Timpanocenteza, miringotomija, timpanotomija, timpanostomija vrsta je hirurškog lečenja u kome se nakon incizija u području bubne opne iglom aspirira tečnost nakupljena u srednjem uvu. Ovom metodom se potvrđuje prisustvo eksudata i otkrivaju mikroorganizmi odgovorni za eventualnu infekciju unutrašnjeg uva.[1]

Timpanocenteza
Specijalnostotorinolaringologija
ICD-9-CM20.020.0120.09

Etimologija

uredi

Etimološki:[2]

  • Timpanocenteza (lat. tympanum - bubanj + prefiks centesis - punkcija ili perforacija) punkcija ili perforacija bubne opne kako bi se iz ušne šupljine uklonila tečnost
  • Miringotomija (myringo, od lat. myringa - bubna opna,[3] + prefiks tomya - sečenje , rez , presek)[3]
  • Timpanotomija (lat. tympanum - bubanj + prefiks tomya - sečenje , rez , presek) ) znači "presecanje bubne opne",
  • Timpanostomija (lat. tympanum - bubanj + prefiks stomya - stoma, rupa, otvor) znači "napraviti stomu ili rupu u bubnoj opni za pristup , ishranu ili eliminaciju otpada.

Nomenklatura

uredi

Reči miringotomija, timpanotomija, timpanostomija i timpanocenteza se preklapaju u značenju.[3] Osnovna ideja svakog od njih je izrezivanje otvora u bubnoj opni kako bi se omogućilo da tečnost prođe kroz njega.

Ponekad se pravi razlika između miringotomije/timpanotomije i timpanostomije, uporedo sa opštom razlikom između otomije (rezanja) i ostomije (stvaranje stome ili rupe sa određenim stepenom postojanosti ili polutrajnosti). Razlika je u tome što samo timpanostomija uključuje plasiranje timpanostomske cevi radi stvaranja polutrajne stome (rupe). Ova razlika u upotrebi nije uvek navođena.

Reč timpanocenteza označava centezu ili inciziju bune opne ucilju drenaža tečnosti iz srednjeg uva obično uzrokovana upalom srednjeg uha, korišćenjem igle malog prečnika za probijanje bubne opne.

Indikacije

uredi

Indikacije za timpanocentezu su:

  • jaki bolovi u uvu (koji se timpanocentezom odmah smanjuju),
  • teški oblici akutnog zapaljenja srednjeg uva sa neodgovarajućim odgovorom na antimikrobnu terapiju, visoka temperatura,
  • akutno zapaljenja srednjeg uva udruženo sa mastoiditisom ili meningitisom, i drugim gnojnim komplikacijama,[4]
  • akutno zapaljenje srednjeg uva novorođenčadi
  • akutno zapaljenja srednjeg uva kod imunodeficijentnih bolesnika.[5]

Osim navedenog, timpanocenteza se koristi za učvršćivanje ugrađene ventilacione cevčice koja će popraviti sluh u hroničnom sekretornom zapaljenju uva.

Timpanocenteza se može razmotriti i kod onih koji učestvuju u suvim hiperbaričnim aktivnostima kao što su HBOT, rad u kesonima i letenje u avionu pod pritiskom.[6][7]

Neke bolnice koriste profilaktičku timpanocentezu kod novorođenčadi i intubiranih pacijenata, međutim, ovo nije standardni tretman.

Kontraindikacije

uredi

Timpanocenteza u bilo kom obliku nije prihvatljiva opcija za one koji učestvuju u ronilačkim[8] aktivnostima sa rizikom od ulaska vode u prostor srednjeg uha i mogućih komplikacija.[9] Timpanocentezu ne treba razmatrati niti koristiti rutinski kao profilaktički modalitet kod asimptomatskih odraslih pacijenata.[10]

Način izvođenja

uredi
 
Anatomija bubne opne

Timpanocenteza ili miringotomija izvodi se tako što se specijalnim instrumentom vrši incizija u području bubne opne i iglom aspirira eventualno nakupljena tečnost.

Zbog guste sluzi, ponekad je potrebno uštrcati slani rastvor ili mukolitičke lekove poput hromotripsina kako bi se izvršilo prethodno razređenje sluzi pre aspiracije.[10]

Koplikacije i tok

uredi

Komplikacije su vrlo retke, a mesto paracenteze spontano zarasta.

Izvori

uredi
  1. ^ Bumber Ž, Katić V, Nikšić-Ivančić M, Pegan B, Petric V, Šprem N (2004) Otorinolaringologija. Zagreb. Naklada Ljevak
  2. ^ Bumber Ž, Katić V, Nikšić-Ivančić M, Pegan B, Petric V, Šprem N (2004) Otorinolaringologija. Zagreb. Naklada Ljevak
  3. ^ a b myringotomy, Pristupljeno 2023-05-01 
  4. ^ Rosenfeld, Richard M.; Post, J. Christopher (1992). „Meta‐Analysis of Antibiotics for the Treatment of Otitis Media with Effusion”. Otolaryngology–Head and Neck Surgery. 106 (4): 378—386. ISSN 0194-5998. doi:10.1177/019459989210600411. 
  5. ^ Graham J, Scadding G, Bull P (2007) Pediatric ENT. Berlin Heidelberg. Springer
  6. ^ Capes, J. P.; Tomaszewski, C. (1996). „Prophylaxis against middle ear barotrauma in US hyperbaric oxygen therapy centers”. Am J Emerg Med. 14 (7): 645—8. PMID 8906761. doi:10.1016/S0735-6757(96)90079-0. 
  7. ^ Klingmann, C.; Praetorius, M.; Böhm, F.; Tetzlaff, K.; Plinkert, P.K. (2008-04-17). „Tauchtauglichkeit im HNO-Bereich”. HNO. 56 (5): 509—518. ISSN 0017-6192. doi:10.1007/s00106-008-1743-9. 
  8. ^ Neblett, Lewis M. (1985). „Otolaryngology and Sport Scuba Diving”. Annals of Otology, Rhinology & Laryngology. 94 (1_suppl): 2—12. ISSN 0003-4894. doi:10.1177/00034894850940s101. 
  9. ^ Lechner, Matt; Sutton, Liam; Fishman, Jonathan M.; Kaylie, David M.; Moon, Richard E.; Masterson, Liam; Klingmann, Christoph; Birchall, Martin A.; Lund, Valerie J. (2018-03-01). „Otorhinolaryngology and Diving—Part 1: Otorhinolaryngological Hazards Related to Compressed Gas Scuba Diving”. JAMA Otolaryngology–Head & Neck Surgery. 144 (3): 252. ISSN 2168-6181. doi:10.1001/jamaoto.2017.2617. 
  10. ^ a b ONeill, Owen J.; Brett, Kaighley; Frank, Anthony J. (2023), Middle Ear Barotrauma, StatPearls Publishing, PMID 29763026, Pristupljeno 2023-05-01 

Spoljašnje veze

uredi
 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).