Treptanje
Treptanje je fiziološka radnja koja se sastoji od brzog zatvaranja i otvaranja očnih kapaka. Tom prilikom se suzni film razmazuje po spoljašnjoj površini oka i na taj način se rožnjača održava vlažnom i čistom. To je ujedno i refleksna radnja kojom se oko štiti od stranih tela, jakog svetla i drugih štetnih uticaja iz spoljašnje sredine.[1]
U većina slučajeva to je nesvesna refleksna radnja. Izaziva je nadražaj površinskih nerava u rožnjači i konjuktivi oka (zbog isušivanja, mehaničke iritacije), jako svetlo itd. Treptanje može da bude i svesno, obično kada je sastavni deo mimike lica i tada spada u govor tela.[1]
Sam treptaj može da bude kompletan i delimičan. U prvom slučaju kapci se u potpunosti spajaju, dok kod delimičnog treptaja između njih ostaje određeni prostor. Većina treptaja je delimična.[1]
Zatvaranje kapaka u proseku traje 100 milisekundi, pri čemu veći deo tog vremenskog intervala otpada na pokret gornjeg kapka. Ovaj pokret je vertikalan, ali i delimično usmeren prema nosu – što ima za cilj potiskivanje suza prema otvorima suznih kanalića koji su smešteni na unutrašnjoj ivici kapaka. Otvaranje oka traje oko 200 milisekundi.[1]
Ljudi u proseku trepću 3-15 puta u minuti. Taj broj može da se smanji na 5-8 puta u minuti tokom vožnje automobila ili rada na kompjuteru, odnosno na 1-3 treptaja u minuti tokom obavljanja preciznih radnji (poput mikroskopiranja). Ukoliko treptanje koje je ređe od uobičajenog traje duži vremenski period, može doći do iritacije oka zbog neadekvatnog vlaženja rožnjače (sindrom suvog oka). Određene bolesti i stanja takođe mogu uticati na smanjenje frekvencije treptanja: poremećaj inervacije površine oka (u slučaju herpesa ili nakon operativnih zahvata kao što je laserska korekcija dioptrije), različita neurološka oboljenja (poput Parkinsonove bolesti) i sl. Sa druge strane, ljudi koji boluju od šizofrenije trepću frekventnije nego što je uobičajeno, a učestalo treptanje može da bude i znak nervoze i nelagodnosti.[1][2][3]
Izvori uredi
- ^ a b v g d Mr. sc. Igor Petriček: Koliko je treptanje važno Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. novembar 2011), magazin Vaše zdravlje, broj 63, decembar 2008.
- ^ Deuschl, G.; Goddemeier, C. (1998). „Spontaneous and reflex activity of facial muscles in dystonia, Parkinson's disease, and in normal subjects”. Journal of Neurology, Neurosurgery, and Psychiatry. 64 (3): 320—324. PMC 2169979
. PMID 9527141. doi:10.1136/jnnp.64.3.320.
- ^ Freed, W. J.; Kleinman, J. E.; Karson, C. N.; Potkin, S. G.; Murphy, D. L.; Wyatt, R. J. (1980). „Eye-blink rates and platelet monoamine oxidase activity in chronic schizophrenic patients”. Biological Psychiatry. 15 (2): 329—332. PMID 7417620.
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
