Sumanute ideje
Sumanute ideje (sumanutost) predstavljaju uverenja, nastala na bolesnoj osnovi, bez pokrića u stvarnim činjenicama. Bolesnik se ponaša shodno svojim zaključcima i za njih se aktivno zalaže. Ona se ne mogu ispraviti pozivanjem na razum osobe koja ih ima i koja nisu u skladu sa vaspitaanjem i sredinom u kojoj živi osoba sa takvim verovanjima. Sumanute ideje mogu biti sintimne i katatimne.[1][2]
Sintimne su sekundarne, izvedene iz primarno patološki izmenjenog afekta: depresivno raspoloženje praćeno je često idejama propasti, osiromašenja i krivice, a manija ide uz ideje veličine, visokog porekla, bogatstva itd.
Katatimne sumanutosti nisu u vezi sa afektivnim stanjem bolesnika kao na primer kod ideje proganjanja.[3]
Zavisno od vrste sadržaja, postoje više vrsta sumanutih ideja.
Prema strukturi zapažamo dve varijante sumanutih ideja:
- Visoko sistematizovane, logične, nepodložne korekciji kod kojih su isključivo zbog pogrešne polazne misli, finalni zaključci patološki (paranoična sumanutost).
- Zajednica sa zaključcima, evidentno alogične, apsurdne, ali je terapijska korekcija u nekoj meri moguća (paranoidna struktura).
Sumanute ideje su skoru uvek znak ozbiljnog duševnog oboljenja (psihoze). [4]
Varijacije sumanutih ideja: uredi
Sumanute ideje proganjanja uredi
Bolesnik ima utisak kontinuiranog praćenja, prisluškivanja, progonjenosti od strane bliskih, poznatih ili nepoznatih lica i grupa ljudi, određenih organizacija ili državnih institutucija. On ima doživljaj ozbiljne životne ugroženosti. Progonitelji se služe najraznovrsnijim sredstvima da bi ostvarili svoj cilj (svemirske zrake, električnu struju, parapsihološke sposobnosti, nevidiva zračenja, televizijski ekran, internet i sl.). [5] Pacijent u vezi s tim pokreće niz aktivnosti u smeru zaštite svog života (sam sprema svoju hranu, izbegavanje određenih „sumnjivih” kontakta, restrikcija kretanja i sl.). Daljom progresijom bolesti, pacijent se ponekad usmerava aktivnoj "samoodbrani", kada (reaktivno) postaje realna pretnja za „lica koja ga proganjaju” (moguć je fizički napad ili homocidni akt usmeren prema progoniteljima). Sumanute ideje proganjanja su obično udružene sa sumanutostima veličine. Karakteristične su za paranoidnu shizofreniju.[1][4] [6][3]
Sumanute ideje odnosa uredi
Sumanute ideje odnosa karakteriše povezivanje svih doživljaja i pojava u bolesnikovom okruženju sa njegovom ličnošću. Bolesnik smatra da se upravo njemu nešto (uglavnom preteće i neprijatno) sprema. Bezazleni gest sagovornika, kašljucanje prolaznika na ulici, smešak TV voditelja, javni skupovi, štampa, radio, pozorište, filmske predstave itd., ništa od toga nije slučajno, već se upravo njemu nešto diskretno upućuje, preti, alidira, upozorava i sl. Prema subjektivnom osećaju bolesnika, ti signali su nekada i evidentni celokupnoj javnosti. Nedužnom okruženju bolesnik neretko zamera pasivnu "solidarnost" sa progoniocima - "svi vi to dobro znate, kao i ja, samo se pravite ludi...". Stanje prati kontinuirani porast nezadovoljstva, koje vode preduzimanju mera opreznosti, iščekivanja nečeg neprijatnog i staha. Ove ideje su takođe poznate i kao interpretativne. Karakteristične su za paranoidnu shizofreniju.[1][4][3]
Sumanute ideje ljubomore uredi
Bolesnik u odsustvu bilo kakve realne osnove, istražuje, "dokazuje" neverstva na psihopatološki način. Bolesnik proverava mrlja na donjem vešu, miris i izgled polnih organa, ponekad postiji povezivanjem preljube sa članovima najuže porodice itd. Bolesnik preklinje ženu da mu prizna neverstvo (nekada žena u očaju prizna da je prevarila pacijenta, iako to zapravo nije učinila, u nadi da će posle "priznanja" prestati psihička tortura), pa ako to ne uspe onda joj on preti, tuče je i sl. Moguće je i ubistvo seksualnog partnera na bazi ovakvih sumanutih ideja. Karakteristične su za paranoidne psihoze.[1][4][6][3]
Sumanute ideje veličine (ekspanzivne, grandomanske) uredi
Dominiraju ideje velikog bogatstva, božje mesije, kraljevskog porekla, pronalizaštva (izumitelj mašina koje će promeniti svet), pacijent tvrdi za sebe da je poznat, značajna istorijska ličnost, ima sposobnost kontrole vremena, reformator, krunski svedok koji će rasvetliti svetsku zaveri i sl. Ovakvi sadržaji određuju i ponašanje pacijenta. Karakteristične su za maniju, ali ih zapažamo i kod shizofrenih pacijenata.[1][4][6][3]
Sumanute ideje propasti uredi
Pacijent smatra da je ekonomski propao, ukućani će pomreti jer on porodicu više ne može da izdržava, čak će i ceo svet slediti njegovu sudbinu. Verovanje da će pacijenta ubrzo odneti bolst i sl. Ponašanje pacijenta je u skladu sa datim verovanjem. Karakteristične su za depresiju.[4][3]
Sumanute ideje krivice i samooptuživanja uredi
Pacijent smatra da je odgovoran i kriv ne samo za svoje stanje, već i za sve grehove ovog sveta (zemljotres u Japanu), prihvata odgovornost i za događaje u kojima nije učestvovao (čak i za ono što se desilo pre njegovog rođenja).[1][4][3]
Hipohondrijske sumanute ideje uredi
Osoba veruje da boluje od neke telesne bolesti, iako nema nikakvih dokaza koji bi toj tvrdnji išli u prilog. Ove ideje mogu biti blažeg intenziteta, umerene, ali i u ekstremnom obliku (srce ne radi, organi istrulevaju i sl.). Karakteristične su za depresiju.[1][3]
Erotomanske sumanute ideje uredi
Bolesnik smatra da je prdmet seksualnog interesovanja javno poznatih ličnosti (iz sveta estrade, politike, umetnosti...) s kojim zapravo nikada u životu nije stupio u kontakt. Bolesnik prima mnoštvo diskretno skrivenih signala (kroz pesmu, osmeh, mimiku, gestove i sl.), na osnovu kojih se osoba samo upušta u prihvatanje „ponuđene“ ponude. Karakteristične su za paranoidne psihoze.[1][4][6][3]
Nihilističke sumanute ideje uredi
Za bolesnika ništa više nema nikakav smisao, život, svet oko njega. Bolesnik smatra da više ničeg nema, njegove porodice (iako su objektivno živi), drugih ljudi, uključujući i psihijatra koji je mrtav, a i sam pacijen sebe takvim doživljava. Karakteristične su za depresiju.[1][4][3]
Sumanute ideje trovanja uredi
Utisak nemarnog, organizovanog trovanja od strane drugih osoba putem hrane.[3]
Religiozne sumanute ideje uredi
Predstavljaju nekritični doživljaj bliske veze sa samim božanstvom, ili je pacijenz "tu negde", uz preuzimanje posebnih misionarskih i meseijskih sposobnosti i obaveza.[4][6][3]
Etiopatogeneza sumanutosti uredi
Prepoznajemo četiri mehanizma nastanka sumanutog sindroma.[3]
1. Interpretativni - pacijent normalno opaža predmete i pojave u svom okruženju, ali pogrešno tumači njihovo značenje usled ideoafektivnog bloka (u osnovi je emocionalni poremećaj)
2. Intuitivni - na osnovu intuitivnog verovanja u svoje zablude stvara se ideoafektivni blok, a sumanuti sadržaji se tretiraju kao aksiomi, tj. niti se dokazuju, niti se dovode u pitanje.
3. Imaginativni - u osnovu kojeg je projekcija sopstvenih maštanja u spoljašnju stvarnost, uz potpuni gubitak granice između subjektivnog i objektivnog sveta.
4. Halucinatorni - nesvesni potisnuti sadržaj se doživljava kao realno u formi halucinacija. [7][1][3]
Reference uredi
- ^ a b v g d đ e ž z i Goran Z. Golubović. Osnovi opšte psihopatologije.Unigraf Niš, 2008
- ^ Golubovič G. Z. Psihopatologija - opšti deo. Zdravstveni centar, Bor, 2004
- ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj defektologija.net (pristupljeno 2.12.2013.god)
- ^ a b v g d đ e ž z i Miomir Lj. Leštarević, Forenzička psihopatologija, Beograd 2005.
- ^ Compton M. T. Internet Delusion. South Med J 96 (1), 2003.
- ^ a b v g d sumanutost na www.drsandic.net Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. decembar 2013) (pristupljeno 12.11.2013god.)
- ^ Jašovoć-Gašić M. Sumanuti poremećaji.Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2000.
Literatura uredi
- Golubovič G. Z. Psihopatologija - opšti deo. Zdravstveni centar, Bor, 2004;
- Goran Z. Golubović. Osnovi opšte psihopatologije.Unigraf Niš, 2008
- Miomir Lj. Leštarević, Forenzička psihopatologija, Beograd 2005.
