Википедија

Tomas Fridman

Tomas Loren Fridman (engl. Thomas Loren Friedman; Sent Luis Park, 20. jul 1953) je američki politički komentator i pisac. Trostruki je dobitnik Pulicerove nagrade i nedeljni kolumnista Njujork tajmsa. Obimno je pisao o spoljnim poslovima, globalnoj trgovini, Bliskom istoku, globalizaciji i pitanjima životne sredine.

Tomas Fridman
Datum rođenja(1953-07-20)20. jul 1953.
Mesto rođenjaSent Luis Park, SAD
Veb-sajtwww.thomaslfriedman.com

Biografija uredi

 
Fridman 2013. godine

Fridman je rođen 20. jula 1953. u Mineapolisu.[1] [2]

Fridman je Jevrejin. [3] Pohađao je hebrejsku školu pet dana u nedelji do svoje Bar Micve. [4] [5]

Fridman je studirao na Univerzitetu u Minesoti dve godine, ali je kasnije prešao na Univerzitet Brandeis i diplomirao sa pohvalom 1975. godine sa diplomom iz studija Mediterana. [6]

Fridman se pridružio londonskom birou nakon što je završio magistarske studije. Poslat je godinu dana kasnije u Bejrut, gde je živeo od juna 1979. do maja 1981. dok je izveštavao o građanskom ratu u Libanu. Njega je Njujork Tajms angažovao kao reportera 1981. i ponovo je poslat u Bejrut na početku izraelske invazije na Liban 1982. godine. Njegovo izveštavanje o ratu, posebno o masakru u Sabri i Šatili[7], donelo mu je Pulicerovu nagradu za međunarodno izveštavanje (koju deli sa Loren Dženkins iz Vašington posta). [8]

Kosovski rat uredi

Tokom NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, Fridman je u Njujork tajmsu 23. aprila 1999. napisao sledeće: „Sviđalo nam se to ili ne, mi smo u ratu sa srpskim narodom (Srbi svakako tako misle), a ulozi moraju biti budite vrlo jasni: svake nedelje kada pustošite Kosovo je još jedna decenija, mi ćemo vašu zemlju unazaditi tako što ćemo vas smrviti. Hoćeš 1950. godinu? Možemo 1950. Hoćeš 1389. godinu? Možemo i 1389." Fridman je pozvao SAD da unište „u Beogradu: svaku električnu mrežu, vodovod, most [i] put“, pripoje Albaniju i Severnu Makedoniju kao „protektorate SAD“, „okupiraju Balkan godinama“ i „daju šansu ratu." [9]

Pravednost i tačnost u izveštavanju (FAIR) označila je Fridmanove primedbe kao "ratno-huškačke" i "grubu rasnu mržnju i agitaciju za ratne zločine". [10] Stiv Čepmen, kritičar NATO-a, opisao je Fridmana kao „najvatrenijeg zagovornika vazdušnog rata“ i ironično upitao u Čikago Tribjunu: „Zašto stati na 1389. godini? Zašto ne oživeti ideju, predloženu, ali nikada usvojenu u Vijetnamu, o bombardovanju neprijatelja sve do kamenog doba?" [11] Norman Solomon je 2007. godine tvrdio da se u Fridmanovom članku „može uočiti ton sadizma“. [12]

Izvori uredi

  1. ^ „About the Author | Thomas L. Friedman”. Arhivirano iz originala 2016-05-02. g. Pristupljeno 2016-09-19. 
  2. ^ „Person Details for Thomas Loren Friedman, "Minnesota Birth Index, 1935-2002" — FamilySearch.org”. FamilySearch. Arhivirano iz originala 2016-03-05. g. Pristupljeno 2015-01-25. 
  3. ^ Friedman, Thomas L. (2011-12-14). „Newt, Mitt, Bibi and Vladimir”. The New York Times. Arhivirano iz originala 2020-05-08. g. Pristupljeno 2012-03-26. 
  4. ^ From Beirut to Jerusalem. 1990, page 4
  5. ^ „The Echo”. Arhivirano iz originala 28. 4. 2005. g. 
  6. ^ „Brandeis University :: News”. My.brandeis.edu. Arhivirano iz originala 2011-07-19. g. Pristupljeno 2012-03-26. 
  7. ^ Friedman, Thomas L. (26. 9. 1982). „article by Thomas Friedman on Beirut massacre”. The New York Times. Arhivirano iz originala 23. 12. 2020. g. Pristupljeno 15. 5. 2010. 
  8. ^ „International Reporting: Past winners & finalists by category”. The Pulitzer Prizes. Arhivirano iz originala 24. 12. 2015. g. Pristupljeno 25. 3. 2012. 
  9. ^ Thomas Friedman (23. 4. 1999). „Stop the Music”. The New York Times. Arhivirano iz originala 23. 12. 2020. g. Pristupljeno 13. 2. 2017. 
  10. ^ „CPJ Declares Open Season on Thomas Friedman”. Fair.org. 
  11. ^ Steve Chapman (29. 4. 1999). „A War Against All Of The Serbs”. Chicago Tribune. Arhivirano iz originala 2013-11-03. g. Pristupljeno 2013-05-01. 
  12. ^ Solomon, Norman (6. 9. 2007). „Thomas Friedman: Hooked on War”. HuffPost. Arhivirano iz originala 23. 12. 2020. g. Pristupljeno 26. 4. 2020. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Томас_Фридман&oldid=27601601”