Suvišni čovek
Suvišni čovek (rus. лишний человек, líshniy chelovék) je ruski književni koncept i tipski lik, nastao tokom četrdesetih i pedesetih godina devetnaestog veka, iz koncepta Bajronovskog heroja.[1]
Odnosi se na osobu, možda talentovatnu i sposobnu, koja se ne uklapa u društvene norme. U većini slučajeva, taj pojedinac je rođen u bogatoj porodici sa privilegijama. Tipske osobine uključuju nezainteresovanost za socijalne konvencije i vrednosti, cinizam, egzistencijalnu dosadu, a ovaj tipski lik često se upušta u ljubavne avanture, intrige, kockanje, alkoholizam, duele i druge sukobe.
Suvišni čovek će često pokušati da izmanipuliše, omalovaži, kontroliše ili zarobi druge pojedince, posebno ako iz toga dobija zadovoljstvo, komfor ili ličnu bezbednost.. Iz razloga što nema integriteta ili ambicija, on se često stara samo o svojim potrebama i vidi malo svrhe u pomaganju drugima ili razmišljanju o "opštem dobru".
Ovaj karakterni tip potiče iz Puškinovog dela "Evgenije Onjegin".[2] Termin je uspostavio i popularizovao Ivan Turgenjev u svojoj noveli "Rečnik suvišnog čoveka" (1850), što je kasnije primenjeno na sve srodne likove iz ranije objavljenih dela.[1] Ljermontov Junak našeg doba (1840) za protagonistu ima suvišnog čoveka Pečorina, koji je nihilista i fatalista. Drugi poznati primeri su "Ko je kriv?" Aleksandra Hercena (1845–1846), "Rudin" Ivana Turgenjeva (1856) i "Oblomov" (1859) Ivana Gončarova.[1]
Pojedini ruski kritičari, poput Visariona Belinskog, posmatrali su suvišnog čoveka kao nusprodukt vladavine Nikolaja I, kada najobrazovaniji ljudi nisu želeli da budu deo diskreditovane vlade, pa su onda, u nedostatku boljih mogućnosti za samoostvarenje, osuđivali sebe da žive pasivno. Dejvid Paterson opisuje suvišnog čoveka kao "ne samo.. bilo koji tipski lik u književnosti... već paradigmu osobe koja je izgubila poentu, mesto, prisustvo u životu". Paterson dalje opisuje suvišnog čoveka kao osobu bez doma.[3]
Antiarhetip suvišnog čoveka je veliki čovek.
Izvori
uredi- ^ a b v Chances 2001, str. 111
- ^ „„SUVIŠNI ČOVEK“ IZMEĐU ISTOKA I ZAPADA: ISTORIOGRAFSKI POGLED NA PRIMER IZ RUSKE KNjIŽEVNOSTI (OLIVERA DRAGIŠIĆ)”. Stella polare (na jeziku: srpski). 2021-03-21. Pristupljeno 2021-04-07.
- ^ Patterson 1995, str. 2
Literatura
uredi- Chances, Ellen (2001). „The Superfluous Man in Russian Literature”. Ur.: Cornwell, Neil. The Routledge Companion to Russian Literature. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-23366-8.
- Patterson, David (1995). Exile: The Sense of Alienation in Modern Russian Letters. Lexington: University Press of Kentucky. ISBN 0-8131-1888-3.
