnih kostiju koji je verovatno bio ukrućen tokom bolesti poznate kao otoskleroza, i rezultovala konduktivnim gubitkom sluha. Najvažniji faktor za uspešan hirurški ishod je iskustvo hirurga koji koristi savremene tehnike i tehnologije koje se stalno menjaju u ovoj oblasti.[2]

Stapedektomija ima za cilj da ponovo uspostavi prenos zvuka kroz lanac ušnih kostiju koji je verovatno bio ukrućen tokom bolesti poznate kao otoskleroza

Istorija

uredi

Postupak stapedektomije prvi put je izveden 1892. godine, kada je Frederick L. Jack uradio dvostruku stapedektomiju pacijentu koji navodno još uvek imao sluh deset godina nakon postupka.[1][3][4]

Nakon više od 150 godina John Shea je prepoznao važnost ovog postupka i ranih 1950-ih i predložio upotrebe proteze koja imitira stub.[5] Istorija proteza koje se koriste u stapedektomiji počinje 1956. godine kada je John Shea uklonio uzengiju i ugradio prvu protezu od teflona. Kako je operacija bila veoma uspešna izazvala je veliko interesovanje otologa. Šest godina kasnije John J. Shea je 1. maja 1956. godine sa potpunim uspehom izveo prvu stapedektomiju teflonskom protezom stapesa na pacijentu sa otosklerozom.[6]

Od tada do danas razvijaju se razne hirurške tehnike i vrste proteza. Žičana proteza počela jeda se primenjuje 1960. godine zajedno sa masnim tkivom koje je pripremljeno tokom operacije. Žica je na jednom kraju uvijena kako bi se spojila sa nakovnjem, dok je na drugom kraju oko prethodnog vezan čvor uzetog masnog tkiva i veziva, koje se ubacuje na mesto uzengije. Glavni nedostaci ove proteze su moguća dislokacija žice i adhezija u vestibulumu.

Godine 1990. Štajnbah je napravio zlatnu protezu, ali je ona ubrzo napušten jer je prouzrokovala mešoviti gubitak sluha usled reakcije na zlato. Novi materijal koji veoma obećava je titanijum zbog svoje sposobnosti da pamti originalni oblik. Potom Vengen radi proteze u kojima su zlato i titanijum kombinovani da bi se olakšala fiksacija na nakovnju. Takođe proteze se prave i od teflona i legure nikl-aluminijum, i zagrevaju na 45 °C i tako sužavaju, što omogućava lakše fiksiranje za nakovanj.[7][8]

Relevantna anatomija

uredi
 
Anatomski položaj slušnih koščica u bubnoj duplji: a Bubna opna (Membrana tympani)
b Čekić (Malleus)
c Nakovanj (Incus)
d Uzengija ili stremen (Stapes)
e Srednje uvo (Auris media)

Slušne koščice leže u bubnoj duplji i prenose zvučne talase od bubne opne u unutrašnje uvo. Ima ih tri, i to, idući od spolja ka unutra:

Slušne koščice su zglobljene međusobno i to: čekić s nakovanjem pomoću nepokretnog zgloba, a nakovanj sa uzengijom (stapesom) pokretnim zglobom.

Slušne koščice pružaju se od spoljašnjeg, membranoznog do unutrašnjeg, lavirintnog zida bubne duplje. Čekić, koji je najlaterarnija koščica, utkan je u fibrozni sloj membrane tympani, i to svojom drškom čekića (manubrium mallei) i spoljašnjim nastavkom (processus lateralis). Uzengija, koja je najmedijalnija koščica, uglavljena je svojom bazom uzengije (basis stapedis) u tremni prozor (fenestra vestibuli), na lavirintnom zidu bubne duplje.

Čekić

Čekić je najveća od tri slušne koščice. Njegovi sastavni delovi su: 1) glava čekića (caput mallei), koja predstavlja gornji prošireni deo koščice, zglobljen sa telom nakovanja; 2) vrat čekića (collum mallei), koji leži ispod glave; 3) drška čekića (manubrium mallei), koja se pruža naniže, a utkana je u fibrozni sloj membrane tympani; 4) spoljašnji nastavak (procesus lateralis), koji je takođe utkan u fibrozni sloj bubne opne, na čijoj spoljašnjoj strani prouzrokuje čekićno ispupčenje (prominentia mallearis), 5) prednji nastavak (processus anterior), koji je znatno duži od prethodnog, a uglavljen je u petrotimpaničnu pukotinu (fissura petrotympanica).

Nakovanj

Nakovanj se nalazi unutra i iza čekića, a sastoji se iz: 1) tela nakovnja (corpus incudis), na kome se nalazi sedlasta zglobna površina za zglobljavanje sa glavom čekića; 2) dugog kraka (crus longum), koji se pruža upravno naniže, paralelno sa drškom čekića, a na donjem kraju nosi zglobnu površinu za zglobljavanje sa glavom uzengije; 3) kratkog kraka (crus breve), koji je upravljen unazad.

Uzengija

Uzengija je najmanja i najmedijalnija slušna koščica. Njeni sastavni delovi su: 1) glava uzengije (caput stapedis), koja se zglobljava sa dugim krakom nakovnja, pomoću pravog pokretnog zgloba; 2) prednji krak (crus anterius), koji je ravan; 3) zadnji krak (crus posterius), koji je savijen i duži od prednjeg kraka; 4) baza uzengije (basis stapedis), koja je uglavljena u tremni prozor (fenestra vestibuli). Prednji i zadnji krak uzengije spajaju njenu glavu sa krajevima baze uzengije, ograničavajući otvor uzengije.

  •  
    Lokacija osikularnog lanca u uhu
  •  
    Stapes desnog uha
  •  
    Stapes: relativna veličina

Indikacije

uredi

Svrha bilo kog postupka postavljanja uzengije je da obnovi vibraciju tečnosti unutar pužnice; poboljša komunikaciju i sekundarno pjača zvuk, dovodeći nivo čujnosti do prihvatljivog praga.[4]

Kada stremen postane nepomičan, osoba gubi sposobnost da čuje. To se obično dešava iz dva razloga:

  • urođena mana,
  • anomalija temporalne kosti povezana sa prekomernom mineralizacijom (otoskleroza).[9]

Stapedektomija je posebno česta indikacija za lečenje pacijenata sa otosklerozom ( progresivnom degenerativnom bolesti labirintske kapsule temporalne kosti), jer se do danas, pokazala kao najbolji metod lečenja otoskleroze.[10]

Generalno, indikacije za stapedektomiju mogu biti sledeće:

  • provodni gubitak sluha usled nepokretnosti uzengije,
  • nesklad između provodljivosti zvuka u kosti i vazduhu koji je više od 40 decibela.[11]

Kontraindikacije

uredi

Kontraindikacije za stapedektomiju su:[1]

  • stanja dekompenzacije, teška bolest pacijenta,
  • problem sa sluhom samo u jednom uhu,
  • mala funkcionalna rezerva puževa,
  • osećaj zvona i buke u ušima, vrtoglavica,
  • aktivne otosklerotske zone,
  • ako pacijent ima stalne probleme sa ravnotežom, kao što je istovremena Menierova bolest sa gubitkom sluha od 45 dB ili više na 500 Hz i sa gubitkom visokog tona.[12]

Vrste operacija

uredi

Postoje dve vrste operacija, stapedektomija i stapedotomija. I dok je moguće poboljšati sluh uklanjanjem stremene kosti i njenom zamenom mikro protezom – primenjuje se stapedektomijom, ili stvaranjem male rupe u fiksiranoj pločici. Dok se to isto se može postići endoskopskom metodom umetanjem male proteze nalik klipu – koja nosi naziv stapedotomija (jednom od metoda totalna endoskopska hirurgija uha).

Stapedektomija

uredi
 
Endoskopski prikaz stapedotomije u podnožju stremene kosti

Stapedektomijom se uklanja osnova stapesa i krakovi koji se zamenjuje ih protezom koja je drugim krajem spojen sa nakovnjem. Danas u ogromnoj većini slučajeva, stapedotomija se radi zbog manje učestalosti komplikacija.

Endoskopska stapedotomija

uredi

Kada je profesor Tarabiši 1999. godine opisao svoje iskustvo sa stapedotomijom izvedenom pomoću endoskopa bez potrebe za uklanjanjem kosti ili rezom kože (endauralni pristup),[13] od tada, endoskopska stapedotomija postaje sve popularnija, posebno među mlađim endoskopski obučenim hirurzima. Danas stapedotomija omogućava bolji pogled na

 
Endoskopski pogled na klip ubačen stapedotomijom i na dugi proces nakovnja.

podnožje uzengije bez potrebe za uklanjanjem kosti, što je vrlo čest slučaj kada se zahvat radi mikroskopom.[14] U stapedotomiji, se pravi na dnu stremena rupa sa bušilicom ili laserom u koju se postavlja proteza povezana sa nakovnjem.

Prednost endoskopske stapedotomija u otohirurgiji je bolja vizualizacija struktura bubne opne, posebno teško dostupnih područja, kao što su sinus timpani ili prednji epitimpanum. Pored toga, radi se o minimalno invazivnom transmeatalnom pristupu, pa je oporavak brži i manje bolan.

Način izvođenja

uredi

Operacija se izvodi kroz spoljašnji slušni kanal, podizanjem bubne opne i pristupanjem srednjem uhu. Hirurška intervencija podrazumeva uklanjanje dela ili cele stacionarne uzengije i njenu zamenu malom protezom. Proteza vraća pokretljivost koštanog lanca srednjeg uva. Na ovaj način je moguće je pomeriti tečnost iz unutrašnjeg uha i poboljšati sluh.

Većina pacijenata odlazi kući nekoliko sati nakon intervencije. Preporučuje se da pažljivo leže na neoperisanom uhu. Hirurg takođe može propisati oralne antibiotike. Prvih nekoliko dana nakon intervencije, neki pacijenti mogu osećati nestabilnost i vrtoglavicu. Može se očekivati i poremećaj čula ukusa, koji obično potpuno nestaje nakon nekoliko nedelja od operacije. Nakon operacije, od pacijenata se traži da izbegavaju izduvavanje nosa, kijanje i kašljanje, plivanje ili druge aktivnosti koje mogu da izazovu prodor vode u operisano uho.

Pacijent se vraća svakodnevnim aktivnostima 2 do 4 nedelje nakon operacije. Zarastanje bubne opne je brzo i uglavnom dostiže svoj maksimalni nivo u roku od 2 nedelje.

Kako se kod 8 od 10 pacijenata otoskleroza javlja u oba uha, u ovim slučajevima prvo se operiše uvo sa teže oštećenim sluhom. Hirurg obično čeka najmanje 6 meseci pre nego što izvrši operaciju i na drugom uhu.

Komplikacije

uredi

Kao moguće komplikacije stapedektomije mogu se javiti:[15][16]

  • paraliza lica
  • vrtoglavica u periodu neposredno posle operacije
  • povraćanje
  • curenje perilimfe
  • pucanje bubne opne
  • mrtvi lavirint
  • perilimfna fistula
  • lavirintitis
  • granulom (reparativni)
  • tinitus

Kada se stapedektomija uradi u srednjem uhu sa urođenom anomalijom, rezultati mogu biti odlični, ali je rizik od oštećenja sluha veći nego kada se kost uzengije ukloni i zameni (za otosklerozu). Ovo je prvenstveno zbog rizika od dodatnih anomalija prisutnih u urođenom abnormalnom uhu. Ako postoji visok pritisak u odeljku za tečnost koji se nalazi odmah ispod podnožja uzengije, onda može doći do perilimfatičnog curenja kada se ukloni uzengija. Čak i bez neposrednih komplikacija tokom operacije, uvek postoji zabrinutost da se perilimfna fistula formira posle operacije.

Prema jednoj 25-godišnjoj studije (sa preko 900 pacijenata koji su bili podvrgnuti stapedektomiji i stapedotomiji), stope komplikacija su sledeće:[17]

  • reparativni granulom 1,3%,
  • perforacija bubne opne 1,0%,
  • ukupan senzorneuralni gubitak sluha 0,6%,
  • delimični senzorneuralni gubitak sluha 0,3%,
  • vrtoglavica 0,3%.

Izvori

uredi
  1. ^ a b v Toscano, Michael L.; Shermetaro, Carl (2023), Stapedectomy, StatPearls Publishing, PMID 32965876, Pristupljeno 2023-05-02 
  2. ^ Pulec, Jack L. (fevereiro de 2002), «Obituaries: Jean-Rene Causse, MD, February 6, 1910 - December 10, 2001; Jean-Bernard Causse, MD, May 13, 1944 -– December 13, 2001», Ear, Nose & Throat Journal, Ear, Nose & Throat Journal
  3. ^ Souza, J. C.; Bento, R. F.; Pereira, L. V.; Ikari, L.; Souza, S. R.; Della Torre, A. A.; Fonseca, A. C. (januar 2016). „Evaluation of Functional Outcomes after Stapes Surgery in Patients with Clinical Otosclerosis in a Teaching Institution”. Int Arch Otorhinolaryngol. 20 (1): 39—42. PMC 4687999  . PMID 26722344. doi:10.1055/s-0035-1563540. 
  4. ^ a b Bajaj, Y.; Uppal, S.; Bhatti, I.; Coatesworth, A. P. (mart 2010). „Otosclerosis 3: The surgical management of otosclerosis”. Int J Clin Pract. 64 (4): 505—10. PMID 20456195. S2CID 36587002. doi:10.1111/j.1742-1241.2009.02047.x. .
  5. ^ Nazarian, R.; McElveen Jr, J. T.; Eshraghi, A. A. (april 2018). „History of Otosclerosis and Stapes Surgery”. Otolaryngol Clin North Am. 51 (2): 275—290. PMID 29502722. doi:10.1016/j.otc.2017.11.003. .
  6. ^ Cheng HCS; Agrawal, S. K.; Parnes, L. S. (april 2018). „Stapedectomy Versus Stapedotomy”. Otolaryngol Clin North Am. 51 (2): 375—392. PMID 29397948. doi:10.1016/j.otc.2017.11.008. .
  7. ^ Thomas, J. P.; Minovi, A.; Dazert, S. (2011). „Current aspects of etiology, diagnosis and therapy of otosclerosis”. Otolaryngol Pol. 65 (3): 162—70. PMID 21916215. doi:10.1016/S0030-6657(11)70670-9. .
  8. ^ Gjuric, M.; Rukavina, L. (2007). „Evolution of stapedectomy prostheses over time”. Adv Otorhinolaryngol. Advances in Oto-Rhino-Laryngology. 65: 174—8. ISBN 978-3-8055-8113-4. PMID 17245042. doi:10.1159/000098803. .
  9. ^ Markou, Konstantinos; Goudakos, John (2009). „An overview of the etiology of otosclerosis”. European Archives of Oto-rhino-laryngology: Official Journal of the European Federation of Oto-Rhino-Laryngological Societies (EUFOS): Affiliated with the German Society for Oto-Rhino-Laryngology - Head and Neck Surgery. 266 (1): 25—35. ISSN 1434-4726. PMID 18704474. S2CID 9347106. doi:10.1007/s00405-008-0790-x. 
  10. ^ Merchant, S. N.; Rosowski, J. J.; McKenna, M. J. (torhinolaryngol). „Superior semicircular canal dehiscence mimicking otosclerotic hearing loss”. Hearing Loss Adv Otorhinolaryngol. Advances in Oto-Rhino-Laryngology. 65: 137—145. ISBN 3-8055-8113-0. PMC 2636720  . PMID 17245035. doi:10.1159/000098790.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć).
  11. ^ Batson, Lora; Rizzolo, Denise (2017). „Otosclerosis: An update on diagnosis and treatment”. JAAPA: Official Journal of the American Academy of Physician Assistants. 30 (2): 17—22. ISSN 1547-1896. PMID 28060022. S2CID 31467710. doi:10.1097/01.JAA.0000511784.21936.1b. 
  12. ^ Issa, T. K.; Bahgat, M. A.; Linthicum, F. H.; House, H. P. (1983). „The effect of stapedectomy on hearing of patients with otosclerosis and Meniere's disease”. The American Journal of Otology. 4 (4): 323—326. ISSN 0192-9763. PMID 6859241. 
  13. ^ Tarabichi M (januar 1999). „Endoscopic middle ear surgery”. The Annals of Otology, Rhinology, and Laryngology. 108 (1): 39—46. PMID 9930539. S2CID 40931362. doi:10.1177/000348949910800106. .
  14. ^ Moneir W, Abd El-Fattah AM, Mahmoud E, Elshaer M (septembar 2018). „Endoscopic stapedotomy: Merits and demerits”. Journal of Otology. 13 (3): 97—100. PMC 6291631  . PMID 30559773. doi:10.1016/j.joto.2017.11.002. .
  15. ^ Savić, D.; Djerić, D. (maj 1991). „[Complications of stapedectomy involving the middle ear structures]”. Srpski Arhiv Za Celokupno Lekarstvo. 119 (5–6): 130—133. ISSN 0370-8179. PMID 1792562. 
  16. ^ Dawes, J. D. K.; Welch, A. R. (1985), Marquet, Jean F. E., ur., „Complications of stapedectomy”, Surgery and Pathology of the Middle Ear: Proceedings of the International Conference on ‘The Postoperative Evaluation in Middle Ear Surgery’ held in Antwerp on June 14–16, 1984 (na jeziku: engleski), Dordrecht: Springer Netherlands, str. 201—205, ISBN 978-94-009-5002-3, doi:10.1007/978-94-009-5002-3_49, Pristupljeno 2022-03-27 
  17. ^ Glasscock ME, Storper IS, Haynes DS, Bohrer PS (September 1995). "Twenty-five years of experience with stapedectomy". The Laryngoscope. 105 (9 Pt 1): 899–904.

Spoljašnje veze

uredi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стапедектомија&oldid=27781916”