Tripanofobija
Tripanofobija predstavlja strah od medicinske igle, uboda, injekcije, poznat u medicinskoj literaturi kao fobija od igle, je ekstremni strah od medicinskih procedura koje uključuju injekcije ili hipodermične igle[1].
Povremeno se naziva aihmofobija, iako se ovaj izraz može odnositi i na opštiji strah od oštro šiljatih predmeta.
Pregled i učestalost
urediStanje je zvanično priznato 1994. godine u DSM-IV (Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje, 4. izdanje) kao specifična fobija tipa povrede od ubrizgavanja krvi (BII fobija). Reakcije na nivou fobije na injekcije dovode do toga da oboleli izbegavaju inokulacije, analize krvi, a u težim slučajevima i svu medicinsku negu[2].
Procenjuje se da najmanje 10% odraslih Amerikanaca ima strah od igala, a verovatno je da je stvarni broj veći, jer najteži slučajevi nikada nisu dokumentovani zbog težnje obolelih da izbegavaju sve medicinske tretmane. 1] Dijagnostički kriterijumi za BII fobije su stroži, sa procenjenom prevalencijom od 3-4% u opštoj populaciji, a to uključuje i fobije povezane sa krvlju.
Prevalencija straha od igala je u porastu, a dve studije pokazuju porast među decom sa 25% u 1995. na 65% u 2012. (za one rođene posle 1999. godine)[3]. Profesorka Univerziteta Augusta Ejmi Bakster pripisuje ovo povećanje povećanju primene dopunskih injekcija oko 5 godina, što je dovoljno staro da se seća i dovoljno mlado da bi moglo da dovede do formiranja fobije.
Evoluciona osnova
urediPrema dr Džejmsu G. Hamiltonu, autoru pionirskog rada o fobiji od igle, verovatno je da oblik fobije od igle koji je genetski ima neku osnovu u evoluciji, s obzirom na to da su pre više hiljada godina ljudi koji su pažljivo izbegavali ubodne rane i druge slučajeve probadanja tela imali veće šanse za preživljavanje.
Diskusija o evolucionoj osnovi fobije od igle u Hamiltonovom preglednom članku tiče se vazovagalnog tipa fobije od igle, što je podtip fobije tipa povrede od ubrizgavanja krvi. Ova vrsta fobije od igle je jedinstveno okarakterisana dvofaznim vazovagalnim odgovorom. Prvo, dolazi do kratkog ubrzanja otkucaja srca i podizanja krvnog pritiska. Ovo je praćeno naglim padom i otkucaja srca i krvnog pritiska, što ponekad dovodi do nesvestice[4]. Gubitak svesti ponekad je praćen konvulzijama i brojnim brzim promenama nivoa mnogih različitih hormona[5].
Drugi članci iz medicinskih časopisa raspravljali su o dodatnim aspektima ove moguće veze između vazovagalne sinkope i evolucione sposobnosti u fobijama od povrede od ubrizgavanja krvi[6].
Teorija evolucione psihologije koja objašnjava povezanost sa vazovagalnom sinkopom je da su neki oblici nesvestice neverbalni signali koji su se razvili kao odgovor na povećanu agresiju među grupama tokom paleolita. Povređeni borac koji se onesvestio signalizira da ne predstavlja pretnju. Ovo bi moglo objasniti vezu između nesvestice i nadražaja kao što su puštanje krvi i povrede.
Vrste
urediIako se fobija od igle definiše jednostavno kao ekstremni strah od medicinskih injekcija, pojavljuje se u nekoliko varijanti.
Vasovagal
urediIako većina specifičnih fobija potiče od samih pojedinaca, najčešći tip fobije od igle, koji pogađa 50% obolelih, je nasledna vazovagalna refleksna reakcija. Otprilike 80% ljudi sa strahom od igala navodi da rođak u prvom stepenu pokazuje isti poremećaj[7].
Vasovagalne reakcije mogu biti izazvane prizorom, mišlju ili osećanjem igala ili predmeta sličnih igli. Fiziološke promene povezane sa ovom vrstom fobije takođe uključuju osećaj nesvestice, znojenje, vrtoglavicu, mučninu, bledilo, zujanje u ušima, napade panike, i u početku visok krvni pritisak i broj otkucaja srca praćenih padanjem oba u trenutku ubrizgavanja. Primarni simptom vazovagalnog straha je vazovagalna sinkopa, ili nesvestica zbog pada krvnog pritiska.
Mnogi ljudi koji pate od nesvestice tokom procedura iglom ne prijavljuju svesni strah od same procedure iglom, već veliki strah od reakcije vazovagalne sinkope. Ljudi se više plaše neželjenih efekata niskog krvnog pritiska izazvanih idejom o igli[8].
Studija u medicinskom časopisu Circulation zaključila je da kod mnogih pacijenata sa ovim stanjem (kao i kod pacijenata sa širim spektrom fobija od krvi/povrede), početna epizoda vazovagalne sinkope tokom postupka iglom može biti primarni uzrok fobije od igle. nego bilo koji osnovni strah od igala[9]. Ovi nalazi poništavaju uobičajena verovanja o uzročno-posledičnom obrascu fobije od igle sa vazovagalnom sinkopom.
Iako je većina fobija u određenoj meri opasna, fobija od igle je jedna od retkih koja zaista može da dovede i do smrtnog slučaja. U slučajevima teške fobije, pad krvnog pritiska izazvan vazovagalnim šok refleksom može izazvati smrt. U Hamiltonovom preglednom članku iz 1995. o fobiji od igle, uspeo je da dokumentuje 23 smrti kao direktnu posledicu vasovagealne reakcije, odnosno šoka tokom postupka iglom[1].
Najbolja strategija lečenja za ovu vrstu fobije od igle je istorijski bila desenzibilizacija ili progresivno izlaganje pacijenta postepenom zastrašujućim stimulansima, omogućavajući im da postanu desenzibilizovani na stimulus koji pokreće fobični odgovor. Poslednjih godina, tehnika poznata kao „primenjena napetost“ postaje sve više prihvaćena kao često efikasno sredstvo za održavanje krvnog pritiska kako bi se izbegli neprijatni, a ponekad i opasni aspekti vazovagalne reakcije[10].
Asocijativni strah
urediAsocijativni strah od igala je drugi najčešći tip, koji pogađa 30% fobika od igle. Ovaj tip je klasična specifična fobija u kojoj traumatski događaj kao što je izuzetno bolan medicinski postupak ili prisustvo člana porodice ili prijatelja koji se podvrgava takvoj proceduri, dovodi do toga da pacijent poveže sve procedure koje uključuju igle sa originalnim negativnim iskustvom.
Ovaj oblik straha od igala izaziva simptome koji su prvenstveno psihološke prirode, kao što su ekstremna neobjašnjiva anksioznost, nesanica, preokupacija predstojećom procedurom i napadi panike. Efikasni tretmani uključuju kognitivnu terapiju, hipnozu i/ili davanje lekova protiv anksioznosti.
Resistivnost
urediStrah od otpora od igala se javlja kada osnovni strah uključuje ne samo igle ili injekcije, već i kontrolu ili obuzdavanje. Obično proizilazi iz vaspitanja ili lošeg rukovanja prethodnim procedurama igle (na primer, prisilno fizičko ili emocionalno obuzdavanje).
Ovaj oblik fobije od igle pogađa oko 20% obolelih. Simptomi uključuju borbenost, visok broj otkucaja srca u kombinaciji sa izuzetno visokim krvnim pritiskom, nasilni otpor, izbegavanje i bežanje. Predloženi tretman je psihoterapija, što može uključivati podučavanje pacijenata tehnikama samoubrizgavanja ili pronalaženje zdravstvenog radnika od poverenja.
Hiperalgetički strah
urediHiperalgetički strah od igle je još jedan oblik koji nema toliko veze sa strahom od stvarne igle. Pacijenti sa ovim oblikom imaju naslednu preosetljivost na bol, ili hiperalgeziju. Njima je bol od injekcije nepodnošljivo velika i mnogi ne mogu da shvate kako neko može da toleriše takve postupke.
Ovaj oblik straha od igle pogađa otprilike 10% ljudi sa fobijom od igle. Simptomi uključuju ekstremno pojačanu anksioznost i povišen krvni pritisak i broj otkucaja srca na neposrednoj tački prodiranja igle ili nekoliko sekundi pre toga. Preporučeni oblici lečenja uključuju neki oblik anestezije, bilo lokalnu ili opštu.
Zamenski strah
urediDok prisustvuje procedurama koje uključuju igle, moguće je da fobičar doživi simptome napada fobije iglom, a da mu se zapravo ne ubrizgava injekcija. Podstaknut pogledom na injekciju, fobičar može ispoljiti normalne simptome vazovagalne sinkope, a nesvestica ili kolaps su česti. Iako uzrok ovoga nije poznat, to može biti zbog fobičnog zamišljanja da se postupak izvodi na njima samima. Nedavna neuronaučna istraživanja pokazuju da osećaj uboda iglom i gledanje kako nečija ruka ubode igla aktivira isti deo mozga[11].
Komorbiditet i okidači
urediStrah od igala, posebno u težim oblicima, često je u kombinaciji sa drugim fobijama i psihičkim oboljenjima; na primer, jatrofobija, ili iracionalni strah od lekara, često se viđa kod pacijenata sa fobijom od igle.
Pacijent koji ima fobiju od igle ne mora fizički da bude u ordinaciji da bi doživeo napade panike ili anksioznost izazvanu fobijom od igle. Postoji mnogo pokretača u spoljnom svetu koji mogu dovesti do napada kroz udruživanje. Neki od njih su krv, povrede, pogled na iglu fizički ili na ekranu, igle za papir, špricevi, sobe za preglede, beli laboratorijski mantili, zubari, medicinske sestre, miris antiseptika povezan sa kancelarijama i bolnicama, prizor osobe koja fizički podseća na redovnog lekara pacijenta, ili čak čita o strahu.
Lečenje, ublažavanje i alternative
urediMedicinska literatura predlaže brojne tretmane za koje se pokazalo da su efikasni za specifične slučajeve fobije od igle, ali daje vrlo malo smernica za predviđanje koji tretman može biti efikasan u bilo kom konkretnom slučaju. U nastavku su neki od tretmana koji su se pokazali efikasnim u nekim specifičnim slučajevima.
Etil hlorid sprej (i druga sredstva za zamrzavanje). Lako se primenjuje, ali pruža samo površnu kontrolu bola.
Džet injektori. Mlazni injektori rade tako što ubacuju supstance u telo kroz mlaz gasa pod visokim pritiskom za razliku od igle. Iako oni eliminišu iglu, neki ljudi navode da izazivaju veći bol[12]. Takođe, one su od pomoći samo u veoma ograničenom broju situacija koje uključuju igle; na primer, insulin i inokulacije.
Jontoforeza. Jontoforeza pokreće anestetik kroz kožu pomoću električne struje. Pruža efikasnu anesteziju, ali je generalno nedostupna. Pogodan je za potrošače na komercijalnom tržištu i neki ga smatraju nezgodnim za upotrebu.
EMLA je krema za lokalnu anesteziju koja je eutektička mešavina lidokaina i prilokaina. To je krema na recept u Sjedinjenim američkim državama, a dostupna je bez recepta u nekim drugim zemljama. Iako nije tako efikasan kao jontoforeza, pošto EMLA ne prodire tako duboko kao anestetici vođeni jontoforezom, EMLA pruža jednostavniju primenu od jontoforeze. EMLA prodire mnogo dublje od običnih lokalnih anestetika i deluje adekvatno za mnoge pojedince[13].
Ametop. Čini se da je Ametop gel efikasniji od EMLA za eliminisanje bola tokom punkcije vene[14].
Lidokain/tetrakain flaster. Samozagrevajući anestetički flaster koji sadrži eutektičku mešavinu lidokaina i tetrakaina dostupan je u nekoliko zemalja, a vladine agencije su ga posebno odobrile za upotrebu u procedurama iglom[15]. Flaster je prodat pod trgovačkim imenom Sinera u Sjedinjenim Državama i Rapidan u Evropskoj uniji. Svaki flaster je bio upakovan u hermetički zatvorenu kesu. Počeo je lagano da se zagreva kada je flaster uklonjen iz pakovanja i izložen vazduhu. Za flaster je bilo potrebno 20 do 30 minuta da bi se postigao potpuni anestetički efekat. Sinera flaster je odobrila Uprava za hranu i lekove Sjedinjenih Država 23. juna 2005. 11. novembra 2022. proizvođač je najavio da će prekinuti proizvodnju i prodaju flastera širom sveta do kraja 2022. godine[16].
Bihevioralna terapija. Efikasnost ove terapije uveliko varira u zavisnosti od osobe i težine stanja. Postoji određena debata o efikasnosti bihejvioralnih tretmana za specifične fobije, iako su dostupni neki podaci koji podržavaju efikasnost pristupa kao što je terapija izloženošću[17]. Bilo koja terapija koja podržava metode opuštanja može biti kontraindikovana za lečenje straha od igala, jer ovaj pristup podstiče pad krvnog pritiska koji samo pojačava vazovagalni refleks. Kao odgovor na ovo, pristupi stepenovanog izlaganja mogu uključiti komponentu suočavanja koja se oslanja na primenjenu tenziju kao način za sprečavanje komplikacija povezanih sa vazovagalnim odgovorom na specifičnu krv, povredu, stimulus tipa injekcije[18].
Azot oksid (gas za smeh). Ovaj tretman će obezbediti sedaciju i smanjiti anksioznost za pacijenta, zajedno sa nekim blagim analgetičkim efektima.
Inhalaciona opšta anestezija. Ovaj tretman će eliminisati svu bol, a takođe i sva sećanja na bilo koju proceduru iglom. Međutim, često se smatra ekstremnim rešenjem. U većini slučajeva to nije pokriveno osiguranjem i većina lekara ga neće zatražiti. To može biti rizično i skupo i može zahtevati duži boravak u bolnici.
Benzodiazepini, kao što su diazepam (Valium), lorazepam (Ativan), alprazolam (Ksanak) ili klonazepam (Klonopin), mogu pomoći u ublažavanju anksioznosti zbog fobije igle, kaže dr Džejms Hamilton. Ovi lekovi počinju da deluju u roku od 5 do 15 minuta od ingestije. Relativno velika oralna doza može biti neophodna.
Zatezanje trbušnih mišića može pomoći u izbegavanju nesvestice.[
Ometanje može da smanji uočeni bol, na primer pretvaranjem da kašlje, obavljanje vizuelnog zadatka, gledanje video zapisa, slušanje muzike ili igranje video igrice[19].
Određeni lekovi i vakcine, kao što je živa atenuirana vakcina protiv gripa, mogu se davati nazalno[20].
Izvori
uredi- ^ a b Hamilton, James; Ellinwood, Everett (1991). „NEEDLE PHOBIA”. Southern Medical Journal. 84 (Supplement): 27. ISSN 0038-4348. doi:10.1097/00007611-199109001-00090.
- ^ Wani, Ab Latif; Ara, Anjum; Bhat, Sajad Ahmad (2014). „Blood Injury and Injection Phobia: The Neglected One”. Behavioural Neurology (na jeziku: engleski). 2014: 1—7. ISSN 0953-4180. doi:10.1155/2014/471340.
- ^ Winner, Hannes; Kimpel, Janine; Krammer, Florian; von Laer, Dorothee; Paetzold, Jörg (2022-09-29). „Can high COVID-19 vaccination rates in adults help protect unvaccinated children? Evidence from a unique mass vaccination campaign, Schwaz/Austria, March 2021”. Eurosurveillance. 27 (39). ISSN 1560-7917. doi:10.2807/1560-7917.es.2022.27.39.2101027.
- ^ Millon, Theodore; Blaney, Paul H.; Davis, Roger D., ur. (1999). Oxford textbook of psychopathology. Oxford textbooks in clinical psychology. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-510307-6.
- ^ Hamilton, James; Ellinwood, Everett (1991). „NEEDLE PHOBIA”. Southern Medical Journal. 84 (Supplement): 27. ISSN 0038-4348. doi:10.1097/00007611-199109001-00090.
- ^ Diehl, Rolf R. (2005). „Vasovagal syncope and Darwinian fitness”. Clinical Autonomic Research (na jeziku: engleski). 15 (2): 126—129. ISSN 0959-9851. doi:10.1007/s10286-005-0244-0.
- ^ Jenkins, K. (2014). „II. Needle phobia: a psychological perspective”. British Journal of Anaesthesia (na jeziku: engleski). 113 (1): 4—6. doi:10.1093/bja/aeu013.
- ^ Nilsson, S.; Ljung, B. (2009). „968 HOW CAN WE HELP CHILDREN AND ADOLESCENTS TO OVERCOME EXTREME FEAR OF NEEDLES?”. European Journal of Pain. 13 (S1). ISSN 1090-3801. doi:10.1016/s1090-3801(09)60971-x.
- ^ Accurso, Valentina; Winnicki, Mikolaj; Shamsuzzaman, Abu S.M.; Wenzel, Amy; Johnson, Alan Kim; Somers, Virend K. (2001-08-21). „Predisposition to Vasovagal Syncope in Subjects With Blood/Injury Phobia”. Circulation (na jeziku: engleski). 104 (8): 903—907. ISSN 0009-7322. doi:10.1161/hc3301.094910.
- ^ Öst, Lars-Göran; Fellenius, Jan; Sterner, Ulf (1991). „Applied tension, exposure in vivo, and tension-only in the treatment of blood phobia”. Behaviour Research and Therapy (na jeziku: engleski). 29 (6): 561—574. doi:10.1016/0005-7967(91)90006-O.
- ^ Morrison, India; Lloyd, Donna; Di Pellegrino, Giuseppe; Roberts, Neil (2004). „Vicarious responses to pain in anterior cingulate cortex: Is empathy a multisensory issue?”. Cognitive, Affective, & Behavioral Neuroscience (na jeziku: engleski). 4 (2): 270—278. ISSN 1530-7026. doi:10.3758/CABN.4.2.270.
- ^ Hogan, Mary-Ellen; Kikuta, Andrew; Taddio, Anna (2010). „A systematic review of measures for reducing injection pain during adult immunization”. Vaccine (na jeziku: engleski). 28 (6): 1514—1521. doi:10.1016/j.vaccine.2009.11.065.
- ^ Greenbaum, Steven S.; Bernstein, Eric F. (1994). „Comparison of Iontophoresis of Lidocaine with a Eutectic Mixture of Lidocaine and Prilocaine (EMLA) for Topically Administered Local Anesthesia”. The Journal of Dermatologic Surgery and Oncology (na jeziku: engleski). 20 (9): 579—583. ISSN 0148-0812. doi:10.1111/j.1524-4725.1994.tb00150.x.
- ^ Arrowsmith, J (2000-04-01). „A comparison of local anaesthetics for venepuncture”. Archives of Disease in Childhood. 82 (4): 309—310. doi:10.1136/adc.82.4.309.
- ^ Sawyer, J.; Febbraro, S.; Masud, S.; Ashburn, M.A.; Campbell, J.C. (2009). „Heated lidocaine/tetracaine patch (Synera™, Rapydan™) compared with lidocaine/prilocaine cream (EMLA®) for topical anaesthesia before vascular access”. British Journal of Anaesthesia (na jeziku: engleski). 102 (2): 210—215. doi:10.1093/bja/aen364.
- ^ Linton, Sophia; Xu, Kayley; Hossenbaccus, Lubnaa; Botting, Hannah; Garvey, Sarah; Sunavsky, Adam; Steacy, Lisa M.; Tripp, Dean A.; Ellis, Anne K. (2023-08-23). „Anxiety in adults with asthma during the coronavirus disease 2019 pandemic: a Canadian perspective”. Allergy, Asthma & Clinical Immunology. 19 (1). ISSN 1710-1492. doi:10.1186/s13223-023-00833-z.
- ^ Zarate, Roberto; Agras, W. Stewart (1994). „Psychosocial Treatment of Phobia and Panic Disorders”. Psychiatry. 57 (2): 133—141. ISSN 0033-2747. doi:10.1080/00332747.1994.11024676.
- ^ Applied Tension for Blood-Injection-Injury Phobia, SAGE Publications, Inc., 2017, Pristupljeno 2024-07-29
- ^ Wals, P. De; Divangahi, M. (2020-09-03). „Could seasonal influenza vaccination influence COVID-19 risk?”. dx.doi.org. Pristupljeno 2024-07-29.
- ^ Pires, Anaísa; Fortuna, Ana; Alves, Gilberto; Falcão, Amílcar (2009-10-12). „Intranasal Drug Delivery: How, Why and What for?”. Journal of Pharmacy & Pharmaceutical Sciences. 12 (3): 288. ISSN 1482-1826. doi:10.18433/J3NC79.