Tajna večera ili poslednja večera je večera koju je u četvrtak, dva dana po ulasku u Jerusalim Hristos pre svoga mučeništva i smrti održao sa apostolima, po pravilima pashalne gozbe kod Jevreja. Hrišćani smatraju da je tom prilikom ustanovljeno pričešće.

Tajna večera, ikona Simona Ušakova (1685).
Tajna večera (freska), Leonardo da Vinči (1498).
Tajna večera, Aleksandar Ivanov, 1824.
Tajna večera, Oltarska apsida, ruski Spaso-Preobraženjski saborni Hram, Valaamski manastir
Tajna večera je održana u Sionskoj Gornici, Gornja soba, to je kuća apostola Jovana, koja se nalazila na Sionskoj Gori, neposredno u blizini Starog grada u Jerusalimu.

Poslednja večera bila je formalno proslava jevrejske pashe. Iz biblijskih tekstova o ustanovljenju poslednje večere(Jov. 13,1-30; Mat. 26,17-20; Mar. 14,12-25; Luk. 22,7-30; I Kor. 11,24-25) proizilazi da Hrist simbolično pokazuje na svoje poslanstvo mesije koje se dešava zbog smrti na krstu pri kome je kao jaganjac žrtvovan za ljudski greh. Time je došlo do promene i aktuelizacije simboličnog značaja proslave pashe.

Vidi još

uredi


Literatura

uredi

Biblijska istorija, Dimitrije Sokolov, Beograd 1989.


Dodatna literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi