Википедија

Terapija prihvatanjem i posvećenošću

облик психотерапије и емпиријски заснована психолошка интервенција

Terapija prihvatanjem i posvećenošću, poznata pod akronimom AKT (engl. ACT — acceptance and commitment therapy), jeste oblik psihoterapije i empirijski zasnovana psihološka intervencija. Grana je kliničke bihejvioralne analize koja se koristi strategijama prihvatanja i svesnosti uz strategije posvećenosti i promene ponašanja radi povećanja psihološke fleksibilnosti.[1][2] Prvobitno je nazvana sveobuhvatnim udaljavanjem.[3] Od 1982. usavršavao ju je Stiven Hejz. Nastojao je da osmisli pristup koji sjedinjuje ključna obeležja kognitivne terapije s bihejvioralnom analizom, naročito s bihejvioralnim analitičkim podacima o negativnim posledicama verbalnih pravila i načinu na koji se ona mogu poboljšati.[4] Za AKT se primenjuju različiti protokoli u zavisnosti od ciljanog ponašanja i postavke. Na primer, u oblastima bihejvioralnog zdravlja kratkotrajna verzija terapije se naziva terapija usmerenog prihvatanja i posvećenosti (FAKT, engl. FACT — focused acceptance and commitment therapy).[5]

Terapija prihvatanjem i posvećenošću
MeSHD064869

Cilj terapije nije da se otklone tegobna osećanja, nego da se ide u korak s onim što život donosi i da se „okrene cenjenom ponašanju”.[6]‍:240 Terapija poziva ljude da se otvore za neprijatna osećanja, nauče da ne reaguju preterano na njih i da ne izbegavaju izazove koji se postavljaju pred njima. U pogledu terapeutskog učinka, AKT teži k tome da bude pozitivna zavojnica u kojoj bolje razumevanje vlastitih emocija vodi k boljem razumevanju istine.[7] U terapiji se „istina” meri koncepcijom „upotrebljivosti”, tj. onime što funkcioniše da bi se napravio još jedan korak k onome što je važno.

Tehnika uredi

Osnove uredi

AKT je razvijen u okviru pragmatične filozofije koja se naziva funkcionalni kontekstualizam. Zasnovan je na teoriji relacionih okvira (RFT), sveobuhvatnoj teoriji jezika i saznanja koja je izvedena iz bihevioralne analize. I AKT i RFT su zasnovani na filozofiji radikalnog biheviorizma Barusa Frederika Skinera.[8]

Terapija prihvatanjem i posvećenošću se razlikuje od drugih vrsta kognitivno-bihevioralne terapije (KBT). Naime, ona ne nastoji naučiti ljude da bolje kontrolišu svoje misli, osećanja, osećaje, sećanja i druge privatne događaje, već ih uči da samo primete, prihvate i prigrle svoje privatne događaje, osobito one ranije neželjene. AKT pomaže pojedincu da stupi u dodir s transcendentnim osećajem sopstva poznatim kao „posmatrajuće ja” (engl. self-as-context) — sopstvo koje je svepristuno i spoznajno, a razdvojeno od misli, osećanja, osećaja i sećanja pojedinca. AKT se trudi da pomogne pojedincu da razjasni svoje lične vrednosti i da preduzme radnju u vezi s njima unoseći više vitalnosti i smisla u njegov život i povećavajući njegovu psihološku fleksibilnost.[3]

AKT pretpostavlja da su psihološki procesi normalnog ljudskog uma neretko destruktivni.[9] Osnovna koncepcija terapije jeste da je psihološka patnja obično uzrokovana iskustvenim izbegavanjem, kognitivnim zapletom i rezultirajućom psihološkom rigidnošću koja dovodi do neuspeha da se preduzmu neophodni bihevioralni koraci u skladu s osnovnim vrednostima.[10] Kao jednostavan način sažimanja modela, AKT smatra da mnogi problemi proističu iz koncepata predstavljenih u akronimu FEAR („strah”):[11]

  • Stapanje s vlastitim mislima (F — fusion)
  • Vrednovanje iskustva (E — evaluation)
  • Izbegavanje vlastitog iskustva (A — avoidance)
  • Obrazlaganje vlastitog ponašanja (R — reason-giving)

A zdrava alternativa je AKT (ACT):

  • Prihvatanje svojih misli i emocija (A — accept)
  • Biranje cenjenog smera (C — choose)
  • Preduzimanje radnje (T — take action)

Načela uredi

Kako bi pomogla klijentima da razviju psihološku fleksibilnost, terapija sledi šest osnovnih načela:[12]

  1. Kognitivna defuzija; obuhvata metode učenja za smanjenje sklonosti k opredmećenju misli, slika, emocija i sećanja.
  2. Prihvatanje; dopuštanje neželjenim privatnim iskustvima (misli, osećanja i nagoni) da dođu i odu bez sukobljavanja s njima.
  3. Kontakt sa sadašnjim trenutkom; svest o ovdašnjosti i sadašnjosti, doživljena uz otvorenost, interesovanje i prijemčivost.
  4. Posmatrajuće sopstvo; pristup transcendentnom osećaju sopstva, postojanosti svesti koja je nepromenljiva.
  5. Vrednosti; otkrivanje onoga što je najvažnije za osobu.[13]
  6. Posvećena radnja; postavljanje ciljeva u skladu s vrednostima i njihovo odgovorno sprovođenje u službi smislenog života.

Korelacioni dokazi su otkrili da odsustvo psihološke fleksibilnosti predviđa mnoge oblike psihopatologije. Metaanaliza iz 2005. pokazala je korelacionim metodama da navedenih šest načela u proseku čine 16—29% varijanse u psihopatologiji (opšte mentalno zdravlje, depresija, anksioznost).[14]‍:12–13 Metaanaliza 68 laboratorijskih studija o komponentama terapije iz 2012. takođe je pružila potporu za vezu između koncepata psihološke fleksibilnosti i specifičnih komponenti.[15]

Povezani članci uredi

Reference uredi

  1. ^ Plumb, Jennifer C.; Stewart, Ian; Dahl, Joanne; Lundgren, Tobias (proleće 2009). „In search of meaning: values in modern clinical behavior analysis”. The Behavior Analyst. 32 (1): 85—103. PMC 2686995  . PMID 22478515. doi:10.1007/BF03392177. 
  2. ^ Hayes, Steven C. „Acceptance & Commitment Therapy (ACT)”. ContextualPsychology.org. 
  3. ^ a b Zettle, Robert D. (2005). „The evolution of a contextual approach to therapy: from comprehensive distancing to ACT”. International Journal of Behavioral Consultation and Therapy. 1 (2): 77—89. doi:10.1037/h0100736  . 
  4. ^ Waltz, Thomas J.; Hayes, Steven C. (2010). „Acceptance and Commitment Therapy”. Ur.: Kazantzis, Nikolaos; Reinecke, Mark A.; Freeman, Arthur. Cognitive and Behavioral Theories in Clinical Practice. New York: Guilford Press. str. 155–156. ISBN 978-1-60623-342-9. OCLC 317927326. 
  5. ^ „Focused Acceptance and Commitment Therapy (FACT): Mastering The Basics”. contextualscience.org. Association for Contextual Behavioral Science. Arhivirano iz originala 2016-04-07. g. Pristupljeno 2016-04-07. 
  6. ^ Hayes, Stephen C.; Strosahl, Kirk D.; Wilson, Kelly G. (2012). Acceptance and Commitment Therapy: The Process and Practice of Mindful Change (2nd izd.). Guilford Press. ISBN 9781609189624. OCLC 713181786. 
  7. ^ Shpancer, Noam (8. 9. 2010). „Emotional Acceptance: Why Feeling Bad is Good”. Psychology Today blogs. 
  8. ^ Kohlenberg, Robert; Hayes, Steven; Tsai, Mavis (1993). „Radical behavioral psychotherapy: two contemporary examples”. Clinical Psychology Review. 13 (6): 579—592. CiteSeerX 10.1.1.542.4819  . doi:10.1016/0272-7358(93)90047-p. 
  9. ^ Harris, Russ (avgust 2006). „Embracing your demons: an overview of Acceptance and Commitment Therapy” (PDF). Psychotherapy in Australia. 12 (4): 2—8. 
  10. ^ Cookson, Camilla; Luzon, Olga; Newland, John; Kingston, Jessica (septembar 2020). „Examining the role of cognitive fusion and experiential avoidance in predicting anxiety and depression”. Psychology and Psychotherapy. 93 (3): 456—473. ISSN 2044-8341. PMID 30994261. doi:10.1111/papt.12233. 
  11. ^ Powers, Mark B.; Zum Vörde Sive Vörding, Maarten B.; Emmelkamp, Paul M. G. (2009). „Acceptance and commitment therapy: a meta-analytic review”. Psychotherapy and Psychosomatics. 78 (2): 73—80. CiteSeerX 10.1.1.476.7775  . ISSN 0033-3190. PMID 19142046. doi:10.1159/000190790. 
  12. ^ Harris, Russ (avgust 2006). „Embracing your demons: an overview of Acceptance and Commitment Therapy” (PDF). Psychotherapy in Australia. 12 (4): 2—8. 
  13. ^ Robb, Hank (2007). „Values as Leading Principles in Acceptance and Commitment Therapy”. International Journal of Behavioral Consultation and Therapy. 3 (1): 118—23. doi:10.1037/h0100170. 
  14. ^ Hayes, Steven C.; Luoma, Jason B.; Bond, Frank W.; Masuda, Akihiko; Lillis, Jason (2006). „Acceptance and Commitment Therapy: Model, processes and outcomes”. Behaviour Research and Therapy. 44 (1): 1—25. PMID 16300724. doi:10.1016/j.brat.2005.06.006. 
  15. ^ Levin, Michael E.; Hildebrandt, Mikaela J.; Lillis, Jason; Hayes, Steven C. (2012). „The Impact of Treatment Components Suggested by the Psychological Flexibility Model: A Meta-Analysis of Laboratory-Based Component Studies”. Behavior Therapy. 43 (4): 741—56. PMID 23046777. doi:10.1016/j.beth.2012.05.003. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Терапија_прихватањем_и_посвећеношћу&oldid=25407806”