Stihovi Ravančanina II

Stihovi Ravančanina II su delo srednjovekovne srpske književnosti iz XV veka.

Ravančanina (II) otkrio je 1952 god. za vreme proučavanja i snimanja hilandarskih rukopisa Đorđe Sp. Radojičić. Pronašao je naime dotad nepoznatu pohvalu knezu Lazaru. Rukopis je na hartiji, s vodenim znacima iz vremena oko 1460. god. Pri dnu njene početne strane zapisana je godina Kosovske bitke. Zabeležen je i dan — utorak, i datum — 15. juni.

Crvenim slovima je ispisan naslov pohvale, u kome se kaže da je 15. juna „pamet (pomen) prisnopominajemago (uvek pominjanog), blagorodnago i blagoč'stivago Lazara, samodržca i kneza vseje (sve) srbskije zemlje, i vseh (svih) pravoslavnih hristijan v (u) blagočastiji ot neč'stivih Agaren s njim skončavših se množstvo tisušt“. Zatim dolaze stihovi. Obeleženi su skraćenicom sh, koja je napisana crvenim slovima, javlja se pet puta i obeležava strofe (počinju crvenim slovom).
Iza stihova je prozni tekst, kratko žitije, u kome se slavi Lazareva „svetla pobeda“. Ona je „pokazana“ zahvaljujući molitvama Simeona Nemanje i Save. „Zloč'stivago onoga amiru (cara Murata) nizložše (srušivši), pobediše i mrskuju glavu jego (njegovu) otsekoše“, ali, i knez Lazar dobi „mučenič'ski venac“ i s njim „i množ'stvo blagorodnih vojih (ratnika) jego“ (njegovih). Iza žitija piše crvenim slovima: „stihove (stihovi). stih“, pa se onda ponovo ređaju stihovi jedan iza drugog. Pojedini imaju crvena početna slova. Tu po svoj prilici počinju strofe.

Ovo žitije, sa stihovima ispred i iza njega, sastavljeno je posle prenosa Lazarevih moštiju 1390/91. god., a pre početka 1393. godine, pre postanka spisa Danila III (mlađeg), u kome se ne govori o Lazarevoj pobedi na Kosovu, već se iznosi da su obe protivničke strane „iznemogle“, pa je tako „bitka prestala“.