Википедија

Tihov krater

Ukoliko ste tražili krater na Marsu, pogledajte članak Tiho Brahe (krater).

Tihov krater je istaknuti lunarni udarni krater smešten u južnom visijskom delu Meseca, nazvan po danskom astronomu Tihu Braheu (1546—1601).[1] Južno od Tihovog kratera nalazi se Stritov krater, istočno je Piktetov krater, a na severoseveroistoku se nalazi Sasaridesov krater. Površina oko Tiha je prepuna drugih kratera različitih veličina, a mnogi od njih prekrivaju još starije kratere. Neki od manjih kratera su sekundarni krateri, tj. formirani su od većih komada izbačenog materijala iz Tiha.

Tihov krater
Tihov krater na Mesecu snimljen
Lunarnim izviđačkim orbiterom NASE
Koordinate43° 18′ 36″ s. g. š.
11° 21′ 36″ z. g. d.
Prečnik86 km
Dubina4,8 km
EponimTiho Brahe

Opis uredi

Krater je oštro definisan, za razliku od starijih kratera koji su degradirani naknadnim udarima. Unutrašnjost ima visok albedo (stepen refleksije) koji se ističe kad je Sunce u zenitu, a krater je okružen prepoznatljivim sistemom žlebova (useka), koji formiraju duge paoke koji dosežu i do 1.500 kilometara. Delovi ovih žlebova se mogu videti čak i kada je Tiho osvetljen samo Zemljinim odsjajem. Zbog svojih istaknutih useka, Tiho se mapira u okviru sistema/perioda Kopernik.[2]

Starost uredi

Tiho je relativno mlad krater, sa procenjenom starosti od 108 miliona godina, na osnovu analize uzoraka kratera dobijenih tokom misije Apolo 17. Ovo godište sugeriše da je objekat koji je formirao udarni krater možda bio član porodice asteroida Baptistina, ali kako je njegov sastav nepoznat ovo je — trenutno — nagađanje. Međutim, simulacijske studije su procenile da postoji 70 odsto verovatnoće da je krater stvorio fragment iz istog raspada koji je formirao i asteroid 298 Baptistina,[3] za koji se ranije verovalo da je odgovoran za formiranje kratera Čiksulub i izumiranje dinosaurusa. Kako god, ta mogućnost je potencijalno isključena analizom snimaka satelita (tačnije, satelita Wide-field Infrared Survey Explorer) 2011. godine.

Bedemi iza oboda imaju niži albedo nego oni koji se nalaze u unutrašnjosti za udaljenost od preko sto kilometara, a nemaju mnogo useka (koji se prostiru iza). Ovaj tamniji obod se možda formirao od minerala iskopanih tokom udara.

Njegov unutrašnji zid je uvučen i predstavlja geomorfološku terasu, koja se spušta nadole do grubog ali gotovo ravnog poda, punog malih kvrgastih kupola. Pod kratera pokazuje znake proteklih vulkanskih aktivnosti, najverovatnije izazvanih topljenjem stena pri udaru. Detaljne fotografije poda pokazuju da je pokriven unakrsnim slojem pukotina i malih brežuljaka. Centralni vrhovi sežu i do 1,6 kilometara iznad poda, dok su niži smešteni samo na severoistoku primarnog masiva.

 
Lokacija kratera Tiho
(naznačeno crvenom tačkom)

Infracrvena osmatranja Mesečeve površine tokom pomračenja pokazala su da se Tiho hladi sporijim tempom nego drugi delovi površine, što krater čini „vrućom tačkom” / „žarištem” (engl. hot spot). Ovaj efekat je prouzrokovan različitim materijalima koji pokrivaju krater.

Obod ovog kratera je izabran kao cilj misije Surveyor 7. Robotski navođena letelica bezbedno se spustila severno od kratera, u januaru 1968. Izvršena su hemijska ispitivanja površine, a rezultat je bilo pronalaženje kompozicije koja je ukazivala na teoriju da je jedna od glavnih komponenti visije anortozit, jedan od minerala bogatih aluminijumom. Krater je takođe detaljno snimljen od strane Lunarnog orbitera 5.

Od 1950-ih do 1990-ih, NASA-ini aerodinamičari Din Čepmen i Džon O’Kif unapredili su lunarnu „teoriju tektita” (vulkansko staklo). Čepmen je koristio složene kompjuterske modele i opsežne orbitalne testove u vazdušnom tunelu da bi podržao teoriju takozvanih „australezijskih tektita”, koji su potekli iz izbačenog materijala Tiha, iz useka Ros. Sve dok se ne uzmu uzorci sa ovog useka, lunarno poreklo ovih tektita ne može biti istraženo.

Ovaj krater je ucrtan na lunarne mape već 1645. godine, kada je Antonije Marija de Rita pokazao osvetljeni sistem žlebova.

Eponim i druga imena uredi

Tiho je dobio ime po danskom astronomu Tihu Braheu. Kao i mnogi krateri na Mesečevoj vidljivoj strani, to je ime dobio od strane jezuitskog astronoma Đovanija Rikolija, čiji je sistem nomenklature iz 1651. godine danas standardizovan.[4][5] Raniji lunarni kartografi davali su krateru različita imena. Pjer Gasendi mu je dao ime Umbilicus Lunaris (doslovno: „Mesečev pupak”).[6] U karti Mihaela van Langrena iz 1645. godine, Tiho nosi ime Vladislav IV (po Vladislavu IV Vasi, kralju Poljske).[7][8] Johan Hevelije ga je nazvao Mons Sinaj (po Sinajskoj gori).[9]

Zanimljivosti uredi

Neke zanimljive činjenice koje se mogu povezati sa Tihovim kraterom:

  • poglavlje u Žil Vernovom delu Oko Meseca (engl. Around the Moon; franc. Autour de la Lune) iz 1870. godine nosi naziv Tiho (engl. Tycho); tu Žil Vern detaljno opisuje krater te njegove sisteme useka
  • Tiho je jedna od lokacija na kojima se odvijala radnja filma Stenlija Kjubrika i novele Artura Klarka Odiseja u svemiru 2001. (Tycho Magnetic Anomaly / TMA-1)
  • Tihov grad je poslužio kao fikcionalna metropola na Mesecu iz 24. veka u filmu Star Trek: First Contact
  • u filmu Can't Buy Me Love Sindi primećuje Tihov krater gledajući kroz teleskop na svom finalnom ugovornom „randevuu” sa Ronijem u Erplejn Grejvjardu
  • u knjizi Roberta E. Hajnlajna pod imenom The Moon Is a Harsh Mistress, krater Tiho je lokacija lunarnog staništa Tycho Under.
  • u noveli Džeka Vilijamsona imena Terraforming Earth, krater je iskorišćen kao Baza Tiho, samoodržavajuća robotski kontrolisana instalacija, napravljena sa ciljem obnavljanja života na (uništenoj) planeti Zemlji, nakon što je asteroid „sterilisao” biosferu
  • Tiho stanica je istaknuta lokacija u seriji novela Džejmsa Korija
  • u Hajnlajnovoj kratkoj priči Blowups Happen, jedan lik pravi pretpostavku da bi Tiho mogao biti drevna lokacija elektrane „istrebljene rase”, i to u prošlosti kada je Mesec još uvek bio pogodan za naseljavanje i stanovanje; lik dalje predviđa da je elektrana eksplodirala, izazivajući formaciju kratera, ureze koji se šire od Tiha i smrt svih živih bića na Mesecu
  • Kliford Simak je svoju novelu The Trouble with Tycho smestio u lunarni krater, a tvrdio je i da su urezi na Tihu sačinjeni od vulkanskog stakla (tektit), što aludira na teoriju koju su postavili NASA-ini istraživači Din Čepmen i Džon O’Kif 1970-ih
  • krater Tiho se ističe i u poznatoj seriji knjiga za decu, autora Džeroma Bejtija, koji je radnju sa likovima Metjuom i Marijom Luni smestio na Mesec
  • u Rodžer Alenovoj seriji novela Hunted Earth, Naked Purples poseduje bivšu zarobljeničku koloniju oko kratera Tiho poznatu kao Tycho Purple Penal

Galerija uredi

  •  
    Pomračenje Meseca u martu 2007. godine; senka Zemlje koja sve više prekriva Mesec omogućujući detaljan prikaz površine Meseca, na kojem se može videti ogromni sistem ureza sa Tiha (preovlađujuća karakteristika na južnoj hemisferi)
  •  
    Panoramski pogled na površinu Meseca; fotografiju je napravljena u toku misije Sureveyor 7, u kojoj je letelica sletela oko 29 km od oboda Tiha
  •  
    Veliki sistem useka smešten na krateru Tiho
  •  
    Centralni vrh na krateru Tiho; uslikano pri izlasku sunca 2011. godine (Lunar Reconnaissance Orbiter)

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ (jezik: engleski) Blue, Jennifer (18. oktobar 2010). Tycho. United States Geological Survey (USGS) Pristupljeno 4. 1. 2015.
  2. ^ (jezik: engleski) Wilhelms, Donald E; McCauley, John F; Trask, Newell J (1987). The geologic history of the Moon. United States Geological Survey (Professional Paper: 1348. Plate 11: Copernican System) Pristupljeno 4. 1. 2015.
  3. ^ (jezik: engleski) Physorg (5. septembar 2007). Breakup event in the main asteroid belt likely caused dinosaur extinction 65 million years ago Pristupljeno 4. 1. 2015.
  4. ^ Whitaker 2003, str. 61.
  5. ^ Riccioli map of the Moon (1651) Pristupljeno 4. 1. 2015.
  6. ^ Whitaker 2003, str. 33.
  7. ^ Whitaker 2003, str. 198.
  8. ^ Langrenus map of the Moon (1645) Pristupljeno 4. 1. 2015.
  9. ^ Hevelius map of the Moon (1647) Pristupljeno 4. 1. 2015.

Literatura uredi

  • (jezik: engleski) Anderson, LE; Vitaker Iven A (1982). NASA Catalogue of Lunar Nomenclature. NASA RP-1097
  • (jezik: engleski) Blu, Dženifer (25. jul 2007). Gazetteer of Planetary Nomenclature. United States Geological Survey Pristupljeno 4. 1. 2015.
  • (jezik: engleski) Basej, B; Spadis, P (2004). The Clementine Atlas of the Moon. Cambridge University Press, New York. ISBN 978-0-521-81528-4
  • (jezik: engleski) Koks, Elaja E; Koks, Džosaja C (1995). Who's Who on the Moon: A Biographical Dictionary of Lunar Nomenclature. Tudor Publishers. ISBN 978-0-936389-27-1
  • (jezik: engleski) Makdauel, Džonatan (15. jul 2007). Lunar Nomenclature. Jonathan's Space Report Pristupljeno 4. 1. 2015.
  • (jezik: engleski) Mur, Patrik (2001). On the Moon. Sterling Publishing Co. ISBN 978-0-304-35469-6
  • (jezik: engleski) Prajs, Fred V (1988). The Moon Observer's Handbook. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-33500-3
  • (jezik: engleski) Rukl, Antonin (1990). Atlas of the Moon. Kalmbach Books. ISBN 978-0-913135-17-4
  • (jezik: engleski) Veb, Tomas Vilijam (1962). Celestial Objects for Common Telescopes (6th revision ed.). Dover. ISBN 978-0-486-20917-3
  • (jezik: engleski) Vitaker Iven A (1999). Mapping and Naming the Moon. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-62248-6
  • (jezik: engleski) Vlasuk, Piter T (2000). Observing the Moon. Springer. ISBN 978-1-85233-193-1
 
Tihov krater na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тихов_кратер&oldid=27024358”