Википедија

Stevan D. Popović

Stevan D. Popović (25. jul 1844 — 24. septembar 1902) bio je srpski političar, pedagog i prevodilac.

Stevan D. Popović
Datum rođenja(1844-07-25)25. jul 1844.
Mesto rođenjaŠabac, Kneževina Srbija
Datum smrti24. septembar 1902.(1902-09-24) (58 god.)
Mesto smrtiŠabac, Kraljevina Srbija
Zanimanjeministar prosvete i prevodilac

Biografija uredi

Osnovnu školu i četiri razreda gimnazije završio je u rodnom gradu Šapcu. Dalje školovanje nastavio je najpre u Beogradu (peti do sedmi razred gimnazije), zatim u Cirihu, Berlinu i Goti. Studirao je pedagoške nauke.[1]

Postavljen je za pisara Ministarstva prosvete 1868. godine, zatim za profesora Učiteljske škole u Beogradu od 1871. Zajedno sa Savom Grujićem bio je u odboru štamparije, koja je štampala opozicionu Javnost Svetozara Markovića. Savu Grujića su zbog toga otpustili, a Stevan je ostao na svom položaju, ali taj događaj mu je stvorio neprilike, pa je sam dao ostavku juna 1874. i otišao u Beč, a onda i sa porodicom u Nemačku. Tamo je produžio studije pedagoških nauka u Berlinu i Lajpcigu, gde je ostao do 1875. godine

Od 1875. godine se vratio u Srbiju,gde je bio imenovan za sekretara Ministarstva prosvete. Zatim je 1877. postavljen za direktora (upravitelja) Učiteljske škole do 1880, pa je postao referent za osnovnu školu od 1882. u Ministarstvu prosvete, gde je i ostao do prvog penzionisanja 1891. godine. Kao sekretar Stojana Novakovića pomogao je da se sprovede velika reforma svih škola. Zakonom iz 1882. osnovna škola je po prvi put postala obavezna i produžena je sa četiri na šest razreda. Odmah je bila potrebna nova učiteljska škola za povećan broj učitelja, a da bi se podstakli učitelji povećana im je plata. Stevanovim zalaganjem otvorena je nova učiteljska škola u Nišu.

Bio je 1880. prvi urednik Pedagoškog glasnika, službenog lista Ministarstva prosvete.

Postavljen je za ministra prosvete 21. oktobra 1884. do 4. aprila 1886, u prvoj i drugoj vladi Milutina Garašanina[2][3][4], a kraće vreme bio je i komesar Narodne banke. Reaktiviran je i 1894. postavljen je za Predsednika poreske uprave.

Bio je prvi upravnik Vračarske štedionice, osnovane 1893.[5] na predlog Društva za ulepšanje Vračara.

Od 13. maja 1895. je bio ministar finansija, u vladi Nikole Hristića i vladi Stojana Novakovića, uklonjen je 17. decembra 1896[2][3], pa vraćen 23. oktobra 1897.i konačno penzionisan 8. decembra 1898. u vladi Vladana Đorđevića.[2][3]

Kao ministar finansija ugovorio je sa kreditorima 20. juna 1895. Karlsbadski aranžman o konverziji srpskih dugova. Prema tom aranžmanu Srbiji je olakšana otplata duga, smanjena je kamata sa 6% ili 5% na 4% i produžen je rok isplate, ali svi realni državni prihodi su bili založeni. Konvertirani dug iznosio je 355 miliona dinara. Smanjenjem kamatne stope i produženjem otplate godišnja isplata državnog duga smanjena je sa 23 miliona na 18 miliona dinara.[6]

Bio je redovni član (Odseka filološkog i filosofskog) Srpskog učenog društva od 25. januara 1870. Bio je sekretar i blagajnik Srpskog učenog društva od 1883, počasni član Srpske akademije nauka i umetnosti od 5. novembra 1892.[7] i član Čupićevog odbora. Bio je jedan od utemeljivača Društva Svetog Save i osnivač Srpskog novinarskog društva 21. decembra 1881. i potpisnik njegovog prvog statuta.[8][9] Od 1898. do 1901. bio je član Državnog saveta, a onda je ponovo penzionisan.

Napisao je veliki broj knjiga i članaka iz pedagogije i preveo više romana, pripovedaka i pozorišnih komada sa nemačkog i francuskog jezika. Pisao je rasprave iz pedagogije i izradio je srednjoškolske udžbenike iz nemačkog jezika i matematike.

Nekrolog mu je objavnjen u pedagoškom glasniku 1902.[10]

Zanimljivosti uredi

Osnovna škola Janko Veselinović u Šapcu, je do 1945. godine nosila ime Stevana D. Popovića[11]

Prevodi uredi

  • Alpijski car i čovekomrzac - drama F. Rajmunda ( 1878 )
  • Škola života - drama E. Raupaha ( 1880 )
  • Struenze - drama M. Bera ( 1882 )
  • Klevetnici - drama E. Skriba ( 1884 )
  • Moja zvezda - drama E. Skriba ( 1885 )
  • Prvi Korak - drama E. Labiša ( 1887 )
  • Uči zanat - drama L. di Kastelnuova ( 1888 )
  • Narcis - drama Alberta Emila Brahfogla ( 1901 )

Reference uredi

  1. ^ Grujić, Vladimir (1994). Osnovnoškolsko obrazovanje i vaspitanje u Srbiji do sticanja državne nezavisnosti...: L'Education et l'enseignement primaire en Serbie - jusqu'a l'independance de l'Etat (na jeziku: srpski). Srpska akademija nauka i umetnosti. 
  2. ^ a b v Ljušić, Radoš (2005). Vlade Srbije: 1805-2005 (na jeziku: srpski). Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 
  3. ^ a b v Mrđenović, Dušan (1988). Ustavi i vlade Kneževine Srbije, Kraljevine Srbije, Kraljevine SHS i Kraljevine Jugoslavije, 1835-1941 (na jeziku: engleski). Nova knj. 
  4. ^ Pavlović-Lazarević, Gordana; Jovanović, Rastko; Tešić, Vladeta M. (1994-01-01). Ministri prosvete Srbije, 1811-1918 (na jeziku: srpski). Pedagoški muzej, Ministarstvo prosvete Srbije. 
  5. ^ Nedić, Svetlana. „Dom Vračarske štedionice” (PDF). 
  6. ^ Mijatović, Boško. „Konverzija srpskih dugova: Karlsbadski aranžman 1895. godine” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 22. 04. 2014. g.  Nevalidan unos |dead-url=dead (pomoć)
  7. ^ „Popovic Stevan D.”. www.sanu.ac.rs. Pristupljeno 2019-05-28. 
  8. ^ „ODSVAKUDA TRISTA ČUDA”. Politikin zabavnik. Pristupljeno 2019-05-28. 
  9. ^ „Istorijat”. www.uns.org.rs (na jeziku: ci). Pristupljeno 2019-05-28. 
  10. ^ „Prosvetni glasnik - 1902 - Digitalna univerzitetska biblioteka - strana 1544 - veličina 1”. www.ubsm.bg.ac.rs. Pristupljeno 2019-05-28. 
  11. ^ „ŠKOLA KOJA ŠEST DECENIJA SA PONOSOM NOSI IME KNjIŽEVNIKA IZ MAČVE”. Distrikt (na jeziku: srpski). 2019-05-13. Pristupljeno 2019-05-28. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стеван_Д._Поповић&oldid=27016766”