Тончек и Точкица
Tonček i Točkica (originalni nemački naslov: Pünktchen und Anton) je roman za decu Eriha Kestnera, koji je objavljen 1931. godine.
| Tonček i Točkica | |
|---|---|
 Tonček i Točkica, izdanje na srpskohrvatskom jeziku iz 1959. godine | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | Pünktchen und Anton |
| Autor | Erih Kestner |
| Zemlja |  Nemačka |
| Jezik | Nemački |
| Žanr / vrsta dela | roman |
| Izdavanje | |
| Datum | 1931. |
Tonček i Točkica je idealizovana priča o devojčici i dečaku, koji, uprkos socijalnik razlikama porodica iz kojih potiču, ostvaruju visok nivo komunikacije i dečje ljubavi.[1]
Radnja uredi
Roman govori o devojčici Luis Poge, zvanoj Točkica, koja živi u Berlinu u bogatim okolnostima, i dečaku Antonu Gastu - Tončeku, čiji je životni standard daleko ispod Točkicinog. Tonček živi sam sa bolesnom majkom u malom stanu. Da bi oboje sastavili kraj s krajem, dečak pored škole mora da zarađuje i majci da pomaže u kućnim poslovima.
Točkica živi u velikom stanu sa roditeljima, proizvođačem štapova za hodanje Fricom Pogeom i njegovom suprugom, koji oboje jedva imaju vremena za nju, dadiljom (medicinskom sestrom) frojlan Krunicom i kuvaricom Bertom, poznatom kao "debela Berta", kao i jazavčarkom Pifkeom.
Iako su joj roditelji imućni, Točkica mora prositi s dadiljom bez znanja roditelja, jer sumnjivi verenik frojlan Krunica (Tončica ga naziva „Robert der Devil“) iznuđuje novac od nje. Tokom prosjačenja, Točkica upoznaje Antona (Tončeka), koji takođe prosi, ali iz stvarne potrebe. Njegova majka je imala tešku operaciju i zbog toga nije u stanju da izdržava porodicu. Uprkos različitim životnim uslovima, Točkica i Tonček postaju bliski prijatelji koji puno vremena provode zajedno.
Vrhunac priče je pokušaj provale Roberta u stan porodice Poge. Zbog toga je njegova verenica nacrtala plan stana, a takođe je dobila i ključeve kuće. Tonček, koji je posmatrao primopredaju ključeva, telefonom upozorava Bertu, koja je slučajno prisutna. Upozorava policiju, provalnik dolazi pre toga i biva onesvešćen gimnastičkim palicom kada je ulazio u stan. Istovremeno, Točkica i frojlan Krunica se susreću sa gospodinom i gospođom Poge dok prosjače. Dadilja tada beži. Porodica Poge vraća se kući i tamo se sastaje sa domaćicom, tu zatiču i policiju i uhapšenog provalnika, koje Tončkica identifikuje kao verenika frojlan Krunica. Odvode ga, a ostali stanovnici odlaze u krevet.
Točkicin otac prepoznaje svoju društvenu odgovornost i to da je zapostavio svoju ćerku. Zbog toga je Tončeku i njegovoj majci dozvoljeno da se usele u njihov stan. Tončekova majka zauzima položaj frojlan Krunica, koja je pobegla nakon pokušaja provale.[2]
Između poglavlja priče, Kastner je prošarao takozvana „razmišljanja“ u kojima se obraća etičkim pitanjima na osnovu detalja priče.
Likovi uredi
- Točkica (Lujza) – vesela i razigrana devojčica koja voli smišljati nove reči i družiti se s prijateljem Tončekom, bez obzira na to što su iz različitih socijalnih sredina. Volela je svakim danom provoditi vreme s njim. Zabavljala ga je i uveseljava u najtežim trenucima.
- Tonček – vredan dečak iz siromašne porodice. Živio je samo s majkom o kojoj se brinuo kada se razbolela. Nikada nije izjavio kako mu je život težak te se nije nikome požalio što ga je snašlo.
- Ostali likovi: jazavčar Pifke, gospodin Poge, gospođa Poge, Berta, Krunica, Robert, gospođa Gast, Klepetalo, redari, vozač Holack.[2]
Adaptacije romana uredi
Filmske adaptacije uredi
- Pünktchen und Anton (1953) - Režija: Thomas Engel (sa Hertha Feiler, Paul Klinger i Jane Tilden)
- Pünktchen und Anton (1999) - Režija: Caroline Link (sa Elea Geissler, Max Felder, Juliane Köhler, August Zirner i Meret Becker)
Strip verzija uredi
Isabel Kreitz napisala je strip verziju romana (Dressler Verlag, Hamburg 2009), koja je grafički zasnovana na originalnim ilustracijama prvog izdanja iz 1931. godine (Valter Trier). [3]
Dečija opera uredi
Dečija opera Pünktchen und Anton sa muzikom Ivana Eroda i libreto Tomasa Hefta objavljena je 8. marta 2010. godine i premijerno izvedena u produkciji Matthias von Stegmann u dečjem operskom šatoru Bečke državne opere.
Muzička adaptacija uredi
U septembru 2014. muzička adaptacija Pünktchen und Anton Marc Schubring-a (muzika) i Wolfgang Adenberg-a (tekstovi i knjiga) premijerno je izvedena u pozorištu Junges Bonn. [4] [5]
Scenske verzije uredi
- Ubrzo pre Božića 1931, Tonček i Točkica su prvi put postavljeni na scenu u Deutsches Theater, u Berlinu, u režiji Gottfried Reinhardt-a, sa Hann-om Maron kao Tončicom.
- Dana 26. novembra 2011. scenska verzija Volkera Ludviga premijerno je izvedena pod naslovom Tončkica upoznaje Antona u Berlinskom teatru Grips. U novoj Ludvigovoj verziji, mladi Anton je dečak koji ilegalno živi u Berlinu, čija majka, koja dolazi iz Belorusije, nema dozvolu boravka. Točkica je ćerka bogatog agenta za promet nekretninama čija supruga organizuje dobrotvorne zabave za berlinsko društvo. Ova scenska verzija je prva revizija klasičnog materijala na koju su dali saglasnost naslednici Kestner.
Društvena igra uredi
Godine 1967. tvorac igara J. W. Spear & Söhne predstavio je „Tončeka i Točkicu“ kao društvenu igru.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Petrović, Tihomir; Milinković, Miomir (2007). Pisci za decu i mlade. Požega: Epoha. str. 349—350. ISBN 978-86-7866-028-3.
- ^ a b „Tonček i Točkica”. Lektire. Pristupljeno 21. 3. 2021.
- ^ Erich Kästners „Pünktchen und Anton“ gibt es jetzt als Comic. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. novembar 2015) In: Berliner Literaturkritik, 4. September 2009.
- ^ „Uraufführung des Musicals nach dem Roman von Erich Kästner von Marc Schubring und Wolfgang Adenberg”. jt-bonn.de. Arhivirano iz originala 2015-06-17. g. Pristupljeno 2015-05-20. Nevalidan unos
|deadurl=ja(pomoć) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. jun 2015) „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 17. 06. 2015. g. Pristupljeno 21. 03. 2021. - ^ „Pünktchen und Anton (Bonn 2014)”. unitedmusicals.de. Pristupljeno 2015-05-20.
- ^ Berliner Zeitung vom 15. März 1947, S. 3
