Tama
Tama, nasuprot svetlosti, shvaćena je kao nedostatak osvetljenja ili odsustva vidljive svetlosti.[1]
Ljudi ne mogu da razlikuju boje u uslovima visokog osvetljenja ili tame.[2] U uslovima nedovoljnog osvetljenja, opažanje je ahromatsko i na kraju crno. Emotivni odgovor tami izazvao je metaforičku upotrebu termina u mnogim kulturama.
Potpuna tama je kada je Sunce više od 18 stepeni ispod horizonta.
U nauci uredi
Opažanje uredi
Opažanje mraka razlikuje se od potpunog odsustva svetlosti zbog efekta slike nakon opažanja. Tokom opažanja, oko je aktivno, a deo mrežnjače stvara dodatnu sliku nakon opažanja.[3]
U kulturi uredi
Poezija uredi
Upotreba tame kao retoričkog uređaja ima dugogodišnju tradiciju. Šekspir, radeći u 16. i 17. veku, napravio je karakter koji se naziva „princ tame” (Kralj Lir) i dao mu tamne čeljusti s kojima će proždreti ljubav (San letnje noći).[4] Džefri Čoser, engleski pisac Kenterberijskih priča iz 14. veka, napisao je da vitezovi moraju da odbace „dela tame”.[5]
U Božanstvenoj komediji, Dante Aligijeri je opisao pakao kao „solidnu tamu”.[6]
Jezik uredi
U Staroengleskom postoje tri reči koje su mogle označavati tamu: heolstor, genip, i sceadu.[7]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ „Definition of Darkness”. Dictionary.com. Pristupljeno 23. 3. 2018.
- ^ Wundt, W. (1907). „Outlines of Psychology - 6. Pure sensations”. Uni-leipzig.de. Pristupljeno 23. 3. 2018.
- ^ Horner, David T. (2000). Demonstrations of Color Perception and the Importance of Contours, Handbook for Teaching Introductory Psychology. 2. Texas: Psychology Press. str. 217.
- ^ Shakespeare, William. „The Complete Works”. The Tech, MIT.
- ^ Chaucer, Geoffrey. The Canterbury Tales, and Other Poems. The Second Nun's Tale.
- ^ Alighieri, Dante; Francis, Henry. The Divine Comedy.
- ^ Mitchell, Bruce; Fred C. Robinson (2001). A Guide to Old English. Glossary: Blackwell Publishing. str. 332, 349, 363, 369. ISBN 0-631-22636-2.
