Википедија

Tripl Ejč

Амерички рвач, глумац, бизнисмен и бодибилдер

Pol Majkl Levek (engl. Paul Michael Levesque, rođen 27. jula 1969) poznatiji kao Tripl Ejč (engl. Triple H skraćeno od "Hunter Hearst Helmsley") je američki profesionalni rvač, glumac, biznismen i bivši bodibilder. Kao član porodice Makman obavlja funkciju operativnog direktora u kompaniji World Wrestling Entertainment. Tripl Ejč je bio devet puta WWE šampion, pet puta World Heavyweight šampion, tri puta timski šampion kao i pobednik Royal Rumble meča (2002, 2016) i King of the Ring takmičenja (1997).

Pol Levek
Pol Majkl Levek - Triple H
Druga imenaTera Rajzing, Žan Pol Levek
Datum rođenja(1969-07-27)27. jul 1969. (54 god.)
Mesto rođenjaNašua, SAD
SupružnikStefani Makman
DecaAurora Levek
Marfi Levek
Evelin Levek
Veb-sajtcorporate.wwe.com/who-we-are/leadership#paul-levesque

Biografija uredi

Tripl Ejč rođen je 27.jula 1969. godine u gradu Našua u saveznoj američkoj državi Nju Hempšir. Gledao je rvanje prvi put kada je imao pet godina. Počeo je da se interesuje za bodibilding u dobi od 14 godina, jer je želeo da izgleda kao profesionalni rvači. Nakon završetka srednje škole 1987. učestvovao je u nekoliko bodibilding takmičenja. Proglašem je za tinejdžerskoj mister Nju Hempšir 1988.

Karijera u profesionalnom rvanju uredi

Rana karijera (1992—1994) uredi

Tripl Ejč-a je trenirao Kiler Kovalski (engl. Killer Kowalski) u njegovoj školi u gradu Molden. Pod imenom Tera Rajzing (engl. Terra Ryzing) profesionalni debi Tripl Ejč je imao 24. marta 1992. godine u Međunarodnoj federacije rvanja (engl. International Wrestling Federation). U julu 1992. godine, Levek je osvojio IWF šampionat.(International Wrestling Federation Heavyweight Championship). Tripl Ejč se borio u raznim promocijama Istočne obale SAD do 1994.

World Championship Wrestling (1994–1995) uredi

Početkom 1994. godine Levek je potpisao jednogodišnji ugovor sa organizacijom WCW (World Championship Wrestling). U svom prvom televizijskom meču, Levek je debitovao kao negativac sa imenom Teror Rajzin', pobedivši Kejt Kol-a (engl. Keith Cole).Njegovo ime je ubrzo modifikovano u "Tera Rajzing" (engl. Terra Ryzing), koje je koristio sve do sredine 1994. godine, kada je preimenovan u Žan-Pol Levek (franc. Jean-Paul Lévesque). Sa novim imenom je koristio i francuski akcenat, tvrdeći da je francuskog porekla. U tom periodu, počeo je da koristi svoj završni manevar, pedigre.(engl. Pedigree).

Krajem 1994. i početkom 1995. godine, udružili su se Levek i Stiven Rigal (engl. Steven Regal), koji je imao lik više klase britanske persone. Tim je bio kratkog veka, jer je Levek napustio kompaniju jer je WCW odbio njegov zahtev da bude promovisan kao jedinsveni takmičar.

World Wrestling Federation/World Wrestling Entertainment (1995-danas) uredi

Connecticut Blueblood (1995–1997) uredi

 
Tripl Ejč nosio frak odelo i tradicionalnu sprej bocu da istakne svoj dekadentan snobizam

U modifikovanoj verziji njegovog WCW lika, Levek je započeo svoju karijeru u WWF (World Wrestling Federation) kao "Konektikat Plavokrvni" (engl. Connecticut Blueblood).JJ Dillion (engl. JJ Dillion) prvobitno mu je dao ime "Reginald DuPont Helmsley", ali Levek je tražio ime mešanjem prvih slova. Uprava je na kraju prihvatila njegov predlog "Hunter Hearst Helmsli" (engl. Hunter Hearst Helmsley. Pojavljivao se u snimljenih vinjetama, u kojem je govorio o tome kako se pristojno treba ponašati, sve do njegovog debija u rvanju 30. aprila 1995. godine u emisiji "Rvački izazov" (engl. Wrestling chalenge). Iako je veoma unapređen u prvih nekoliko meseci nakon njegovog debija, njegova karijera je u zastoju, u toku 1996. godine, sa početkom neprijateljstva sa Duk Dros-om (engl. Duke Droese) što je kulminiralo nakon što je Tripl Ejč izgubio na Rojal Rambl meču. Tripl Ejč je bio član grupacije Klik (engl. The Kliq) u kojoj su bili i Šon Majkls (engl. Shawn Michaels), Kevin Neš (engl. Kevin Nash), Šon Voltman (engl. Sean Waltman) i Skot Hal (engl. Scott Hall). Kurt Hening (engl. Curt Hennig) je postao menadžer tripl Ejč-a i on je osvojio prvu interkontinentalnu titulu 21. oktobra 1996 pobedivši Mark Mero-a. Nakon toga Tripl Ejč je okrenuo leđa svom menadžeru zbog čega je ovaj napustio kompaniju. Tripl Ejč je bio šampion četiri meseca nakon čega je izgubio od Rok-a. Tripl Ejč je u scenariju imao svog telohranitelja. Nakon što je izgubio interkontinentalnu titulu njegov čuvar bio je Kurtis Hjudžes (engl. Curtis Hughes). Tripč Ejč je u to vreme imao svađu sa Goldastom i pobedio ga na VreslManiji 13. U toku tog neprijateljstva Čajna (engl. Chyna) je debitovala kao novi čuvar Tripl Ejč-a.

D-Generation X (1997–1999) uredi

Tripl ejč se ponovo istakao 1997 pobedivši u takmičenju Kralj ringa (engl. King of the Ring). Kasnije tek godine Šon Majkls, Tripl Ejč, Čajna i Rik Rud formirali su grupu pod imenom Degeneracija iks (engl. D-Generation X (DX)). Ova grupacija pomerala je granice i rukama aludirajući na prepone koristeći slogan "Suck it", ismejavajući Bret Harta i Kanadu. Tripl Ejč je odbacio stil snoba i plavokrvnost i počeo da oblači kožne jaknu i pantalone. U tom peridou svoje dotadašnje ime "Hunter Hearst Helmsley" skratio je na trostruko H (H se speluje kao Ejč u engleskom jeziku) odnosno Tripl Ejč. Čak i nakon svađe protiv Hart Fondacije, Tripl Ejč je nastavio svađu sa jedinim preostalim članom porodice Hart, Oven Hart-om. To se završilo u meču između ovo dvoje na VreslManiji 14, uz uslov da Čajna mora biti vezana lisicama. Tripl Ejč je pobedio nakon što se Čajna umešala u meč.

 
Tripl Ejč i Čajna u aprilu 1999.

Nakon toga u DH su se priključili članovi grupe "New Age Outlaw" i Šon Valtman. Nakon VresleManije, Majjls je bio primoran na privremeni odlazak u penziju zbog povrede leđa koju je zadobio na Rojal Rambl meču.[1] Tripl Ejč tada preuzima lidersku poziciju u DH.

Na VreslManiji 15, Tripl Ejč-a je porazio Kejn. Kasnije te noći, on je izdao svoj dugogodišnjeg prijatelja Šon Valtman-a pomažući Šejn Makman-u da zadrži titulu evropskog šampiona i pridružio se grupaciji Korporejšn (engl. The Corporation). U aprilu, on je počeo da se udaljava od svog DX izgleda, nosio je drugačiju odeću i kraću kosu. Tripl Ejč je pokušavao da osvoji VVF titulu. Posle brojnih neuspešnih pokušaja osvajanja šampionata, Tripl Ejč i Menkajnd (engl. Mankind) su izazvali VVF šampiona Stiv Ostin-a na meč na SamerSlam, sa specijalnim gostom sudijom. Menkajnd je dobio utakmicu, pobedivši Ostina. Sledeće noći, Tripl Ejč je pobedio i osvojio svoju prvu VVF titulu.

Tripl Ejč potom nastavio svoju svađu sa Vins Makman-om tako što je oženio njegovu ćerku, Stefani Makman. On je tada pobedio Makman-a na Armagedon takmičenju. Kao rezultat krvne osvete, Tripl Ejč i Stefani Makman su imali kontrolu nad kompanijom sledećih sedamnaest meseci. Zajedno su poznati kao "Makman-Helmsli frakcija".

McMahon–Helmsley(2000–2001) uredi

Januara 2000. godine, Tripl ejč je sebe nazvao "Igra" (engl. The Game) , što implicira da je on bio na vrhu sveta rvanja i dobio nadimak "cerebralni ubica od strane legendarnog komentatora "Džim Ros-a. 3. januara u epizodi "Raw is War", Tripl Ejč je pobedio Big Šou-a i osvojio njegov treći VVF šampionat.[2]

Tripl Ejč i Mik Foli (Menkajnd) su imali svađu početkom 2000. Obojica su se borili na Rojal Rambl takmičenju u uličnoj tuči za VVF titulu, koju je Tripl Ejč osvojio posle izrade dva pedigrea nad Menkajnd-om. Sukob se završio na "No way out" takmičenju u meču u kavezu, takozvani "pakao u ćeliji" (engl. Hell in a Cell), gde Tripl Ejč zadržao titulu i prinudio Folija da ode u penziju. Tripl Ejč je pobedio Rok-a na VreslManiji 16 i zadržao titulu,[3] ali je izgubio na takmičenju "Backlash".[4] Titulu je vratio tri nedelje kasnije, u meču "Čelični Čovek" (engl. Iron Man) na takmičenju "Sudnji dan" (engl. Judgment Day), samo da bi je opet izgubio na takmičenju "Kralj Ringa".[5] Tripl Ejč je zatim ušao u zavadi sa Kris Džerikom, koja je kulminirala u meču "Zadnji čovek stoji"(engl. Last Man Standing) meč na takmičenju "Fully Loaded". Nakon toga, Tripl Ejč je ušao u zavadi sa Kurt Angle, u početku preko VVF titule, ali onda kao ljubavni trougao između njega samog, Kurt Angla i Stefani Makman. Ovo neprijateljstvo kulminiralo je na takmičenju "Unforgiven" gde je Tripl Ejč pobedio nakon "niskog udarca" od strane Stefani Makman i završnog poteza "pedigre".[5] Tripl Ejč je zatim ušao u svađu sa Andertejker-om od koga je izgubio na VreslManiji 17.[6]. Sutradan Tripl Ejč i Stiv Ostin su formirali tim "The Two-Man Power Trip" [7] udružujući se protiv Rok-a. Nakon toga Tripl Ejč je pobedio Kris Džerika i osvojio svoju treću interkontinentalnu tiulu.[8] Tripl Ejč je postao timski šampion prvi put na takmičenju "Backlash" kada su on i Ostin porazili Kejn-a i Andertejkera. S obzirom da je Tripl Ejč bio Interkontinentalni prvak, pobeda ga je učinila dvostrukim šampionom.[9]

Tokom maja 2001. Tripl Ejč je doživeo opasne povrede [10]. U glavnom događaju u noći, on i Ostin su branili timske titule protiv Kris Džerika i Kris Benoa. U jednom trenutku, Tripl Ejč je povredio mišić, izazivajući ga da potpuno otpadne sa kosti. Uprkos njegovoj nesposobnosti da se osloni na nozi, Tripl Ejč je uspeo da završi meč. Nozi je bila potrebna hitna operacija. Ova povreda doprinela je naglom kraju Makman-Helmsli ere, kao proces rehabilitacije Tripl Ejč je bio van akcije više od osam meseci.

World Heavyweight Champion (2002) uredi

 
Tripl Ejč nakon osvajanja "WWE World Heavyweight" titule na VreslManiji 18.

Tripl Ejč se vratio u izdanju emisije "Raw" održane 7.januara 2002. godine u Medison skver garden dvorani. On je pobedio Rojal Rambl i dobio meč na VreslManiji 18 za "Undisputed World Wrestling Federation" titulu [11] gde je poražen Kris Džeriko [11]. Tripl Ejč je držao titulu mesec dana da bi je na "Backlash" takmičenju osvojio Hulk Hogan [11]. Tripl Ejč je tada prebačen na "SmackDown!" rosteru gde je nastavio neprijateljstvo sa Kris Džerikom, što je kulminiralo na takmičenju "Judgment Day" gde je Tripl Ejč pobedio Džerika. Triple Ejč je neuspešno pokušavao da povrati titulu, on je izgubio od Andertejkera na takmičenju "Kralj ringa" 2002.

U međuvremenu, Šon Majkls se vratio u kompaniji VVE i pridružio grupi "Novi svetski poredak" (engl. New World Order) (NVO). Majkls i Kevin Neš su planirali da dovedu Tripl Ejča iz "SmackDown" u "Raw" kako bi ga stavili u grupu. Vins Makman je međutim raspustio NVO nakon nekoliko komplikacija u bekstejdžu. Na mesto generalnog menadžera doveden je Erik Bišof (engl. Eric Bischoff). Jedna od prvih njegovih namerama je da se Tripl Ejč vrati u "Raw" rosteru. Tripl Ejč je otišao u "Raw" 22.jula gde je trablo da bude ponovno okupljanje frupacije Degeneracija Iks sa Šon Majkls-om, ali Tripl Ejč se okrenuo protiv svog prijatelja i izveo pedigre nad njim. Sledeće nedelje, Tripl Ejč je napao Majkls-a i razbio mu lice u prozor automobila da dokaže da je Majkls bio slabiji od njega. Ovi događaji doveli do početka rivalstva između bivših partnera.

Septembra 2002. godine, postojao je jedan zajednički šampion za Raw i SmackDown, VVE neosporni šampion. Nakon SamerSlam-a, Brok Lesnar (engl. Brock Lesnar) postao je zaštitno lice SmackDown, ostavljajući Raw bez svetskog šampiona. Raw generalni menadžer Erik Bišof dao je Tripl Ejč-u veliki zlatni pojas (koji je korišćen za NVA svetskog šampiona) čime je postao prvi svetski šampion u teškoj kategoriji [12]. Tripl Ejč je kasnije izgubio titulu od Šon Majklsa u prvom meču na "Elimination Chamber" na takmičenju "Survivor Series" [13].

Evolution (2003–2005) uredi

 
Tripl ejč u aprilu 2005.

U januaru 2003. godine Tripl Ejč je formirao grupaciju pod imenom "Evolucija" (engl. Evolution). Članovi grupe bili su Rik Fler (engl. Ric Flair),Rendi Orton (engl. Randy Orton),Batista (engl. Batista) i lider i osnivač grupe Tripl Ejč. Rik Fler i Tripl Ejč izazvali su timske šampione Rob Van Dam-a i Kejna ali su izgubili taj meč. Grupa je dominirala tokom 2003. i 2004. godine a vrhunac njihovog uspeha bio je nakon takmičenja "Armagedon" (engl. Armageddon) kada su svi članovi grupe završili meč sa osvojenom titulom. Grupacija je imala neprijateljstvo sa Goldbergom sa kojim je Tripl Ejč imao mečeve za titulu svetskog šampiona. U međuvremenu Tripl Ejč i Šon Majkls nastavili su svađu koja datira još iz 2002. godine. Svađa se završila nakon što je Tripl Ejč pobedio u meču "Hell in a cell" na takmičenju "Bad Blood". Rendi Orton je osvojio titulu svetskog šampiona i postao najmlađi šampion ikada pobedivši Kris Benoa na "Samer Slamu"2004.[14]

Raspad grupacije počeo je avgusta 2004. godine kada su Tripl Ejč, Rik Fler i Batista pretukli i izbacili Randi Ortona iz grupe. Tripl ejč je kasnije pobedio Randi Ortona za titulu šampiona.[15] U januaru 2005. Batista je pobedio Rojal Rambl meč i dobio privilegiju da izazove nekog šampiona na VreslManiji 21.[16] Izabrao je Tripl Ejča i okrenuo se protiv Evolucije tako da su u timu ostali samo Tripl Ejč i Rik Fler. U oktobru 2005. Tripl Ejč je nakon timskog meča napao Rik Flera i samim tim označio zvanični raspad grupe. Flair je pobedio kasnije Tripl Ejča u meču koji je bio odigran u metalnom kavezu za Interkontinentalnu titulu. Nakon toga, Tripl Ejč okončao je ovo neprijateljstvo pobedivši Rik Fler-a u "Zadnji čoveks stoji" meču na "Survivor Series" takmičenju.

D-Generation X reunion (2006–2007) uredi

Godine 2006. Tripl Ejč je bezuspešno pokušavao da ponovo osvoji VVE titulu. Za svoje neuspehe krivio je Vins Makmana. Šon Majkls se vratio 12. juna na Raw i uskoro ponovo on i Tripl Ejč reformišu Degeneraciju Iks, pretvarajući Tripl Ejča u ljubimca publike ponovo prvi put od 2002. godine [17]. DH je porazio Spirit Skuad grupaciju (engl. Spirit Squad) na Vengeance (engl. Vengeance) takmičenju u 5 na 2 hendikep meču [18]. Oni su nastavili sa neprijateljstvom sa Vins Makmanom, Šejn Makmanom i Spirit Skuad odreda.

 
DH u svojoj prepoznatljivoj pozi.

Tokom celog leta 2006 DH je pravio nove šale i smicalice na račun gazde VVE Vins Makman-a koji je organizovao bezuspešne mečeve u nameri da osramoti i omalovaži DH.

Nakon Vins Makmana i Spirit Skuad odreda DH je počeo svađu sa grupom "Rated RKO" (engl. Rated RKO) gde su bili Edž (engl. Edge) i Rendi Orton. Rated RKO je porazio DH na takmičenju "Cyber Sunday" dok je DH dobio svoju osvetu na "Survivor Series".[19]

U januaru 2007. godine, Tripl Ejč pretrpeo je povredu mišića (slično onoj koju je pretrpeo 2001. godine na svojoj drugoj nozi).[20][21] Operacija je uspešno izvedena 9. januara 2007.[20]. Tripl Ejč je u procesu rehabilitacije ponovo odsustvovao nekoliko meseci.

WWE Champion (2007–2009) uredi

Posle nekoliko meseci odsustva Tripl Ejč se vratio na SamerSlem 2007. gde je poražen kralj Buker (engl. King Booker) [22]. Dva meseca kasnije, na takmičenju "Bez Milosti" (engl. No Mercy) , Tripl Ejč je prvobitno planirano da se suoči sa Umagom. Međutim, na početku noći Tripl Ejč je odlučio da izazove VVE šampiona Randi Ortona, oživeći njegovo rivalstvo sa Ortonom koje je prekinuto nakon njegove povrede. Tripl Ejč dobija meč, osvojivši svoju jedanaestu svetsku titulu i šesti VVE šampionat,[23] a potom odbranio titulu protiv Umage u svom već zakazanom meču nakon što je Vins Makman proglasio taj meč za titulu [24]. Nakon toga Makman je dao Ortonu revanš protiv Tripl Ejča iste te večeru u glavnom događaju, a Tripl Ejč je izgubio nakon odbrojavanja van ringa. Tripl Ejč je tako držao titulu samo tokom trajanja manifestacije, odnosno samo te večeri. Tripl Ejč je ponovo dobio šansu za titulu posle pobede na meču "Elimination Chamber" [25], međutim nije iskoristio jer je na VreslManiji 24 izgubio u trostrukom meču protiv Džon Sine i Rendi Ortona [26]. Mesec dana kasnije, na "Backlash" meču, Tripl Ejč je ponovo osvojio titulu u u četvorostrukom eliminacionom meču protiv Ortona, Džon Sine i Džon Bradšo Lejfild-a. Tripl Ejč je tako ostvario rekord sa najviše osvojenih VVE titula pobedivši rekord Rok-a [27]. Tripl Ejč je zatim zadržao titulu protiv Ortona na Sudnjem danu u "metalni kavez" meču [28][29] . Orton je pretrpeo povredu ključne kosti tokom meča, a samim tim i je ovaj spor završen.[30]

 
Tripl Ejč kao VVE šampion u novembru 2008.

Dana 23. juna 2008. godine Tripl Ejč je prebačen u SmakDoun brend [31]. On je branio titulu celog leta i bio je jedini šampion koji je uspeo da zadrži svoju titulu na Unforgiven prvenstvu u "Scramble" meču. Nakon toga titulu je branio protiv Džef Hardija, koji je takođe bio u Unforgiven meču.

Na Survivor Series takmičenju Edž se vratio i osvojio titulu pobedivši Tripl Ejča. U februaru 2009. Tripl ejč je osvojio SmakDoun titulu i postavio novi rekord od osam osvojenih titula, koji je 2011 Džon Sina oborio postavivši rekord od devet titula.

Početkom 2009. godine Tripl Ejč je ponovo ušao u neprijateljstvo sa Rendi Ortonom. Rendi Orton je pobedio Rojal Rambl meč [32] i dobio šansu da izazove šampiona na VreslManiji 25. S Obzirom da je VVE šampion u tom trenutku bio Tripl Ejč Randi Orton je počeo da napada članove njegove porodice kako bi isprovocirao šampiona. Tripl ejč se osvetio tako što je napao grupu "Nasleđe" (engl. The Legacy) [33] čiji je Rendi Orton bio član, i provalivši u kuću Randi Ortona. Na VreslManiji 25, Tripl Ejč je pobedio Ortona i zadržao titulu da bi je opet izgubio tokom leta 2009.

D-Generation X reunion (2009–2010) uredi

Tokom sukoba sa Randi Ortonom pre svega oko VVE titule Tripl Ejč je ušao u neprijateljstvo sa članovima grupe "Legasi". To su bili Kodi Rouds engl. Cody Rhodes i Ted Dibijasi engl. Ted DiBiase Jr. Iz nedelje u nedelju Legasi je napadao Tripl Ejča tako da je ovaj odlučio da takođe oformi grupu. Evolušn je bilo nemoguće okupiti. Rik Fler se penzionisao, Rendi Orton je bio ljut neprijatelj Tripl Ejča, dok je Batista bio povređen. Zato je ostala samo jedna solucija, Degeneracija Iks (DH).

 
Tripl Ejč u decembru 2010.

Iako je Šon Majkls privremeno napustio kompaniju Tripl Ejč je uspeo da ga nagovori da se bore protiv Legasi na takmičenju SamerSlam [34]. 17. avgusta u izdanju emisije "Raw" Tripl Ejč i Šon Majkls su se zvanično ujedinili u DH. Na SamerSlamu DH je pobedio Legasi [35]. Na takmičenju "Breaking Point" DH je izgubio predajom [36] . DH i Legasi su imalo još nekoliko mečeva tokom jeseni 2009 gde su pobednici bili uglavnom DH. Decembra 2009 poraženi su Kris Džeriko i Big Šou u takmičenju "TLC" (skraćeno od "Tables ladders and chairs" u bukvalnom prevodu "Stolovi merdevine i stolice" gde je u zavisnosti od vrste meča dozvoljeno koristiti ove predmete). Tom pobedom DH su po prvi put u istoriju postali timski šamponi [37].

Raspad DH grupe počeo je u januaru 2010. gde je došlo do nesuglasica između članova, tako da su pritom titulu izgubili od Big Šoa i Miza. Šon Majkls je hteo revanš sa Andertekerom na VreslManiji. Revanš je dobio pod uslovom da ako izgubi njegova karijera je gotova što se i desilo [38] . U međuvremenu Tripl Ejč je imao svađu sa Šejmus-om. Tripl Ejč je pobedio na VreslManiji [39][40] da bi ga sutradan Šejmus napao i izazvao povredu. Tripl Ejč je odsustvovao gotovo godinu dana. Upravo to je uzrokovalo raspad grupe DH.

Chief Operating Officer (2011–2013) uredi

Posle povrede i duže pauze Tripl Ejč se vratio 21. februara 2011 i izazvao Andertejkera na meč na VreslManiji 27 koji je kasnije izgubio.Jula 2011 Tripl Ejč je u ime izvršnog odbora kompanije smenio dotadašnjeg šefa, svog tasta Vins Makmana i postao operativni direktor (engl. Chief Operating Officer - COO).[41] To se dešavalo u trenutku kada je SM Pank (engl. CM Punk) osvojio VVE titulu i napustio kompaniju, tako da je Vins Makmanu izglasano nepoverenje. Tokom druge polovine 2011. godine Tripl Ejč je imao nekoliko svađa sa SM Pankom što je kulminiralo mečom na "Noći šampiona" [42], kao i sa svojim dugogodišnjim prijateljem Kevinom Nešom sa kojim je imao meč na TLC takmičenju[43] nakon što ga je Neš napao macolom i povredio.[44]

 
Andertejker izaziva Tripl Ejča na meč na VreslManiji 28

Tripl Ejč se vratio 30.januara u izdanju emisije Rav, Andertejker ga je prekinuo i zatražio revanš na VreslManiji 28.[45] Meč se održao u kavezu poznatiji kao "Pakao u ćeliji" [46] gde je sudija bio Šon Majkls. Tripl Ejč je izgubio i ovaj meč nastavljajući Andertejkerov niz od dvadeset pobeda.

Posle meča na VreslManiji Tripl Ejč je pauzirao nekoliko nedelja. U međuvremenu Brok Lesnar se vratio u VVE i postavio pregršt besmislenih uslova kako bi potpisao ugovor sa kompanijom. Tripl Ejč se vratio u aprilu i odbio zahteve koje je postavio Lesnar koji ga je zatim napao[47][48]. Tripl Ejč je pretrpeo prelom ruke što je zapravo bio početak velikog neprijateljstva sa Brokom Lesnarom. Tripl Ejč je izazvao Lesnara na meč na SamerSlem-u gde je izgubio i pretrpeo još jedan prelom [49][50]. Posle ovog meča Tripl Ejč je formalno završio karijeru oprostivši se od publike međutim nije doneo konačnu odluku.[51] Posle toga pojavio se na godišnjoj dodeli nagrada za meč godine protiv Andertejkera na VreslManiji 28. Kratko ošišan, bez svoje duge kose koja je skoro dvadeset godina bila njegov zaštitni znak iznenadio je sve u areni.

Tripl Ejč se ponovo vratio februara 2013 i napao Lesnara [52] a zatim ga izazvao na meč na VreslManiji 29 što je Lesnar i prihvatio uz uslov da on odabere pravila i vrstu meča.[53][54] Brok Lesnar je izabrao meč bez zabranjenih poteza što znači da mogu koristiti bilo kakva sredstva kao što su stolice, čelične stepenice i omiljeno oružje Tripl Ejča-macola. Meč je takođe imao pravilo da ukoliko Tripl Ejč izgubi njegova karijera je definitivno gotova.[55] To se međutim nije desilo jer je Tripl Ejč uz podršku svog prijatelja Šon Majklsa pobedio u meču.[56] Brok Lesnar je zatim izazvao Tripl Ejča na meč na sledećem takmičenju.[57] Tripl Ejč je prihvatio [58], međutim taj meč je izgubio.[59] To je zvanično bio zadnji meč i praktično kraj svađe Tripl Ejča i Brok Lesnara.

The Authority(2013–2016) uredi

 
Tripl Ejč i Stefani Makman kao Autoritet
 
Tripl Ejč na VreslManiji 30

Nakon rivalstva sa Brok Lesnarom Tripl Ejč se vratio svom poslu izvršnog direktora. Na SamerSlamu bio je sudija u meču između Džon Sine i Danijel Brajana. Nakon završetka meča napao je Brajana i omogućio Rendi Ortonu koji je prekinuo pobedničko slavlje da unovči svoj ugovor za šampionski meč i postao novi VVE šampion.[60] Tripl Ejč je nakon 2006. godine postao ponovo negativac čime je zapravo počela nova era u kompaniji pod nazivom "Autoritet". Leđa Tripl Ejča čuvao je tim pod nazivom "Štit" (engl. The Shield) kao i Kejn dok je Rendi Orton postao zaštitno lice kompanije. U novoj eri Tripl Ejč je imao nesuglasice i neprijateljstvo sa Danijel Brajanom. Ovo je kulminiralo na VreslManiji 30 gde je Brajan pobedio Tripl Ejča. Nakon VreslManije grupa "Štit" se okrenula protiv Autoriteta i imala je svađu sa Evolucijom. Grupa "Evolucija" se nakratko ponovo okupila ali nakon nekoliko poraza[61] Batista je napustio kompaniju.Njegovo mesto zauzeo je Set Rolins, bivši član štita koji je izdao svoje timske kolege a kasnije od Ortona preuzeo ulogu zaštitnog lica kompanije. U leto 2014. Džon Sina je postao novi VVE šampion. To se Autoritetu nije dopalo s obzirom da je Sina odbijao da postane njihov član. Tripl Ejč je zbog toga smislio plan kako da šampiona zbaci sa trona. Taj plan bio je zapravo Brok Lesnar. Tripl Ejč je s obzirom na ulogu negativca zaboravio na bivše rivalstvo i praktično pomogao Lesnaru da postane novi VVE šampion. Na jesen Autoritet je nakratko smenjen ali se nekoliko dana pre Nove godine vratio. U 2015 godini Sting se umešao u poslove Autoriteta što je rezultovalo meču na VreslManiji 31.

Evolution reunion (2014) uredi

 
Evolution vs Shield 2014

Početkom 2014. Batista se vratio i pobedio Rojal Rambl meč, što mu je garantovalo meč na VreslManiji 30 za titulu šampiona protiv Rendi Ortona. Meču je kasnije priključen i Danijel Brajan. Na meču su Orton i Batista timski sarađivali u pokušaju da spreče Brajana da pobedi međutim u tome nisu uspeli tako da je Brajan postao novi šampion. Taj timski rad uzrokovao je povratak i ponovno okupljanje grupe "Evolucija" koja je bila popularna u periodu od 2003 do 2005 godine. Ovog puta to je bio tri s obzirom da se Rik Fler penzionisao. Grupa je imala neprijateljstvo sa "štitom" i nekoliko mečeva. Međutim to je bilo kratkog veka s obzirom da je Batista ponovo napustio kompaniju i vratio se svojoj glumačkoj karijeru. To je uzrokovalo ponovni pad Evolucije tako da se Tripl Ejč potpuno posvetio Autoritetu.

Tripl Ejč se vratio u ringu na Rojal Rambl meču 2016 kao nenajavljen 30. učesnik. Pobedivši postao je VVE svetski šampion i to četrnaesti put u svojoj karijeri.[62]

Poslovna karijera uredi

Godine 2010, Tripl Ejč je obavljao funkciju izvršni viši savetnik, što je zvanično formalizovano nakon što je dobio svoju kancelariju u sedištu kompanije VVE u gradu Stamfordu u Američkoj saveznoj državi Konektikat [63] Pol Levek je imenovan za izvršnog potpredsednika, za talente i live događaje tokom 2011. godine.

Godine 2013. je njegova funkcija prerasla u Izvršni potpredsednik za talente, Live i kreativne događaje gde takođe radi sa VVE upravom u izradi programa za VVE događaje [64].

Godine 2013, Tripl Ejč je imao zaradu od nešto više od 1,5 miliona američkih dolara (SAD) iz njegove kancelarije i kao rvač. On je takođe vlasnik nešto više od 1,5 miliona dolara (SAD) u VVE akcijama .

Lični život uredi

Ono što je počelo na ekranu kao televizijski trik između Tripl Ejča i Stefani Makman 2000. godine preraslo je u ljubav u stvarnom životu. Tripl Ejč i Stefani su se venčali 25. oktobra 2003. godine [65]. Par ima tri ćerke.[66][67][68]. On je prethodno bio u dugoj vezi sa bivšom koleginicom iz kompanije Čajnom. Tripl Ejč takođe ima sestru, Lin.

Krajem 2004. godine, Tripl Ejč je objavio knjigu pod naslovom "Making the Game: Triple H's Approach to a Better Body" [69]. Uglavnom posvećen bodibilding savetima, knjiga sadrži i neke autobiografske informacije, memoare, i mišljenja.

Tripl Ejč je veliki fan benda Motorhed, pa je dobar prijatelj sa pevačem Lemijem [70].

Filmografija uredi

Uloge
Godina
Srpski naziv
Izvorni naziv
Uloga
Napomena
1998. Pacific Blue Трипл Ејч
1998. The Drew Carey Show Дисциплинариан
2001. MADtv Pol Levek
2004. Blejd: Trojstvo Blade: Trinity Džarko Grimvud
2005. The Bernie Mac Show Tripl Ejč
2006. Relative Strangers Rvač
2011. The Chaperone Rejmond Bredston
2011. Inside Out Arlo Džejn
2014. Scooby-Doo! WrestleMania Mystery Pol Levek glas
2014. WWE Power Series Pol Levek Fitnes video

Reference uredi

  1. ^ Pro Wrestling Illustrated presents: 2007 Wrestling almanac & book of facts. "Wrestling’s historical cards" (p.100)
  2. ^ „Triple H's third reign”. World Wrestling Entertainment. Arhivirano iz originala 18. 07. 2005. g. Pristupljeno 17. 6. 2010. 
  3. ^ „WrestleMania 2000 Results”. PWWEW.net. Pristupljeno 17. 8. 2007. 
  4. ^ Pro Wrestling Illustrated presents: 2007 Wrestling almanac & book of facts. "Wrestling’s historical cards" (p.105)
  5. ^ a b Pro Wrestling Illustrated presents: 2007 Wrestling almanac & book of facts. "Wrestling’s historical cards" (p.106)
  6. ^ Pro Wrestling Illustrated presents: 2007 Wrestling almanac & book of facts. "Wrestling’s historical cards" (p.107)
  7. ^ „Raw results – 2001”. The History of the WWE. Pristupljeno 24. 9. 2009. 
  8. ^ „SmackDown! results – 2001”. The History of the WWE. Pristupljeno 24. 9. 2009. 
  9. ^ Guerrero, Lucio (30. 4. 2001). „WWF's big show drives local fans wild”. Chicago Sun-Times: 1. 
  10. ^ Quiones, Eric (24. 5. 2001). „Hart's death is still causing pain”. The Star-Ledger: 56. 
  11. ^ a b v Pro Wrestling Illustrated presents: 2007 Wrestling almanac & book of facts. "Wrestling’s historical cards" (p.110)
  12. ^ Hamilton 2006, str. 58.
  13. ^ Pro Wrestling Illustrated presents: 2007 Wrestling almanac & book of facts. "Wrestling’s historical cards" (p.112)
  14. ^ „World Heavyweight Title (W.W.E. Smackdown!)”. Wrestling-Titles.com. Pristupljeno 8. 10. 2007. 
  15. ^ Martin, Finn (22. 9. 2004). „Power Slam Magazine, issue 123”. Panic Stations! (Unforgiven 2004). SW Publishing. str. 24—25. 
  16. ^ „Royal Rumble 2005 Main Event”. World Wrestling Entertainment. Pristupljeno 5. 8. 2008. 
  17. ^ „Raw – June 12, 2006 Results”. Online World of Wrestling. Pristupljeno 11. 7. 2007. 
  18. ^ „Vengeance 2006 Results”. PWWEW.net. Pristupljeno 17. 8. 2007. 
  19. ^ „Survivor Series 2006 Results”. PWWEW.net. Pristupljeno 11. 7. 2007. 
  20. ^ a b Perine, Shawn (maj 2007). „Triple trouble”. Flex. Pristupljeno 20. 9. 2007. 
  21. ^ „New Years Revolution 2007 Results”. Online World of Wrestling. Pristupljeno 11. 7. 2007. 
  22. ^ „SummerSlam 2007 Results”. PWWEW.net. Pristupljeno 2. 9. 2007. 
  23. ^ „WWE Champion Triple H def. Umaga”. WWE. 7. 10. 2007. Pristupljeno 4. 5. 2012. 
  24. ^ „No Mercy 2007 Results”. PWWEW.net. Pristupljeno 8. 10. 2007. 
  25. ^ „Triple H wins Raw Elimination Chamber”. WWE. 17. 2. 2008. Pristupljeno 4. 5. 2012. 
  26. ^ „Triple Threat Match: Randy Orton def. John Cena and Triple H (Orton retains WWE Title)”. WWE. 30. 3. 2008. Pristupljeno 4. 5. 2012. 
  27. ^ „History of the WWE Championship”. WWE. Pristupljeno 27. 4. 2008. 
  28. ^ Kapur, Bob (18. 5. 2008). „Judgment Day spoils streak of good shows”. SLAM! Sports. Canadian Online Explorer. Arhivirano iz originala 19. 04. 2015. g. Pristupljeno 23. 6. 2008. 
  29. ^ Mackinder, Matt (30. 5. 2008). „One Night Stand WWE's best this year”. Slam! Sports. Canadian Online Explorer. Arhivirano iz originala 19. 04. 2015. g. Pristupljeno 4. 5. 2012. 
  30. ^ Tello, Craig (1. 6. 2008). „Orton suffers broken collarbone”. WWE. Arhivirano iz originala 16. 12. 2008. g. Pristupljeno 2. 6. 2008. 
  31. ^ Sitterson, Aubrey (23. 6. 2008). „A Draft Disaster”. World Wrestling Entertainment. Pristupljeno 25. 6. 2008. 
  32. ^ Plummer, Dale; Tylwalk, Nick (26. 1. 2009). „Orton triumphs, Cena survives, Hardy falls at Royal Rumble”. Slam! Sports. Canadian Online Explorer. Arhivirano iz originala 11. 11. 2014. g. Pristupljeno 26. 1. 2009. 
  33. ^ Sitterson, Aubrey (23. 2. 2009). „"Legacy" gets hammered”. WWE. Pristupljeno 13. 4. 2009. 
  34. ^ Adkins, Greg (10. 8. 2009). „North of disorder”. World Wrestling Entertainment. Pristupljeno 10. 8. 2009. 
  35. ^ „D-Generation X def. The Legacy”. WWE. 23. 8. 2009. Pristupljeno 4. 5. 2012. 
  36. ^ „Cody Rhodes & Ted DiBiase def. D-Generation X (Submissions Count Anywhere Match)”. World Wrestling Entertainment. 13. 9. 2009. Pristupljeno 4. 5. 2012. 
  37. ^ Caldwell, James (13. 12. 2009). „Caldwell's WWE TLC PPV Report 12/13: Complete PPV report on Cena vs. Sheamus, DX vs. JeriShow, Taker vs. Batista”. PWTorch. Pristupljeno 16. 12. 2009. 
  38. ^ Plummer, Dale (1. 3. 2010). „RAW: A bad trip on the Road to Wrestlemania”. Slam! Sports. Canadian Online Explorer. Arhivirano iz originala 29. 11. 2014. g. Pristupljeno 9. 4. 2010. 
  39. ^ Plummer, Dale (1. 3. 2010). „RAW: A bad trip on the Road to Wrestlemania”. Slam! Sports. Canadian Online Explorer. Arhivirano iz originala 29. 11. 2014. g. Pristupljeno 29. 3. 2010. 
  40. ^ Martin, Adam (28. 3. 2010). „Wrestlemania 26 Results – 3/28/10”. WrestleView. Arhivirano iz originala 20. 09. 2012. g. Pristupljeno 29. 3. 2010. 
  41. ^ Tello, Craig. „"Game" changer for McMahon”. WWE. Arhivirano iz originala 22. 8. 2011. g. Pristupljeno 8. 3. 2015. 
  42. ^ „Kevin Nash released”. WWE.com. 7. 9. 2011. Pristupljeno 7. 9. 2011. 
  43. ^ Hillhouse, Dave (18. 12. 2011). „TLC: The trouble with tables”. Slam! Sports. Canadian Online Explorer. Arhivirano iz originala 19. 04. 2015. g. Pristupljeno 18. 12. 2011. 
  44. ^ „Triple H & CM Punk vs. The Miz & R-Truth”. WWE. Pristupljeno 12. 10. 2011. 
  45. ^ Passero, Mitch (30. 1. 2012). „The Undertaker returned with his sights set on Triple H”. WWE. Pristupljeno 30. 1. 2012. 
  46. ^ „The Undertaker vs. Triple H (Hell in a Cell Match with special referee Shawn Michaels)”. WWE. Pristupljeno 20. 2. 2012. 
  47. ^ Scannell, Robin. „Raw Storyline Tracker - Complete Over the Limit build-up: Cena-Laurinaitis, Triple H-Lesnar, Punk-Bryan, Big Show "fired," more!”. Pro Wrestling Torch. Pristupljeno 12. 6. 2012. 
  48. ^ Caldwell, James. „Caldwell's WWE Raw Results 4/30: Ongoing "virtual-time" coverage of live Raw Starring Brock Lesnar - PPV fall-out, Triple H returns”. Pro Wrestling Torch. Pristupljeno 12. 6. 2012. 
  49. ^ Bishop, Matt. „Lesnar snaps Triple H's arm at SummerSlam”. SLAM! Wrestling. Arhivirano iz originala 19. 04. 2015. g. Pristupljeno 11. 10. 2012. 
  50. ^ Martin, Adam. „WWE: Triple H suffers "broken arm" at Summerslam”. Wrestleview. Arhivirano iz originala 24. 10. 2012. g. Pristupljeno 11. 10. 2012. 
  51. ^ Caldwell, James. „CALDWELL'S WWE RAW RESULTS 8/27: Complete "virtual-time" coverage of live Raw - Triple H addresses retirement, Cena-Punk continues, cage main event”. Pro Wrestling Torch. Pristupljeno 11. 10. 2012. 
  52. ^ Benigno, Anthony (25. 2. 2013). „Paul Heyman’s fight against Mr. McMahon degenerated into a brawl between Brock Lesnar and Triple H”. WWE. Pristupljeno 26. 2. 2013. 
  53. ^ „CALDWELL'S WWE RAW RESULTS 3/4: Complete "virtual-time" coverage of live "Old-School Raw" - Taker returns, Rock-Cena in-ring confrontation, WM29 hype, more”. 
  54. ^ „CALDWELL'S WWE RAW RESULTS 3/11: Complete "virtual-time" coverage of live Raw - WWE recognizes Bearer by incorporating him into Taker-Punk, Lesnar challenges Hunter, no Cena, more”. 
  55. ^ „CALDWELL'S WWE RAW RESULTS 3/18: Complete "virtual-time" coverage of live Raw - Hunter signs WM29 contract, IC Title match, more WM29 developments”. 
  56. ^ Myers, Thomas. „Wrestlemania 29 results: Brock Lesnar pinned by Triple H after steel step Pedigree”. MMAMANIA. Pristupljeno 8. 4. 2013. 
  57. ^ „Brock Lesnar takes care of 3MB and then a rematch is set up against Triple H for Extreme Rules”. WWE. Arhivirano iz originala 18. 04. 2013. g. Pristupljeno 17. 4. 2013. 
  58. ^ „CALDWELL'S WWE RAW RESULTS 4/22 (First Hour): Hunter Pedigrees Heyman, Jericho vs. Ziggler, more”. 
  59. ^ „WWE Extreme Rules results and reactions from last night (May 19): Believe in Gold”. 
  60. ^ „Daniel Bryan def. WWE Champion John Cena; Randy Orton cashed in his Money in the Bank contract on Bryan to become WWE Champion - WWE.com”. WWE. Pristupljeno 14. 9. 2014. 
  61. ^ Clapp, John. „The Shield vs. Evolution”. WWE. Pristupljeno 4. 5. 2014. 
  62. ^ Royal Rumble 2016 | www.wwe.com
  63. ^ Martin, Adam (8. 9. 2010). „More details on Triple H's new title with WWE”. WrestleView. Arhivirano iz originala 21. 9. 2010. g. Pristupljeno 8. 9. 2010. 
  64. ^ „WWE Corporate - Executive Team Bios - Paul Levesque[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 25. 10. 2014. g. Pristupljeno 16. 2. 2015.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  65. ^ „Miscellaneous Wrestler Profiles”. Online World of Wrestling. Arhivirano iz originala 30. 07. 2012. g. Pristupljeno 14. 9. 2014. 
  66. ^ „It's a girl”. World Wrestling Entertainment. Pristupljeno 26. 7. 2006. 
  67. ^ Gilles, Dan (3. 8. 2008). „Off The Turnbuckle: WWE hires former teen heartthrob Prinze Jr.”. The Morning Journal. Arhivirano iz originala 31. 3. 2012. g. Pristupljeno 27. 8. 2009. 
  68. ^ „Heavy Muscle Radio/Access Bodybuilding: (1-3-11):TRIPLE H! Plus, Dr. Scott Connelly!”. http://rxmuscle.com. Pristupljeno 3. 1. 2011.  Spoljašnja veza u |publisher= (pomoć)
  69. ^ Jericho, Chris. „Triple H Making the Game: Triple H's Approach to a Better Body (Wwe) (9780743478885): Triple H, Robert Caprio, James Rosenthal: Books”. Amazon.com. Pristupljeno 11. 9. 2011. 
  70. ^ [„Triple H Recalls The Beginning Of His Friendship With Motötorhead’s Lemmy - MTV[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 29. 06. 2013. g. Pristupljeno 16. 02. 2015.  Sukob URL—vikiveza (pomoć) Triple H Recalls The Beginning Of His Friendship With Motötorhead’s Lemmy - MTV]

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Tripl Ejč na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Трипл_Ејч&oldid=27395046”