Википедија

Tri zabata

„Tri zabata” (engl. The Adventure of the Three Gables) je jedna od 56 pripovedaka o Šerloku Holmsu koje je napisao Artur Konan Dojl i jedna je od dvanaest priča u ciklusu sakupljenom kao Arhiva Šerloka Holmsa (1927). Prvi put je objavljen u časopisu The Strand Magazine 1926. kao serijal.

Tri zabata
Ilustracija iz 1926.
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovThe Adventure of the Three Gables
AutorArtur Konan Dojl
ZemljaUjedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Izdavanje
Datum1926.
Hronologija
PrethodnikMazarenov dragulj
NaslednikVampir u Saseksu

Radnja

uredi

Priča počinje posetom Stiva Diksija, crnca i kukavičkog grubijana, Ulici Bejker 221b koji upozorava Šerloka Holmsa da se drži podalje od Haroua. Iako je Diksi došao da zastraši Holmsa, Holms obezbeđuje Diksijevu buduću saradnju preteći da će reći šta zna o sumnjivoj Perkinsovoj smrti u koju je Diksi bio uključen. Diksijev šef je Barni Stokdejl, i on mora da je povezan sa slučajem Harou Veld, za koji je Holms upravo saznao iz poruke od Meri Mejberli, dame koja živi u kući poznatoj kao „Tri zabata” u Harou Veldu.

Gospođa Mejberli je starija žena čiji je sin nedavno preminuo u Rimu. Tamo je bio ataše. Neke neobične stvari su se desile u „Tri zabata”. Gospođa Mejberli je tamo živela skoro dve godine i za sve to vreme privukla je vrlo malo pažnje svojih komšija. Iznenada, međutim, kod nje je nedavno došao jedan čovek i ponudio joj da kupi njenu kuću i sav nameštaj u njoj. Nije baš bila voljna da to uradi, posebno nakon što joj je advokat, gospodin Sutro, rekao da će joj pravni ugovor koji je sačinio ovaj potencijalni kupac zabraniti da ukloni bilo kakvu imovinu iz kuće kada se iseli.

Dok ona priča ovu priču Holmsu, on postaje svestan da neko prisluškuje razgovor. Otvara vrata i uvodi Suzan, služavku koja šišti. Holms uspeva da utvrdi da je Suzan prenela Barniju Stokdejlu činjenicu da je njena gospodarica angažovala Šerloka Holmsa, i da je to ubrzalo posetu Stiva Diksija. Holms takođe saznaje da je jedna bogata žena unajmila Barnija Stokdejla i njegove grubijane da urade njen prljavi posao. Suzan je takođe član bande, ali neće odati sve njihove tajne. Ona odlazi razdragana.

Očigledno, ova žena želi nešto što je nedavno ušlo u kuću. Holms, videvši neke kovčege sa italijanskim nazivima mesta na njima, shvata da stvari njenog pokojnog sina Daglasa moraju da drže ključ. On daje uputstva gospođi Mejberli da pokuša da natera gospodina Sutroa da provede nekoliko noći u „Tri zabata”, kako bi čuvao kuću.

Holms pronalazi Diksija napolju, kako drži kuću pod nadzorom. Diksi je sada sklon da pomogne Holmsu ako može, kako bi izbegao bilo kakvu indiskretnu priču o slučaju Perkinsa koji je tako tragično dočekao svoj kraj. On se, međutim, kune da ne zna ko je angažovao Barnija Stokdejla.

Holms i doktor Votson se vraćaju u „Tri zabata” da istraže provalu koja se tamo dogodila. Provalnici su hloroformisali gospođu Mejberli i ukrali neku belešku iz stvari njenog sina. Ona je, međutim, uspela da sačuva deo jednog lista papira.

Policijski inspektor na mestu događaja tretira stvar kao običnu provalu, ali Holms zna bolje. On ispituje deo rukopisa koji je zadržala gospođa Mejberli, i čini se da je to kraj jezivog romana. Holms je zapanjen neobičnom formulacijom; priča se naglo menja iz pripovedanja u trećem licu u pripovedanje u prvom licu. Napisan je Daglasovim rukopisom; pa se čini da se on stavlja u priču koju je pisao.

Holms i Votson odlaze da vide Isadoru Klajn, bogatu ženu koja je navikla da dobije ono što želi. Događaji u „Tri zabata” i informacije koje je Holms dobio od Lengdejla Pajka, „njegove ljudske knjige referenci o svim pitanjima društvenih skandala”, sve su doprinele nečemu. Ispostavilo se da je Daglas Mejberli u jednom trenutku bio u vezi sa Isadorom Klajn. Ona je prekinula njihovu vezu, a on se zamalo osvetio tako što je napisao tanko prikriven izveštaj o njihovoj aferi, koji bi bio objavljen kao roman. Svi u Londonu bi zaključili ko su ti likovi zaista, da je roman ikada objavljen. Isadora je ustanovila da nijedan primerak nikada nije poslat Daglasovom izdavaču, ali je shvatila da on mora da ima kopiju. Unajmila je Barnija Stokdejla i njegove saradnike da obezbede rukopis. Isprva je pokušala legalna sredstva, a kada to nije uspelo, pribegla je zločinu. Ona je spalila rukopis.

Holms primorava Isadoru da napiše ček na 5.000 funti kako bi gospođi Mejberli obezbedila prvoklasno putovanje oko sveta u zamenu za njegovo ćutanje o Isadorinim podlim poslovima.

Komentari

uredi

Pripovetka je kritikovana zbog oslanjanja na rasističke stereotipe u prikazu crnog boksera Stiva Diksija. Ovo je upadljivo u suprotnosti sa Dojlovim ranijim saosećajnim prikazom međurasnog braka, u pripoveci „Žuto lice” (1893).

D. Martin Dakin je napisao da „nijedan Holmsov obožavalac ne može da pročita ove scene [sa ili o Stiv Diksiju] bez da porumeni”.[1] Dakin je video Holmsovo grubo ismevanje Diksiju kao potpuno van karaktera za detektiva, i to je bio jedan od razloga za njegov zaključak da je neko drugi, a ne Dojl, zapravo napisao priču.[1] Drugi, uključujući Voltera Ponda, odbacili su Dakinov argument i zaključili da nema razloga za sumnju u Dojlovo autorstvo.[2]

Istorija objavljivanja

uredi

Pripovetka je prvi put objavljena u američkom časopisu Liberty u septembru 1926, kao i u britanskom časopisu The Strand Magazine u oktobru iste godine.[3] Priča je objavljena sa šest ilustracija Frederika Dora Stila u časopisu Liberty, i sa četiri ilustracije Hauarda K. Elkoka u časopisu The Strand.[4] Uvrštena je u zbirku kratkih priča Arhiva Šerloka Holmsa, [4] koja je objavljena u Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD u junu 1927. godine.[5]

Adaptacije

uredi

Televizija

uredi

Serija Avanture Šerloka Holmsa, sa Džeremijem Bretom u glavnoj ulozi, adaptirala je ovu priču[6] sa nekoliko razlika. Daglas Mejberli je prikazan kao unuk Meri Mejberli umesto kao njen sin; on umire u kući svoje bake nakon mesec dana bolovanja od upale pluća izazvane divljačkim batinama koje je dobio od unajmljenih boksera gospođe Klajn; Lengdejl Pajk sebe definiše kao dobroćudnog pandana Čarlsa Ogastusa Milvertona (eponim ranije priče o ucenjivaču, iako mu je prezime malo drugačije) i ističe da više potiskuje nego što razotkriva; a Stiv Diksi zadržava izvesno neprijateljstvo prema Holmsu i svađa se sa Votsonom tokom provale.

U CBS-ovoj savremenoj adaptaciji Šerloka Holmsa, seriji Elementarno, premijerna epizoda 2. sezone, „Deveti korak”, prikazuje slučaj koji vrlo kratko uključuje lik po imenu Lengdejl Pajk,[7] vlasnika kompanije za proizvodnju 3D štampača koju Holms traži preko znaka tražeći nešto od njega, koji on duže vreme drži pred sigurnosnom kamerom.

Epizoda „Avantura plavog polarnog medveda” iz lutkarske serije Šerlok Holms, zasnovana je na ovoj priči i na pripoveci „Plavi granat”. U njoj se pojavljuje Isadora Klajn kao maloletnička šefica bande.

Radio

uredi

Edit Mejzer je adaptirala ovu pripovetku epizodu američke radio-serije Avanture Šerloka Holmsa koja je emitovana 12. novembra 1931, sa Ričardom Gordonom kao Holmsom i Lijem Lovelom kao Votsonom.[8] Još jedna epizoda adaptirana iz priče emitovana je 7. aprila 1935. (sa Luisom Hektorom kao Holmsom i Lovelom kao Votsonom).[9]

Mejzerova je takođe adaptirala priču kao epizodu američke radio-serije Nove avanture Šerloka Holmsa koja je emitovana 18. januara 1942, sa Bejzilom Ratbonom kao Holmsom i Najdželom Brusom kao Votsonom.[10]

Radio adaptacija priče emitovana je 1964. na BBC Light programu, kao deo radio-serije iz 1952–1969, u kojoj su se našli Karlton Hobs kao Holms i Norman Šeli kao Votson. Adaptirao ju je Majkl Hardvik. U ostalim ulogama su bili Frenk Singino kao Stiv Diksi i Selma Vaz Dijas kao Isadora Klajn.[11]

Pripovetka je dramatizovan za BBC Radio 4 tokom 1994. godine od strane Pitera Linga kao deo radio-serije iz 1989–1998. u kojoj su glumili Klajv Merison kao Holms i Majkl Vilijams kao Votson, sa Suzanom Korbet kao Suzan Stokdejl i Meri Vimbuš kao gospođom Mejberli.[12] U ovoj adaptaciji se navodi da je „Lengdejl Pajk” izveden od planinskih vrhova poznatih kao Lengdejl Pajks, a da je njegovo pravo ime Klarens Gejbl.

Godine 2007, priča je adaptirana kao epizoda Klasičnih avantura Šerloka Holmsa, serije u američkoj radio-emisiji Imagination Theatre, sa Džonom Patrikom Lourijem kao Holmsom i Lorensom Albertom kao Votsonom.[13] Kao i u adaptaciji iz 1994. godine, u epizodi se navodi da je „Langdejl Pajk” pseudonim. U ovoj adaptaciji, on je razbaštinjeni član plemićke porodice i njegovo pravo ime se navodi kao Lord Piter.

Reference

uredi
Napomene
  1. ^ a b Dakin, D. Martin (1972). A Sherlock Holmes commentary. Drake. ISBN 0715354930. OCLC 491002. 
  2. ^ Ulleland Hoel, Camilla (2017-06-30). „The Final Problem: Constructing Coherence in the Holmesian Canon”. Authorship. 6 (1). ISSN 2034-4643. doi:10.21825/aj.v6i1.4836  . 
  3. ^ Smith 2014, str. 212
  4. ^ Cawthorne 2011, str. 156
  5. ^ Cawthorne 2011, str. 151
  6. ^ Haining, Peter (1994). The Television Sherlock Holmes. Virgin. str. 244. ISBN 0-86369-793-3. 
  7. ^ Warner, Denise (27. 9. 2013). „'Elementary' premiere: 'Step Nine'”. Entertainment Weekly. Pristupljeno 25. 11. 2018. 
  8. ^ Dickerson 2019, str. 27
  9. ^ Dickerson 2019, str. 40
  10. ^ Dickerson 2019, str. 90
  11. ^ De Waal, Ronald Burt (1974). The World Bibliography of Sherlock Holmes . Bramhall House. str. 391. ISBN 0-517-217597. 
  12. ^ Bert Coules. „The Casebook of Sherlock Holmes”. The BBC complete audio Sherlock Holmes. Pristupljeno 12. 12. 2016. 
  13. ^ Wright, Stewart (30. 4. 2019). „The Classic Adventures of Sherlock Holmes: Broadcast Log” (PDF). Old-Time Radio. Pristupljeno 9. 6. 2020. 
Izvori

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Три_забата&oldid=27443014”