Topografsko snimanje

Manuelni grafički premer (na primeru u razmeri 1 : 25000) se sastoji iz više etapa:

Pripremni radovi u kancelariji

• Računanje koordinata ćoškova rama karte. Nanošenje sračunatih koordinata ćoškova kao i koordinata trigonometrijskih tačaka na hamer koji je zalepljen (kaširan) na aluminijumsku ploču, korišćenjem koordinatografa.

Radovi na terenu

• Iznalaženje trgonometrijskih tačaka i njihovo signalisanje.
• Ujedno, da bi se pogustila mreža signališu se i tzv. geometrijske tačke (lako uočljivi, markantni objekti kao što su pojedinačno drveće, vrhovi itd.)
• Računanje koordinata geometrijskih tačaka presecanjem sa najmanje tri trigonometrijske tačke.
• Snimanje terena

Snimanje terena se vrši po poznatim principima. Snimaju se prelomne tačke objekata koji mogu da se predstave u razmeri karte. Objekti koji se ne mogu predstaviti u razmeri prikazuju se uslovnim znakom. Dužine i uglovi se mere Kipreglom (Geodetski sto), viziranjem na letvu i čitanjem odsečka na letvi i vertikalnog ugla. Dužina se pomoću šibera odmah redukuje na horizont i pomoću šestara nanese na hamer. Iz dužine i vertikalnog ugla se, takođe pomoću šibera, sračuna visinska razlika. Šestarom nanete snimljene tačke odmah se u olovci spajaju i tako se dobijaju konture snimljenih objekata. Rad na jednoj stanici je završen kada su izvučeni u olovci svi snimljeni objekti i kada su izinterpolovane izohipse na tom delu terena.

U naseljenim mestima razvija se poligonski voz za snimanje detalja, a kroz veće šumske predele vuku se busolni vozovi kod kojih se planšeta sa kaširanim hamerom orijentiše pomoću busole.

Uporedo sa snimanjem vrši se i prikupljanje naziva za predele, hidrografiju i orografiju. Podaci koji se ne mogu odmah prikupiti na terenu označavaju se na oleatama. Izrađuje se: oleata visina, oleata naziva, kultura, hidrografije.

Završni radovi u kancelariji

Sve što se na karti predstavlja crnom bojom iscrtava se u tušu. Kada se napravi tuš zadovoljavajuće gustine sipa se u staklenu posudicu u koju se umače pero debljine 0,1mm (žilot pero). Da bi linije bile dobro zasićene ne iscrtavaju se potezom ruke već nizanjem tačke do tačke. Pošto je debljina žilot pera 0,1mm, linije koje treba izvlačiti debljinom 0,2mm dobijaju se izvlačenjem dve paralelne linije debljine 0,1mm. Elementi koji se na karti ne prikazuju crnom bojom iscrtavali su se tako što se žilet pero umakalo u vodene boje (za hidrografiju-plava, za vegetaciju-zelena, za izohipse-sepija itd.)

Ovakav način snimanja vršio se sve do 1957-58 godine kada se prešlo na aerofotogrametriju.