Teobald fon Betman Holveg

био немачки политичар и државник који је био на положају канцелара Немачког царства између 1909

Teobald Tedor Fridrih Alfred fon Betman Holveg (nem. Theobald Theodor Friedrich Alfred von Bethmann Hollweg; 29. novembar 18561. januar 1921) je bio nemački političar i državnik koji je bio na položaju kancelara Nemačkog carstva između 1909. i 1917. godine.

Teobald fon Betman Holveg
Theobald von Bethmann-Hollweg.jpg
Biografija
Datum rođenja(1856-11-29)29. novembar 1856.
Mesto rođenjaHoenfinov
Pruska
Datum smrti1. januar 1921.(1921-01-01) (64 god.)
Mesto smrtiHoenfinov
Nemačka
PotpisTheobald von Bethmann-Hollweg-signature.jpg
7. jul 1909 — 13. jul 1917.
PrethodnikBernard fon Bilov
NaslednikGeorg Mihaelis

BiografijaUredi

Detinjstvo i mladostUredi

Rođen je 1856. u Hoenfinovu u Nemačkoj. Bio je sin pruskog činovnika Feliksa fon Betmana, čiji je otac Moric Vilhelm August Brajdenbah poticao iz jevrejske bankarske porodice iz Frankfurta na Majni, a bio je rektor na Humboltovom univerzitetu u Berlinu i pruski ministar kulture.

Teobald se školovao u Pforta Gymnasium i na univerzitetima u Strazburu, Lajpcigu i Berlinu. U prusku diplomatiju je ušao 1882. i bio je postavljen na položaj predsednika provincije Brandenburg 1899. Nakon toga služio je u pruskom ministarstvu unutrašnjih poslova od 1905. do 1907. godine. Nakon ostavke kancelara Bernarda Bilova izabran je za njegovog naslednika.

Na vlastiUredi

U spoljnoj politici težio je sporazumevanju sa Velikom Britanijom. Nadao se da će eventualni sporazum zaustaviti ubrzano pomorsko naoružavanje. Nije uspeo u svom nastojanju zbog netrpeljivosti između njega i nemačkog zapovednika mornarice Alfreda fon Tirpica. Uprkos tenzijama koje su nastale nakon Druge marokanske krize Holveg je ipak uspeo da poboljša odnose sa Velikom Britanijom. Sa britanskim ministrom spoljnih poslova Edvardom Grejom radio je na smanjenju međunarodnih napetosti tokom Balkanske krize. Uvodio je promene i u unutrašnjoj politici. Zastupao je politiku dijagonale između socijalsta i liberala na levom krilu i nacionalista na desnom ali je ova politika odvratila većinu nemačkih političara od njega.

Nakon atentata na nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu 28. juna 1914. Holveg i ministar spoljnih poslava Gotlib fon Jagov odmah su intervenisali i stali iza Austrijanaca protiv Srbije pa su i onemogućavali Grejove napore da se dođe do mirnog rešenja. Ovo je dovelo do brzog ozbijanja Prvog svetskog rata.

Holveg, koji je pre rata vodio politiku zbližavanja sa Velikom Britanijom, bio je uznemiren kada je Britanije odjavila Deklaraciju o ratu u kojoj kao razlog otpočinjanja rata navodi nemačko narušavanje belgijske neutralnosti prilikom invazije na Francusku.

Tokom rata pokušao je da vodi umerenu politiku bez naglih vojnih poteza ali su ga vojni komandanti često zaobilazili. U odnosu na njihovu agresivnu polituku činilo se da je on vrlo liberalno nastrojen kancelar. Takav pogled na Holvega uglavnom je odbačen. Istoričar Fric Fišer pokazao je 1960. godine da je Holveg doneo više nacionalističkih odluka nego što je mislio. Nakon ulaska SAD u rat na strani Antante, što je i sam delimično prouzrokovao, Holveg je izgubio sav kredibilitet u Rajhstagu i kod nemačkog naroda. Na vlasti je službeno ostao do jula 1917. kada se Rajhstag pobunio i iznudio njegovu ostavku. Na mestu nemačkog kancelara nasledio ga je Georg Mihaelis.

Kasniji životUredi

Fon Betman je privukao svetsku pažnju kada je 1919. zahtevao od saveznika da mu sude umesto caru Vilhelmu II. Saveznici su ignorisali njegov zahtev. Često je pominjan kao ličnost kojoj se moglo suditi zbog političkih prestupa u vezi sa uzrocima rata. U izveštajima iz 1919. spominjan je u diplomatskim krugovima kao član monarhističkog pokreta koji podržava Hoencolerne i Habzburgovce.

Ubrzo nakon povlačenja počeo je da piše memoare. Ubrzo nakon katoličkog Božića oboleo je od upale pluća. Umro je od 1. januara 1921. u svojoj 65. godine.

Spoljašnje vezeUredi