Tazija
Tazija (arap. تعزية, pers. تعزیه, urd. تعزیہ) forma je ritualne dramske umetnosti kojom se pripovedaju verski događaji, istorijske i mitske priče i narodno predanje. Reč Tazija potiče od arapskog korena aza što znači oplakivanje, saučešće ili sažaljenje[1].
| Tazija تعزية | |
|---|---|
 Izvođenje Tazija na umetničkom festivalu u Širazu | |
| Svetska baština Uneska | |
| Zvanično ime | Tazija |
| Mesto | Svetska baština po zemljama |
| Kriterijum | Nematerijalno kulturno nasleđe: iii, vi |
| Referenca | 377 |
| Upis | 2010. (5. sednica) |
| Veb-sajt | https://ich.unesco.org/en/RL/ritual-dramatic-art-of-taziye-00377 |
Tazija, prvenstveno poznat iz persijske tradicije, je verski obred šiitskih muslimana koji se održava u znak sećanja na žrtvu i stradanje Huseina, unuka proroka Muhameda i njegove muške dece i sledbenika u brutalnom masakru na Kerbeli u Iraku 680. godine. U ovoj formi Tazija rekonstruiše događaje vezane za život i teškoće sa kojima su se susretali članovi Muhamedove porodice, a posebno događaje iz prvih deset dana (ašura) meseca muharema 61. godine po hidžri, koji su se odigrali u dolini Kerbele i okončali mučeništvom imama Huseina[2].
Svaki Tazija komad sadrži u sebi četiri elementa: poeziju, muziku, pesmu i pokret. Neke predstave imaju i do sto uloga koje su podeljene u istorijske, verske, političke, društvene, natprirodne, stvarne, imaginarne i fantastične likove. Svaka Tazija drama je posebna, ima vlastitu temu, kostime i muziku. Tazija predstave su bogate simbolikom, običajima i znakovima koje iranski gledaoci razumeju, i održavaju se na pozornicama bez rasvete i dekoracije. Izvođači su uvek muškarci, oni igraju čak i ženske uloge, a većina su amateri koji to rade samo radi sticanja duhovne nagrade. Dok Tazija ima istaknutu ulogu u iranskoj kulturi, književnosti i umetnosti, svakodnevne poslovice, takođe, su izvedene iz ove forme ritualnih drama. Njene predstave pomažu u promociji i jačanju verskih i duhovnih vrednosti, nesebičnosti i prijateljstva i, takođe, očuvanju starih tradicija, nacionalne kulture i iranske mitologije. Tazija, takođe, igra značajnu ulogu u očuvanju povezanih zanata, kao što je izrada nošnji, kaligrafija i izrada instrumenata. Zahvaljujući svojoj prilagodljivosti Tazija je mesto susreta i zajednički jezik različitih zajednica, promovišući komunikaciju, zajedništvo i kreativnost. Tazija se prenosi primerom i putem usmenog predanja sa učitelja na učenika. Na Unesko listu nematerijalnog kulturnog nasleđa uvrštena je 2010. godine[3].
Galerija uredi
-
Tazija -
Tazija, 1873. -
Tazija, 1840. -
Tazija, 1880. Isfahan -
Tazija, 2015. -
Tazija
Reference uredi
- ^ Nur, časopis za kulturu i islamske teme, Tazija u Iranu, str. 64-67, priredio Aleksandar Dragović,str. 82, No 61-62, 2012, UDC 008+297 ISSN 1450-555X
- ^ Nur, časopis za kulturu i islamske teme, Tazije u Iranu, str. 64-67, priredio Aleksandar Dragović,str. 82, No 61-62, 2012, UDC 008+297 ISSN 1450-555X
- ^ (jezik: engleski) Ritualna dramska umetnost Tazija na sajtu Nematerijalnog kulturnog nasleđa-Unesko