Tekstovi piramida
Tekstovi piramida su kolekcija staroegipatskih religijskih tekstova iz perioda Starog carstva. Tekstovi su bili na staroegipatskom jeziku i urezivani su na zidove piramida u Sakari tokom pete i šeste dinastije. Najstariji primerci su iz perioda oko 2400—2300. godine pre nove ere.[1] Za razliku od kasnijih Tekstova kovčega i Knjige mrtvih, Tekstovi piramida se pronalaze samo u kraljevskim grobovima i nisu bili ilustrovani.[2] Osim stele iz Palerma, tekstovi Piramida sadrže najstarije zapise o Ozirisu, koji će kasnije postati bog podzemlja i značajno božanstvo u religiji Egipta.[3]
Tokom Starog carstva (2886. p. n. e. - 2181. p. n. e.), Tekstovi su bili urezivani u piramide kraljeva, ali se pronalaze i u grobnicama kraljica. Tokom Srednjeg carstva (2055. p. n. e. - 1650. p. n. e.) piramide faraona više nisu imale ove tekstove na zidovima, iako su postojale čini piramida. Međutim, tokom Novog carstva (1550. p. n. e.- 1070. p. n. e.) ovi tekstovi se pojavljuju u grobnicama elite i zvaničnika.[4]
Svrha tekstova uredi
Čini iz Tekstova piramida štite mumiju faraona, oživljavaju njegovo telo posle smrti i pomažu mu da ode u zagrobni život. Trebalo je da se čini izgovaraju, a ne samo da budu urezane u zidove. Sadrže dosta reči kao što su leteti ili skočiti kako bi opisale put faraona u zagrobni život.[5] Faraon je imao nekoliko načina kojima je mogao da putuje, uključujući rampe, stepenice, merdevine i letenje. Čini su takođe korišćene kako bi se bogovi pozvali da pomognu faraonu, čak i preteći im ukoliko mu ne pomognu.[6] Često su Tekstovi piramida bili ispisani u prvom licu, ali u kasnijim periodima se pronalaze i napisane u trećem licu. Način pisanja je zavisio od toga ko ih čita i za koga se čitaju.[7] Mnogi od tekstova sadrže uspehe faraona i stvari koje su oni uradili za Egipćane tokom njihove vladavine. Tekstovi su imali dvojaku ulogu: služili su da pomognu faraonu da pređe u zagrobni život, ali i da obaveste i osiguraju žive ljude da je njegova duša došla do njene destinacije.[5]
Periodizacija uredi
Nekoliko faraona je imalo tekstove u svojim piramidama:
- Unas: 2353-2323. p. n. e.
- Teti: 2323-22913. p. n. e.
- Merenre Nemtiemsaf: 2255-2246. p. n. e.
- Pepi II: 2246-2152. p. n. e.[1]
Verzije uredi
Prve tekstove je 1881. godine otkrio Gaston Maspero, a prevod na nemački je uradio Kurt Set, na francuski Luis Spiler, a na engleski Rajmond Fulkler, Semjul Alfred Braun Merser i Džejms Alen. Međutim, tek 1935. godine će egiptolog Gustav Žakver otkriti ostatak tekstove.[7]
Najstariji verzija se nalazi u piramidi Unasa, poslednjeg kralja pete dinastije, i ima 228 čini. Ostatak je otkriven u piramidama faraona Tetija, Mernera Nemtiemsafa, Pepija II, ali se primerci nalaze i u grobnicama kraljica iz šeste dinastije: Ankhesenpepi II, Neit, Iput II, Udžebten, Behenu.
Prvo izdanje prevoda koji je uradio Kurt Set je imalo 714 različitih čini, a nakon ovog izdanja su otkrivene nove čini u drugim piramidama i danas se zna za ukupno 759. Ipak, nijedna piramida nema ispisane sve čini zajedno.
Darovi i rituali uredi
Brojni Tekstovi piramida sadrže zapise o ritualima i darovima za bogove. Jedan od takvih rituala je ritual otvaranja usta, rituali darovanja i rituali insignija. U piramidama su se ostavljali i pravi darovi i molitveni darovi i oba su zapisana u tekstovima u nadi da će faraon tako doći do zagrobnog života.[8] Rituali kao što su otvaranje usta i ceremonija oka su bili značajne za faraona u zagrobnom životu. U njima je glavni sveštenik zajedno sa pomoćnicima otvarao oči i usta pokojniku dok je izgovarao molitve i čini. Dok su se koristili posebni instrumenti za otvaranje usta, ljudi su oplakivali pokojnika. Ritual se radio kako bi faraon mogao da jede, govori, diše i vidi u zagrobnom životu.[9]
Egipatske piramide su imale različite hodnike, tunele i sobe koje su imale različiti značaj i upotrebu tokom sahrane i rituala.[10] Tekstovi su pisani i iščitavani u specifičnom redosledu, a počinjalo se sa čitanjem u Hramu u dolini ispred piramide, a završava se u prostoriji u kojoj se nalazio sarkofag faraona.[11]
Unas uredi
Unas je bio poslednji faraon pete dinastije.[10] Tekstovi koji se nalaze u njegovoj piramidi se smatraju najuticajnijim. Iako su bili najkraći, tekstovi iz njegove piramide su se ponavljali na brojnim drugim mestima, a bili su i prvi tekstovi koje su istraživači otkrili.[1]
Tekstovima piramida koji su pronalaze kod Unasa fale neki aspekti koje se mogu naći kod kasnijih primeraka. Na primer, na sarkofagu Unasa nije ništa bilo ispisano.[6] Dok na sarkofagu nije bilo ništa napisalo, na zidovima u prostoriji, u hodnicima i predvorju su bili ispisani tekstovi. Veruje se da je ovo zbog toga što su ovo bili najraniji tekstovi i da su zato kasnije faraoni kopirali ovu formu iz Unasove piramide dok su je dorađivali.[10]
Osim generalnih čini, predvorje i hodnici u Unasovoj piramidi sadrže tekstove i čini koje su personalizovane da važe za samog Unasa.[6]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b v Allen 2010
- ^ Lichtheim 1975
- ^ The Egyptian Book of the Dead: The Book of Going Forth by Day. Translation by Ogden Goelet and Raymond Faulkner; Preface by Carol Andrews; Introduction by J. Daniel Gunther; Foreword by James Wasserman (20th Anniversary izd.). San Francisco: Chronicle Books. 1994. ISBN 978-1452144382.
- ^ Hornung 1997, str. 1.
- ^ a b „The Pyramid Texts: Guide to the Afterlife”. Ancient History Encyclopedia. Pristupljeno 28. 3. 2018.
- ^ a b v Allen 2000
- ^ a b Mercer 1956, str. 6
- ^ Mercer 1956, str. 76.
- ^ „The Opening of the Mouth Ceremony”. Experience Ancient Egypt (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 29. 03. 2018. g. Pristupljeno 28. 3. 2018.
- ^ a b v „ANCIENT EGYPT : The Pyramid Texts in the tomb of Pharaoh Wenis, Unis or Unas”. www.sofiatopia.org. Arhivirano iz originala 29. 3. 2018. g. Pristupljeno 28. 3. 2018.
- ^ Mercer 1956, str. 15.
Literatura uredi
- Allen, James P. (2000). Middle Egyptian: An Introduction to the Language and Culture of Hieroglyphs. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-77483-3.
- The Egyptian Book of the Dead: The Book of Going Forth by Day. Translation by Ogden Goelet and Raymond Faulkner; Preface by Carol Andrews; Introduction by J. Daniel Gunther; Foreword by James Wasserman (20th Anniversary izd.). San Francisco: Chronicle Books. 1994. ISBN 978-1452144382.
- Mercer, Samuel (1956). Literary Criticism of the Pyramid Texts. London: Luzac & Compant LTD.
- Lichtheim, Miriam (1975). Ancient Egyptian Literature. 1. London, England: University of California Press. ISBN 978-0-520-02899-9.
- Allen, James P.; Manuelian, Peter Der (2005). The Ancient Egyptian Pyramid Texts. Society of Biblical Lit. str. 1. ISBN 978-1-58983-182-7.
- Hornung, Erik (1997). The Ancient Egyptian Book of the Afterlife. Ithaca and London: Cornell University Press.
