Subjedinična vakcina

Subjedinična vakcina ili antigenska vakcina je vrsta vakcina koje se sastoje od pojedinih strukturnih komponenti (antigena) mikroorganizama ili njihovih produkata (toksina), koji kod vakcinisanih osoba mogu da izazovu protektivan imunski odgovor, tako što indukuju produkciju neutrališućih antitela.

Istraživanje vakcine je dug i mukotrpan proces koji se izvodi laboratorijskim uslovima

Opšta načela

Kako se ove vakcine sastoje od pojedinačnih antigena, one se još zovu i antigenske i ponekad se svrstavaju u mrtve vakcine. Antigeni koji se nalaze u vakcinama dobijaju se iz patogena, izolacijom i prečišćavanjem njihovih proizvoda, ili što je sve češći slučaj, sintetičkim putem pomoću tehnike rekombinantne DNK (genetskim inženjeringom), kao rekombinantni proteini koje produkuju ćelije kvasnica. U načelu radi se o površinskim antigenima (tipično proteinima) koji su važni za prilepljivanje virusa ili bakterije za ćelije domaćina ili antigenima polisaharidne kapsule kod inkapsuliranih bakterija.

Primena

Primeri ovih vakcina su: Subjedinična vakcina protiv influence (koja sadrži hemaglutinin i neuraminidaza) i polisaharidna vakcina protiv pneumokoka i meningokoka.

U subjedinične vakcine spadaju i vakcine protiv bolesti koje su posredovane toksinima, kao što su tetanus i difterija. Ove vakcine ne sadrže bakterije izazivače, već samo toksoid, inaktivisani bakterijske toksine koji je izmenjen hemijskim putem tako i time je izgubio toksičnost, ali je zadržao svoje antigenske osobine i imunogenost. Slična ovoj vakcini, je acelularna vakcina protiv velikog kašlja, koja sadrži i toksoid (izmenjeni pertusis toksin) i najmanje jedan površinski antigen izazivača velikog kašlja.

Poseban tip subjediničnih vakcina su vakcine protiv virusa hepatitisa B (HBV) i humanih papiloma virusa (HPV). U oba vakcine radi se o rekombinantnim virusnim proteinima (HbsAg za HBV i L1 protein za HPV), koji imaju tendenciju da se spontano povezuju i formiraju čestice nalik na viruse (engl. virus-like particles – VLP) koje nisu infektivne, ali imaju veću imunogenost od pojedinačnih proteina.

Subjedinične vakcine su stabilne i još bezbednije od inaktivisanih (naročito one koje sadrže rekombinantne proteine), ali zbog njihove slabe imunogenosti (koja je obično manja od odgovarajućih inaktivisanih vakcina), moraju da se primene u višestrukim dozama zajedno sa adjuvansom..

Spoljašnje veze

• Imunizacija vašeg deteta - Institut za javno zdravlje Srbije

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).